Zbirka izraza

hr Čitati i pisati   »   fi Lukea ja kirjoittaa

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [kuusi]

Lukea ja kirjoittaa

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Ja čitam. Minä-l---. M___ l____ M-n- l-e-. ---------- Minä luen. 0
Ja čitam jedno slovo. M--ä---en yhden k-rj---en. M___ l___ y____ k_________ M-n- l-e- y-d-n k-r-a-m-n- -------------------------- Minä luen yhden kirjaimen. 0
Ja čitam jednu riječ. M-nä--ue---h--n -an--. M___ l___ y____ s_____ M-n- l-e- y-d-n s-n-n- ---------------------- Minä luen yhden sanan. 0
Ja čitam jednu rečenicu. M-----u-n-y-d-- l---ee-. M___ l___ y____ l_______ M-n- l-e- y-d-n l-u-e-n- ------------------------ Minä luen yhden lauseen. 0
Ja čitam jedno pismo. M-n- -u---y---- -ir---n. M___ l___ y____ k_______ M-n- l-e- y-d-n k-r-e-n- ------------------------ Minä luen yhden kirjeen. 0
Ja čitam jednu knjigu. M-n----e- --rj--. M___ l___ k______ M-n- l-e- k-r-a-. ----------------- Minä luen kirjaa. 0
Ja čitam. M-n--luen. M___ l____ M-n- l-e-. ---------- Minä luen. 0
Ti čitaš. S-nä luet. S___ l____ S-n- l-e-. ---------- Sinä luet. 0
On čita. H-n lu--e. H__ l_____ H-n l-k-e- ---------- Hän lukee. 0
Ja pišem. M-----irjo-t-n. M___ k_________ M-n- k-r-o-t-n- --------------- Minä kirjoitan. 0
Ja pišem jedno slovo. Mi-ä-ki--o--a------n-k-r--ime-. M___ k________ y____ k_________ M-n- k-r-o-t-n y-d-n k-r-a-m-n- ------------------------------- Minä kirjoitan yhden kirjaimen. 0
Ja pišem jednu riječ. M-n--k-r-oi-a---hd-n --n-n. M___ k________ y____ s_____ M-n- k-r-o-t-n y-d-n s-n-n- --------------------------- Minä kirjoitan yhden sanan. 0
Ja pišem jednu rečenicu. Mi-- kir-oitan yh-e---aus-e-. M___ k________ y____ l_______ M-n- k-r-o-t-n y-d-n l-u-e-n- ----------------------------- Minä kirjoitan yhden lauseen. 0
Ja pišem jedno pismo. Mi-- ----oi--- -h--n-ki-j--n. M___ k________ y____ k_______ M-n- k-r-o-t-n y-d-n k-r-e-n- ----------------------------- Minä kirjoitan yhden kirjeen. 0
Ja pišem jednu knjigu. Minä----j-ita---hde- ki----. M___ k________ y____ k______ M-n- k-r-o-t-n y-d-n k-r-a-. ---------------------------- Minä kirjoitan yhden kirjan. 0
Ja pišem. M--- ki-j--tan. M___ k_________ M-n- k-r-o-t-n- --------------- Minä kirjoitan. 0
Ti pišeš. S--- kir-o-ta-. S___ k_________ S-n- k-r-o-t-t- --------------- Sinä kirjoitat. 0
On piše. Hän ---j-i--aa. H__ k__________ H-n k-r-o-t-a-. --------------- Hän kirjoittaa. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + finski (1-100) MP3 finski (1-100)
Video nije pronađen!

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je također često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezične granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja znanosti. Tehnički pojmovi se također brzo šire diljem svijeta. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Dali si znao?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je materinski jezik 850 milijuna ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju narječjima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi naučiti kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!