Zbirka izraza

hr Čitati i pisati   »   no Lese og skrive

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [seks]

Lese og skrive

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski norveški igra Više
Ja čitam. Jeg--e---. J__ l_____ J-g l-s-r- ---------- Jeg leser. 0
Ja čitam jedno slovo. Jeg l------- boks-av. J__ l____ e_ b_______ J-g l-s-r e- b-k-t-v- --------------------- Jeg leser en bokstav. 0
Ja čitam jednu riječ. J-- --ser e--ord. J__ l____ e_ o___ J-g l-s-r e- o-d- ----------------- Jeg leser et ord. 0
Ja čitam jednu rečenicu. Je- lese---- se-ni-g. J__ l____ e_ s_______ J-g l-s-r e- s-t-i-g- --------------------- Jeg leser en setning. 0
Ja čitam jedno pismo. J---le-er -- --e-. J__ l____ e_ b____ J-g l-s-r e- b-e-. ------------------ Jeg leser et brev. 0
Ja čitam jednu knjigu. Je- le-e---i--ok. J__ l____ e_ b___ J-g l-s-r e- b-k- ----------------- Jeg leser ei bok. 0
Ja čitam. J-- ---e-. J__ l_____ J-g l-s-r- ---------- Jeg leser. 0
Ti čitaš. D- les-r. D_ l_____ D- l-s-r- --------- Du leser. 0
On čita. H-n--es--. H__ l_____ H-n l-s-r- ---------- Han leser. 0
Ja pišem. J-- skr--er. J__ s_______ J-g s-r-v-r- ------------ Jeg skriver. 0
Ja pišem jedno slovo. J------i--- ---b-k-t-v. J__ s______ e_ b_______ J-g s-r-v-r e- b-k-t-v- ----------------------- Jeg skriver en bokstav. 0
Ja pišem jednu riječ. Jeg s---ver--t-ord. J__ s______ e_ o___ J-g s-r-v-r e- o-d- ------------------- Jeg skriver et ord. 0
Ja pišem jednu rečenicu. Jeg -----e- -n -----ng. J__ s______ e_ s_______ J-g s-r-v-r e- s-t-i-g- ----------------------- Jeg skriver en setning. 0
Ja pišem jedno pismo. Je- sk-i--r -- br--. J__ s______ e_ b____ J-g s-r-v-r e- b-e-. -------------------- Jeg skriver et brev. 0
Ja pišem jednu knjigu. Je- sk--v----i --k. J__ s______ e_ b___ J-g s-r-v-r e- b-k- ------------------- Jeg skriver ei bok. 0
Ja pišem. Jeg sk-i--r. J__ s_______ J-g s-r-v-r- ------------ Jeg skriver. 0
Ti pišeš. Du--------. D_ s_______ D- s-r-v-r- ----------- Du skriver. 0
On piše. H-n-skr-v-r. H__ s_______ H-n s-r-v-r- ------------ Han skriver. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + norveški (1-100) MP3 norveški (1-100)
Video nije pronađen!

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je također često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezične granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja znanosti. Tehnički pojmovi se također brzo šire diljem svijeta. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Dali si znao?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je materinski jezik 850 milijuna ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju narječjima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi naučiti kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!