Рјечник

sr Прошлост 3   »   ru Прошедшая форма 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [восемьдесят три]

83 [vosemʹdesyat tri]

Прошедшая форма 3

[Proshedshaya forma 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
телефонирати Г-во--т- п----л--о-у Говорить по телефону Г-в-р-т- п- т-л-ф-н- -------------------- Говорить по телефону 0
Govo---ʹ -- telefonu Govoritʹ po telefonu G-v-r-t- p- t-l-f-n- -------------------- Govoritʹ po telefonu
Ја сам телефонирао / телефонирала. Я гов--и--/--о-орила-п- те-е-он-. Я говорил / говорила по телефону. Я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. --------------------------------- Я говорил / говорила по телефону. 0
Ya---v---l /-g--ori-- p---e-----u. Ya govoril / govorila po telefonu. Y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. ---------------------------------- Ya govoril / govorila po telefonu.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. Я в---вр--- -ово-и- /-гов-ри-- -о--ел----у. Я все время говорил / говорила по телефону. Я в-е в-е-я г-в-р-л / г-в-р-л- п- т-л-ф-н-. ------------------------------------------- Я все время говорил / говорила по телефону. 0
Ya-v-e -re-ya --------- -o-or-la -- te--f-n-. Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu. Y- v-e v-e-y- g-v-r-l / g-v-r-l- p- t-l-f-n-. --------------------------------------------- Ya vse vremya govoril / govorila po telefonu.
питати С-ра-и--ть Спрашивать С-р-ш-в-т- ---------- Спрашивать 0
S--as--vatʹ Sprashivatʹ S-r-s-i-a-ʹ ----------- Sprashivatʹ
Ја сам питао / питала. Я сп-оси--- сп-ос--а. Я спросил / спросила. Я с-р-с-л / с-р-с-л-. --------------------- Я спросил / спросила. 0
Ya--p--------spr-s--a. Ya sprosil / sprosila. Y- s-r-s-l / s-r-s-l-. ---------------------- Ya sprosil / sprosila.
Ја сам увек питао / питала. Я всегд- с-раш-ва--/----аши----. Я всегда спрашивал / спрашивала. Я в-е-д- с-р-ш-в-л / с-р-ш-в-л-. -------------------------------- Я всегда спрашивал / спрашивала. 0
Ya v----a--pr---iv-l / s-r-shi--la. Ya vsegda sprashival / sprashivala. Y- v-e-d- s-r-s-i-a- / s-r-s-i-a-a- ----------------------------------- Ya vsegda sprashival / sprashivala.
испричати Расск-з-вать Рассказывать Р-с-к-з-в-т- ------------ Рассказывать 0
R--skaz-va-ʹ Rasskazyvatʹ R-s-k-z-v-t- ------------ Rasskazyvatʹ
Ја сам испричао / испричала. Я ра---а-ал - р---каз---. Я рассказал / рассказала. Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л-. ------------------------- Я рассказал / рассказала. 0
Y--ras-k-zal-/ --s--az---. Ya rasskazal / rasskazala. Y- r-s-k-z-l / r-s-k-z-l-. -------------------------- Ya rasskazal / rasskazala.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Я-ра---аза--/-ра-с----ла -с- и---рию. Я рассказал / рассказала всю историю. Я р-с-к-з-л / р-с-к-з-л- в-ю и-т-р-ю- ------------------------------------- Я рассказал / рассказала всю историю. 0
Y--r----a--l / ra-sk--a-- v--u-i--or--u. Ya rasskazal / rasskazala vsyu istoriyu. Y- r-s-k-z-l / r-s-k-z-l- v-y- i-t-r-y-. ---------------------------------------- Ya rasskazal / rasskazala vsyu istoriyu.
учити Уч-ть Учить У-и-ь ----- Учить 0
U---tʹ Uchitʹ U-h-t- ------ Uchitʹ
Ја сам учио / учила. Я--ч-- --у----. Я учил / учила. Я у-и- / у-и-а- --------------- Я учил / учила. 0
Ya---hil---uchil-. Ya uchil / uchila. Y- u-h-l / u-h-l-. ------------------ Ya uchil / uchila.
Ја сам учио / учила цело вече. Я-в-с- ве--- -----/ у-ил-. Я весь вечер учил / учила. Я в-с- в-ч-р у-и- / у-и-а- -------------------------- Я весь вечер учил / учила. 0
Ya v-s---ec--r-uchil-/ u--i-a. Ya vesʹ vecher uchil / uchila. Y- v-s- v-c-e- u-h-l / u-h-l-. ------------------------------ Ya vesʹ vecher uchil / uchila.
радити Ра--т-ть Работать Р-б-т-т- -------- Работать 0
Ra-o-a-ʹ Rabotatʹ R-b-t-t- -------- Rabotatʹ
Ја сам радио / радила. Я -аб--а--/--абот--а. Я работал / работала. Я р-б-т-л / р-б-т-л-. --------------------- Я работал / работала. 0
Ya--a--t-- / r--o-a-a. Ya rabotal / rabotala. Y- r-b-t-l / r-b-t-l-. ---------------------- Ya rabotal / rabotala.
Ја сам радио / радила цели дан. Я---с- -ен--рабо--- / р-б-та--. Я весь день работал / работала. Я в-с- д-н- р-б-т-л / р-б-т-л-. ------------------------------- Я весь день работал / работала. 0
Y---esʹ -e-------t---/-r--o--l-. Ya vesʹ denʹ rabotal / rabotala. Y- v-s- d-n- r-b-t-l / r-b-t-l-. -------------------------------- Ya vesʹ denʹ rabotal / rabotala.
јести Е-ть Есть Е-т- ---- Есть 0
Ye-tʹ Yestʹ Y-s-ʹ ----- Yestʹ
Ја сам јео / јела. Я----л----о--а. Я поел / поела. Я п-е- / п-е-а- --------------- Я поел / поела. 0
Ya -oy---/--oyela. Ya poyel / poyela. Y- p-y-l / p-y-l-. ------------------ Ya poyel / poyela.
Ја сам појео / појела сву храну. Я ---л - -ъе---вс- --р--ю. Я съел / съела всю порцию. Я с-е- / с-е-а в-ю п-р-и-. -------------------------- Я съел / съела всю порцию. 0
Y- s--e- --s-y-la vsyu----ts---. Ya sʺyel / sʺyela vsyu portsiyu. Y- s-y-l / s-y-l- v-y- p-r-s-y-. -------------------------------- Ya sʺyel / sʺyela vsyu portsiyu.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.