Zbirka izraza

hr Obitelj   »   ta குடும்ப அங்கத்தினர்கள்

2 [dva]

Obitelj

Obitelj

2 [இரண்டு]

2 [Iraṇṭu]

குடும்ப அங்கத்தினர்கள்

kuṭumpa aṅkattiṉarkaḷ

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski tamilski igra Više
djed த---தா தா__ த-த-த- ------ தாத்தா 0
tā--ā t____ t-t-ā ----- tāttā
baka பா-்-ி பா__ ப-ட-ட- ------ பாட்டி 0
p-ṭṭi p____ p-ṭ-i ----- pāṭṭi
on i ona அவ---்-அவளும் அ___ அ___ அ-ன-ம- அ-ள-ம- ------------- அவனும் அவளும் 0
av---m-a-a-um a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avaṉum avaḷum
otac தந்தை த__ த-்-ை ----- தந்தை 0
t-ntai t_____ t-n-a- ------ tantai
majka தாய் தா_ த-ய- ---- தாய் 0
tāy t__ t-y --- tāy
on i ona அ-ரு-்---ள-ம் அ___ அ___ அ-ர-ம- அ-ள-ம- ------------- அவரும் அவளும் 0
avar-m------m a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avarum avaḷum
sin ம--் ம__ ம-ன- ---- மகன் 0
m-k-ṉ m____ m-k-ṉ ----- makaṉ
kćerka ம--் ம__ ம-ள- ---- மகள் 0
makaḷ m____ m-k-ḷ ----- makaḷ
on i ona அ--ும்----ு-் அ___ அ___ அ-ன-ம- அ-ள-ம- ------------- அவனும் அவளும் 0
a-a--- a-aḷum a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avaṉum avaḷum
brat சகோ--ன் ச____ ச-ோ-ர-் ------- சகோதரன் 0
cakōtar-ṉ c________ c-k-t-r-ṉ --------- cakōtaraṉ
sestra ச----ி ச___ ச-ோ-ர- ------ சகோதரி 0
cak-t-ri c_______ c-k-t-r- -------- cakōtari
on i ona அ-னு-்--வ-ு-் அ___ அ___ அ-ன-ம- அ-ள-ம- ------------- அவனும் அவளும் 0
a-a--m-a-a-um a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avaṉum avaḷum
ujak, stric மா-ா மா_ ம-ம- ---- மாமா 0
mā-ā m___ m-m- ---- māmā
tetka ம-மி மா_ ம-ம- ---- மாமி 0
māmi m___ m-m- ---- māmi
on i ona அவ-ும- அ--ு-் அ___ அ___ அ-ர-ம- அ-ள-ம- ------------- அவரும் அவளும் 0
avar-m a-a-um a_____ a_____ a-a-u- a-a-u- ------------- avarum avaḷum
Mi smo obitelj. ந----ள- ஒ-- க---ம்பம-. நா___ ஒ_ கு_____ ந-ங-க-் ஒ-ு க-ட-ம-ப-்- ---------------------- நாங்கள் ஒரு குடும்பம். 0
n-ṅk-ḷ-or- -----pam. n_____ o__ k________ n-ṅ-a- o-u k-ṭ-m-a-. -------------------- nāṅkaḷ oru kuṭumpam.
Obitelj nije mala. எங்கள்--ு--ம-ப-- -ிற-யது இ-்-ை. எ___ கு____ சி___ இ___ எ-்-ள- க-ட-ம-ப-் ச-ற-ய-ு இ-்-ை- ------------------------------- எங்கள் குடும்பம் சிறியது இல்லை. 0
Eṅ--ḷ-----m-a- ciṟ-y--u illai. E____ k_______ c_______ i_____ E-k-ḷ k-ṭ-m-a- c-ṟ-y-t- i-l-i- ------------------------------ Eṅkaḷ kuṭumpam ciṟiyatu illai.
Obitelj je velika. கு--ம்-ம- ப--ியத-. கு____ பெ____ க-ட-ம-ப-் ப-ர-ய-ு- ------------------ குடும்பம் பெரியது. 0
Ku-um--- ----ya-u. K_______ p________ K-ṭ-m-a- p-r-y-t-. ------------------ Kuṭumpam periyatu.

Govorimo li svi ‘afrički’?

Nismo svi bili u Africi. Moguće je, doduše, da je svaki jezik već jednom bio tamo! Barem mnogi znanstvenici vjeruju u to. Prema njihovom mišljenju, svi jezici potiču iz Afrike. Odande su se jezici proširili na ostatak svijeta. Ukupno postoji preko 6.000 različitih jezika. Međutim, svi oni imaju zajedničke korijene u Africi. Istraživači su usporedili foneme različitih jezika. Fonemi su najmanja razlikovna jedinica u jeziku. Ako se fonem mijenja, mijenja se i značenje riječi. To se može objasniti primjerom iz engleskog jezika. U engleskom jeziku riječi dip i tip opisuju dvije različite stvari. Tako su u engleskom jeziku /d/ i /t/ dva različita fonema. Ta glasovna raznolikost je najviše prisutna u afričkim jezicima. Što se više udaljujemo od Afrike, ona se dramatično smanjuje. A točno tu istraživači vide dokaz svoje teorije. Stanovništvo koje se širi, postaje sličnije. Genetska raznolikost se smanjuje na njihovim vanjskim rubovima. To je zbog toga što se broj “naseljenika” također smanjuje. Što manje gena migrira, populacija je sličnija. Mogućnosti kombinacija gena se također smanjuju. Zbog toga pripadnici iseljenog stanovništva sliče jedan drugom. Znanstvenici to nazivaju efektom osnivača. Kad su ljudi napustili Afriku, sa sobom su ponijeli i svoj jezik. Međutim, manji broj naseljenika je sa sobom donio i manj broj fonema. Na taj način su pojedinačni jezici vremenom postajali sve sličniji. Čini se da je dokazano da Homo sapiens potječe iz Afrike. Jedva čekamo da vidimo vrijedi li isto i za njegov jezik...
Dali si znao?
Arapski jezik spada u najvažnije jezike na svijetu. Više od 300 milijuna ljudi u preko 20 zemalja govori arapski. Ovaj afroazijski jezik je nastao prije više tisuća godina. Prvo se govorio na Arapskom poluotoku, a onda se snažno proširio. Govorni arapski jako se razlikuje od književnog arapskog jezika. Također ima puno različitih arapskih narječja. Govornici iz različitih regija često se međusobno uopće ne razumiju. Klasični književni arapski jezik danas se skoro nikako ne govori. Pojavljuje se prije svega u pisanom obliku. Interes za arapskim jezikom je posljednjih godina jako porastao. Mnogim ljudima je posebno fascinantno arapsko pismo. Piše se zdesna nalijevo. Tko želi učiti arapski, morao bi se pridržavati određenog redoslijeda. Prvo izgovor, zatim gramatika a tek onda pismo. Tko se toga pridržava, bit će mu sigurno mnogo zabavno pri učenju.