Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   zh 认识，相识

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3[三]

3 [Sān]

认识，相识

[rènshí, xiāngshí]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
Bog! / Bok! 你好--- ！ 你_ /_ ！ 你- /- ！ ------- 你好 /喂 ！ 0
n- hǎo- -èi! n_ h___ w___ n- h-o- w-i- ------------ nǐ hǎo/ wèi!
Dobar dan! 你好-！ 你_ ！ 你- ！ ---- 你好 ！ 0
Nǐ h-o! N_ h___ N- h-o- ------- Nǐ hǎo!
Kako ste? / Kako si? 你-- 吗 /最近 -么 样-? 你 好 吗 /__ 怎_ 样 ? 你 好 吗 /-近 怎- 样 ? ---------------- 你 好 吗 /最近 怎么 样 ? 0
Nǐ--ǎ- --/ -uìjì- z--me -à-g? N_ h__ m__ z_____ z____ y____ N- h-o m-/ z-ì-ì- z-n-e y-n-? ----------------------------- Nǐ hǎo ma/ zuìjìn zěnme yàng?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? 您-来---洲-- ? 您 来_ 欧_ 吗 ? 您 来- 欧- 吗 ? ----------- 您 来自 欧洲 吗 ? 0
Ní- l-i-ì ----ōu--a? N__ l____ ō_____ m__ N-n l-i-ì ō-z-ō- m-? -------------------- Nín láizì ōuzhōu ma?
Jeste li Vi iz Amerike? 您 来自-美国 吗-? 您 来_ 美_ 吗 ? 您 来- 美- 吗 ? ----------- 您 来自 美国 吗 ? 0
Nín láizì m--g-- ma? N__ l____ m_____ m__ N-n l-i-ì m-i-u- m-? -------------------- Nín láizì měiguó ma?
Jeste li Vi iz Azije? 您--自-亚- 吗 ? 您 来_ 亚_ 吗 ? 您 来- 亚- 吗 ? ----------- 您 来自 亚洲 吗 ? 0
N---l--zì----h---ma? N__ l____ y_____ m__ N-n l-i-ì y-z-ō- m-? -------------------- Nín láizì yàzhōu ma?
U kojem hotelu ste smješteni? 您 住--哪---宾馆-? 您 住_ 哪__ 宾_ ? 您 住- 哪-个 宾- ? ------------- 您 住在 哪一个 宾馆 ? 0
Ní--zh-------ǎ-y-gè bīng--n? N__ z__ z__ n_ y___ b_______ N-n z-ù z-i n- y-g- b-n-u-n- ---------------------------- Nín zhù zài nǎ yīgè bīnguǎn?
Koliko dugo ste već ovdje? 您----里-已经-多久 了-? 您 在 这_ 已_ 多_ 了 ? 您 在 这- 已- 多- 了 ? ---------------- 您 在 这里 已经 多久 了 ? 0
N-- z---zh-l- y--īn--duōjiǔl-? N__ z__ z____ y_____ d________ N-n z-i z-è-ǐ y-j-n- d-ō-i-l-? ------------------------------ Nín zài zhèlǐ yǐjīng duōjiǔle?
Koliko dugo ostajete? 您 要 停留 多--? 您 要 停_ 多_ ? 您 要 停- 多- ? ----------- 您 要 停留 多久 ? 0
N-----o-t-ng-iú duō-iǔ? N__ y__ t______ d______ N-n y-o t-n-l-ú d-ō-i-? ----------------------- Nín yào tíngliú duōjiǔ?
Dopada li Vam se ovdje? 您 喜欢-这----? 您 喜_ 这_ 吗 ? 您 喜- 这- 吗 ? ----------- 您 喜欢 这里 吗 ? 0
N-n-x----n-zh--ǐ-ma? N__ x_____ z____ m__ N-n x-h-ā- z-è-ǐ m-? -------------------- Nín xǐhuān zhèlǐ ma?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? 您 ---- -- --？ 您 在 这_ 度_ 吗 ？ 您 在 这- 度- 吗 ？ ------------- 您 在 这里 度假 吗 ？ 0
N----ài -hèlǐ---ji---a? N__ z__ z____ d____ m__ N-n z-i z-è-ǐ d-j-à m-? ----------------------- Nín zài zhèlǐ dùjià ma?
Posjetite me jednom! 欢迎-您 ----- - ！ 欢_ 您 到 我__ 来 ！ 欢- 您 到 我-儿 来 ！ -------------- 欢迎 您 到 我这儿 来 ！ 0
Hu--y-n--n-n -ào-w- z-è'-- l-i! H_______ n__ d__ w_ z_____ l___ H-ā-y-n- n-n d-o w- z-è-e- l-i- ------------------------------- Huānyíng nín dào wǒ zhè'er lái!
Ovo je moja adresa. 这是--的 住址-。 这_ 我_ 住_ 。 这- 我- 住- 。 ---------- 这是 我的 住址 。 0
Zhè ----w--de-z-ùz-ǐ. Z__ s__ w_ d_ z______ Z-è s-ì w- d- z-ù-h-. --------------------- Zhè shì wǒ de zhùzhǐ.
Hoćemo li se sutra vidjeti? 我--明天-见- - ? 我_ 明_ 见_ 吗 ? 我- 明- 见- 吗 ? ------------ 我们 明天 见面 吗 ? 0
W-m---mín-t-ān jià-m-àn-ma? W____ m_______ j_______ m__ W-m-n m-n-t-ā- j-à-m-à- m-? --------------------------- Wǒmen míngtiān jiànmiàn ma?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. 我 --抱歉- --- 有--排-- 。 我 很 抱__ 我 已 有 安_ 了 。 我 很 抱-, 我 已 有 安- 了 。 -------------------- 我 很 抱歉, 我 已 有 安排 了 。 0
W---ě---à--iàn- -ǒ -ǐ yǒu --p---e. W_ h__ b_______ w_ y_ y__ ā_______ W- h-n b-o-i-n- w- y- y-u ā-p-i-e- ---------------------------------- Wǒ hěn bàoqiàn, wǒ yǐ yǒu ānpáile.
Bok! / Bog! / Zbogom! 再--！ 再_ ！ 再- ！ ---- 再见 ！ 0
Z-i----! Z_______ Z-i-i-n- -------- Zàijiàn!
Doviđenja! 再见 ！ 再_ ！ 再- ！ ---- 再见 ！ 0
Z-ij--n! Z_______ Z-i-i-n- -------- Zàijiàn!
Do uskoro! 一会儿-见-！ 一__ 见 ！ 一-儿 见 ！ ------- 一会儿 见 ！ 0
Yī-u-'-r -iàn! Y_______ j____ Y-h-ǐ-e- j-à-! -------------- Yīhuǐ'er jiàn!

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kineski (pojednostavljeni) (1-100) MP3 kineski (pojednostavljeni) (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!