Рјечник

Мишљење и језик

Мишљење се ослања на језик. У мислима “разговарамо” сами са собом. При томе наш језик одређује наш поглед на ствари. Но можемо ли сви ми мислити једно исто премда се служимо различитим језиком? Или, да ли мислимо другачије јер другачије и говоримо? Сваки народ има сопствену ризницу речи. У неким језицима извесне речи не постоје. Има народа који не праве разлику између зеленог и плавог. Они за обе боје употребљавају исту реч. Њима је такође теже да идентификују боје. Они нису у стању ни да идентификују нијансе и секундарне боје. Поред тога, тешко им је и да боје опишу. С друге стране, у неким језицима постоји веома мали број речи који се односи на бројеве. Њихови говорници пуно лошије броје. Такође постоје језици који не познају лево и десно . Говорници тих језика распознају север и југ, исток и запад. Ти људи имају изванредан смисао за оријентацију. Ипак, појмови као што су лево и десно , за њих не поседују никакво значење. Разуме се да језик није једини који утиче на мисаони процес. Наша околина, наша свакодневица, такође имају утицаја на то како мислимо. Па какву онда улогу језик заправо игра? Да ли нам у ствари ограничава мисли? Или, да ли имамо речи само за оно што мислимо? Шта је ту узрок, а шта последица? На сва ова питања још увек није пронађен одговор. Она заокупљају и лингвисте и научнике који се баве проучавањем мозга. Али не само њих - овај проблем утиче на све нас. Ти си оно што говориш?!