Розмовник

uk Заперечення 2   »   sr Негација 2

65 [шістдесят п’ять]

Заперечення 2

Заперечення 2

65 [шездесет и пет]

65 [šezdeset i pet]

Негација 2

Negacija 2

Виберіть, як ви хочете бачити переклад:   
українська сербська Відтворити більше
Перстень дорогий? Д---и--е --с-е----у-? Д_ л_ ј_ п_____ с____ Д- л- ј- п-с-е- с-у-? --------------------- Да ли је прстен скуп? 0
D- l--je--r--en -k--? D_ l_ j_ p_____ s____ D- l- j- p-s-e- s-u-? --------------------- Da li je prsten skup?
Ні, він коштує тільки сто євро. Н---о- -ошт- -а---с-о--н- ---а. Н__ о_ к____ с___ с______ е____ Н-, о- к-ш-а с-м- с-о-и-у е-р-. ------------------------------- Не, он кошта само стотину евра. 0
Ne, -----š-- --mo-sto-in--evra. N__ o_ k____ s___ s______ e____ N-, o- k-š-a s-m- s-o-i-u e-r-. ------------------------------- Ne, on košta samo stotinu evra.
Але я маю тільки п’ятдесят. Ал- ја и-ам -а-о---д-с-т. А__ ј_ и___ с___ п_______ А-и ј- и-а- с-м- п-д-с-т- ------------------------- Али ја имам само педесет. 0
Al--j---m----a-o -ed-s-t. A__ j_ i___ s___ p_______ A-i j- i-a- s-m- p-d-s-t- ------------------------- Ali ja imam samo pedeset.
Ти вже готовий / готова? Ј-си-ли --- г-то-----ото--? Ј___ л_ в__ г____ / г______ Ј-с- л- в-ћ г-т-в / г-т-в-? --------------------------- Јеси ли већ готов / готовa? 0
Je-i-l- već go-o--- gotov-? J___ l_ v__ g____ / g______ J-s- l- v-c- g-t-v / g-t-v-? ---------------------------- Jesi li već gotov / gotova?
Ні, ще ні. Н---ј----е. Н__ ј__ н__ Н-, ј-ш н-. ----------- Не, још не. 0
Ne,-još --. N__ j__ n__ N-, j-š n-. ----------- Ne, još ne.
Але скоро буду готовий / готова. Ал- -ам ---о---гот---- -о-ова. А__ с__ у_____ г____ / г______ А-и с-м у-к-р- г-т-в / г-т-в-. ------------------------------ Али сам ускоро готов / готова. 0
A-i -am usko-o--o-o--/ -ot--a. A__ s__ u_____ g____ / g______ A-i s-m u-k-r- g-t-v / g-t-v-. ------------------------------ Ali sam uskoro gotov / gotova.
Хочеш ще супу? Же-и- л---ош --пе? Ж____ л_ ј__ с____ Ж-л-ш л- ј-ш с-п-? ------------------ Желиш ли још супе? 0
Ž------i j-- -u--? Ž____ l_ j__ s____ Ž-l-š l- j-š s-p-? ------------------ Želiš li još supe?
Ні, я більше не хочу. Н-,-----ели--више. Н__ н_ ж____ в____ Н-, н- ж-л-м в-ш-. ------------------ Не, не желим више. 0
N-, ne ---im v-š-. N__ n_ ž____ v____ N-, n- ž-l-m v-š-. ------------------ Ne, ne želim više.
Але ще одне морозиво. А-- јо- -е--н-сл-дол--. А__ ј__ ј____ с________ А-и ј-ш ј-д-н с-а-о-е-. ----------------------- Али још један сладолед. 0
A---jo--je-an sl-d--e-. A__ j__ j____ s________ A-i j-š j-d-n s-a-o-e-. ----------------------- Ali još jedan sladoled.
Ти довго вже тут живеш? С-а-ује- л- в-ћ д--о о-де? С_______ л_ в__ д___ о____ С-а-у-е- л- в-ћ д-г- о-д-? -------------------------- Станујеш ли већ дуго овде? 0
Stan---š-li-v--́ d--o ovde? S_______ l_ v__ d___ o____ S-a-u-e- l- v-c- d-g- o-d-? --------------------------- Stanuješ li već dugo ovde?
Ні, тільки місяць. Не,-тек--едан-м----. Н__ т__ ј____ м_____ Н-, т-к ј-д-н м-с-ц- -------------------- Не, тек један месец. 0
N-, --k--ed----e-e-. N__ t__ j____ m_____ N-, t-k j-d-n m-s-c- -------------------- Ne, tek jedan mesec.
Але я знаю вже багато людей. А-----ћ--------м м-о---љ--и. А__ в__ п_______ м____ љ____ А-и в-ћ п-з-а-е- м-о-о љ-д-. ---------------------------- Али већ познајем много људи. 0
Ali-v--́ po--aje---n-g- -j-di. A__ v__ p_______ m____ l_____ A-i v-c- p-z-a-e- m-o-o l-u-i- ------------------------------ Ali već poznajem mnogo ljudi.
Їдеш завтра додому? П--у--ш -и-су--а--ућ-? П______ л_ с____ к____ П-т-ј-ш л- с-т-а к-ћ-? ---------------------- Путујеш ли сутра кући? 0
Putu--š-li s-t-----ći? P______ l_ s____ k____ P-t-j-š l- s-t-a k-c-i- ----------------------- Putuješ li sutra kući?
Ні, тільки у вихідні. Не- тек за------д. Н__ т__ з_ в______ Н-, т-к з- в-к-н-. ------------------ Не, тек за викенд. 0
N-,-t-- z- vi---d. N__ t__ z_ v______ N-, t-k z- v-k-n-. ------------------ Ne, tek za vikend.
Але я повертаюся вже у неділю. А-- се в----- већ --н-дељу. А__ с_ в_____ в__ у н______ А-и с- в-а-а- в-ћ у н-д-љ-. --------------------------- Али се враћам већ у недељу. 0
A-i -e -r-ćam ---́------elj-. A__ s_ v_____ v__ u n_______ A-i s- v-a-́-m v-c- u n-d-l-u- ------------------------------ Ali se vraćam već u nedelju.
Твоя дочка вже доросла? Д- л---е--в-ја-ћер---ве- од--сл-? Д_ л_ ј_ т____ ћ____ в__ о_______ Д- л- ј- т-о-а ћ-р-а в-ћ о-р-с-а- --------------------------------- Да ли је твоја ћерка већ одрасла? 0
Da-li je---oja ćer-a v--́ -d----a? D_ l_ j_ t____ ć____ v__ o_______ D- l- j- t-o-a c-e-k- v-c- o-r-s-a- ----------------------------------- Da li je tvoja ćerka već odrasla?
Ні, їй тільки сімнадцять. Не- --а-и----ек--е-а-н--ст-г--ин-. Н__ о__ и__ т__ с_________ г______ Н-, о-а и-а т-к с-д-м-а-с- г-д-н-. ---------------------------------- Не, она има тек седамнаест година. 0
Ne,-on- ima tek-sed-m---s----di--. N__ o__ i__ t__ s_________ g______ N-, o-a i-a t-k s-d-m-a-s- g-d-n-. ---------------------------------- Ne, ona ima tek sedamnaest godina.
Але вона вже має хлопця. Али-она в-ћ -----о---. А__ о__ в__ и__ м_____ А-и о-а в-ћ и-а м-м-а- ---------------------- Али она већ има момка. 0
Al- ----v-c- i-a----k-. A__ o__ v__ i__ m_____ A-i o-a v-c- i-a m-m-a- ----------------------- Ali ona već ima momka.

Про що нам розповідають слова

У світі є мільйони книг. Скільки їх по сей день написано – невідомо. В цих книгах зберігається багато знань. Якби ми могли все читати, ми б знали багато про життя. Адже книги показують нам, як змінюється наш світ. Кожен час має власні книги. З них можна взнати, що для людей важливо. Нажаль, ніхто не може прочитати всі книги. Але сучасна техніка допомагає переглядати книжки. Завдяки переведенню у цифровий формат книги можна зберігати як данні. Потім можна аналізувати їх зміст. Так мовознавці бачать як змінюється наша мова. Але ще цікавіше рахувати частоту вживання слів. Завдяки цьому можна взнати значення певних речей. Науковці вивчили понад 5 мільйонів книг. Це були книги останніх п’яти століть. В цілому було проаналізовано близько 500 мільярдів слів. Частота вживання слів вказує, як люди жили раніше і як живуть тепер. В мові віддзеркалюються ідеї та тенденції. Наприклад, слово чоловіки втратило значимість. Воно вживається сьогодні рідше, ніж раніше. Частота вживання слова жінки , напроти, явно збільшилася. Також через слова ми можемо бачити, що ми любимо їсти. У 50-ті роки слово морозиво було дуже важливим. Потім в моду увійшли Pizza та Pasta – піца та паста . Декілька років домінує слово суші . Для всіх друзів мови є хороша новина… Наша мова отримує щороку більше слів!