Zbirka izraza

Čitati i pisati » 读与写/读写

HR hrvatski
ZH kineski (pojednostavljeni)

6 [šest]

Čitati i pisati

6[六]

6 [Liù]

读与写/读写

[dú yǔ xiě/ dú xiě]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:

hrvatski	kineski (pojednostavljeni)	igra Više
Ja čitam.	我-读。我读。我读。 ----- 我读。 0 w- --. w_ d__ w- d-. ------ wǒ dú.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja čitam. 我读。 wǒ dú. EN Audio I read. DE Audio Ich lese. ES Audio Yo leo. FR Audio Je lis. IT Audio Io leggo. RU Audio Я читаю.
Ja čitam jedno slovo.	我------字母。我读一_ 字_ 。我读一- 字- 。 ----------- 我读一个字母。 0 Wǒ-d- yī------ǔ. W_ d_ y___ z____ W- d- y-g- z-m-. ---------------- Wǒ dú yīgè zìmǔ.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja čitam jedno slovo. 我读一个字母。 Wǒ dú yīgè zìmǔ. EN Audio I read a letter (character). DE Audio Ich lese einen Buchstaben. ES Audio Yo leo una letra. FR Audio Je lis une lettre. IT Audio Io leggo una lettera. RU Audio Я читаю букву.
Ja čitam jednu riječ.	我 ---个字。我读一_ 字。我读一- 字。 ---------- 我读一个字。 0 W---ú -ī-- z-. W_ d_ y___ z__ W- d- y-g- z-. -------------- Wǒ dú yīgè zì.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja čitam jednu riječ. 我读一个字。 Wǒ dú yīgè zì. EN Audio I read a word. DE Audio Ich lese ein Wort. ES Audio Yo leo una palabra. FR Audio Je lis un mot. IT Audio Io leggo una parola. RU Audio Я читаю слово.
Ja čitam jednu rečenicu.	我-读--- -子-。我读一_ 句_ 。我读一- 句- 。 ----------- 我读一个句子。 0 W---ú yīg-----i. W_ d_ y___ j____ W- d- y-g- j-z-. ---------------- Wǒ dú yīgè jùzi.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja čitam jednu rečenicu. 我读一个句子。 Wǒ dú yīgè jùzi. EN Audio I read a sentence. DE Audio Ich lese einen Satz. ES Audio Yo leo una frase. FR Audio Je lis une phrase. IT Audio Io leggo una frase. RU Audio Я читаю предложение.
Ja čitam jedno pismo.	我 - -封信。我读一_ 信。我读一- 信。 ---------- 我读一封信。 0 W- -ú-y-----g x-n. W_ d_ y_ f___ x___ W- d- y- f-n- x-n- ------------------ Wǒ dú yī fēng xìn.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja čitam jedno pismo. 我读一封信。 Wǒ dú yī fēng xìn. EN Audio I read a letter. DE Audio Ich lese einen Brief. ES Audio Yo leo una carta. FR Audio Je lis une lettre. IT Audio Io leggo una lettera. RU Audio Я читаю письмо.
Ja čitam jednu knjigu.	我-- ---- 。我读一_ 书。我读一- 书。 ---------- 我读一本书。 0 Wǒ -- -- -ěn--h-. W_ d_ y_ b__ s___ W- d- y- b-n s-ū- ----------------- Wǒ dú yī běn shū.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja čitam jednu knjigu. 我读一本书。 Wǒ dú yī běn shū. EN Audio I read a book. DE Audio Ich lese ein Buch. ES Audio Yo leo un libro. FR Audio Je lis un livre. IT Audio Io leggo un libro. RU Audio Я читаю книгу.
Ja čitam.	我读。我读。我读。 ----- 我读。 0 W--d-. W_ d__ W- d-. ------ Wǒ dú.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja čitam. 我读。 Wǒ dú. EN Audio I read. DE Audio Ich lese. ES Audio Yo leo. FR Audio Je lis. IT Audio Io leggo. RU Audio Я читаю.
Ti čitaš.	你-读-。你读。你读。 ----- 你读。 0 Nǐ dú. N_ d__ N- d-. ------ Nǐ dú.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ti čitaš. 你读。 Nǐ dú. EN Audio You read. DE Audio Du liest. ES Audio Tú lees. FR Audio Tu lis. IT Audio Tu leggi. RU Audio Ты читаешь.
On čita.	他---。他读。他读。 ----- 他读。 0 Tā -ú. T_ d__ T- d-. ------ Tā dú.	Više jezika Kliknite na zastavu! On čita. 他读。 Tā dú. EN Audio He reads. DE Audio Er liest. ES Audio Él lee. FR Audio Il lit. IT Audio Lui legge. RU Audio Он читает.
Ja pišem.	我写- 。我写_ 。我写- 。 ------ 我写字。 0 W- -iě-ì. W_ x_____ W- x-ě-ì- --------- Wǒ xiězì.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja pišem. 我写字。 Wǒ xiězì. EN Audio I write. DE Audio Ich schreibe. ES Audio Yo escribo. FR Audio J’écris. IT Audio Io scrivo. RU Audio Я пишу.
Ja pišem jedno slovo.	我写-一--字- 。我写一_ 字_ 。我写一- 字- 。 ----------- 我写一个字母。 0 W--x-- yīgè z---. W_ x__ y___ z____ W- x-ě y-g- z-m-. ----------------- Wǒ xiě yīgè zìmǔ.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja pišem jedno slovo. 我写一个字母。 Wǒ xiě yīgè zìmǔ. EN Audio I write a letter (character). DE Audio Ich schreibe einen Buchstaben. ES Audio Yo escribo una letra. FR Audio J’écris une lettre. IT Audio Io scrivo una lettera (dell’alfabeto). RU Audio Я пишу букву.
Ja pišem jednu riječ.	我-- -- 字-。我写一_ 字。我写一- 字。 ---------- 我写一个字。 0 W- --- y-gè-z-. W_ x__ y___ z__ W- x-ě y-g- z-. --------------- Wǒ xiě yīgè zì.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja pišem jednu riječ. 我写一个字。 Wǒ xiě yīgè zì. EN Audio I write a word. DE Audio Ich schreibe ein Wort. ES Audio Yo escribo una palabra. FR Audio J’écris un mot. IT Audio Io scrivo una parola. RU Audio Я пишу слово.
Ja pišem jednu rečenicu.	我----- -子-。我写一_ 句_ 。我写一- 句- 。 ----------- 我写一个句子。 0 W- x-- ---è-----. W_ x__ y___ j____ W- x-ě y-g- j-z-. ----------------- Wǒ xiě yīgè jùzi.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja pišem jednu rečenicu. 我写一个句子。 Wǒ xiě yīgè jùzi. EN Audio I write a sentence. DE Audio Ich schreibe einen Satz. ES Audio Yo escribo una frase. FR Audio J’écris une phrase. IT Audio Io scrivo una frase. RU Audio Я пишу предложение.
Ja pišem jedno pismo.	我---一封-信。我写一_ 信。我写一- 信。 ---------- 我写一封信。 0 W--x-- y---ē-g-x--. W_ x__ y_ f___ x___ W- x-ě y- f-n- x-n- ------------------- Wǒ xiě yī fēng xìn.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja pišem jedno pismo. 我写一封信。 Wǒ xiě yī fēng xìn. EN Audio I write a letter. DE Audio Ich schreibe einen Brief. ES Audio Yo escribo una carta. FR Audio J’écris une lettre. IT Audio Io scrivo una lettera. RU Audio Я пишу письмо.
Ja pišem jednu knjigu.	我-写 ---书-。我写一_ 书。我写一- 书。 ---------- 我写一本书。 0 W----ě y--b-- --ū. W_ x__ y_ b__ s___ W- x-ě y- b-n s-ū- ------------------ Wǒ xiě yī běn shū.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja pišem jednu knjigu. 我写一本书。 Wǒ xiě yī běn shū. EN Audio I write a book. DE Audio Ich schreibe ein Buch. ES Audio Yo escribo un libro. FR Audio J’écris un livre. IT Audio Io scrivo un libro. RU Audio Я пишу книгу.
Ja pišem.	我写字-。我写字。我写字。 ------- 我写字。 0 W- --ě-ì. W_ x_____ W- x-ě-ì- --------- Wǒ xiězì.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ja pišem. 我写字。 Wǒ xiězì. EN Audio I write. DE Audio Ich schreibe. ES Audio Yo escribo. FR Audio J’écris. IT Audio Io scrivo. RU Audio Я пишу.
Ti pišeš.	你写字-。你写字。你写字。 ------- 你写字。 0 Nǐ x----. N_ x_____ N- x-ě-ì- --------- Nǐ xiězì.	Više jezika Kliknite na zastavu! Ti pišeš. 你写字。 Nǐ xiězì. EN Audio You write. DE Audio Du schreibst. ES Audio Tú escribes. FR Audio Tu écris. IT Audio Tu scrivi. RU Audio Ты пишешь.
On piše.	他-写-- 。他写字。他写字。 ------- 他写字。 0 T----ě-ì. T_ x_____ T- x-ě-ì- --------- Tā xiězì.	Više jezika Kliknite na zastavu! On piše. 他写字。 Tā xiězì. EN Audio He writes. DE Audio Er schreibt. ES Audio Él escribe. FR Audio Il écrit. IT Audio Lui scrive. RU Audio Он пишет.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kineski (pojednostavljeni) (1-100) MP3 kineski (pojednostavljeni) (1-100)

Video nije pronađen!

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je također često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezične granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja znanosti. Tehnički pojmovi se također brzo šire diljem svijeta. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...

Dali si znao?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je materinski jezik 850 milijuna ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju narječjima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi naučiti kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!