Zbirka izraza

hr Čitati i pisati   »   ca Llegir i escriure

6 [šest]

Čitati i pisati

Čitati i pisati

6 [sis]

Llegir i escriure

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski katalonski igra Više
Ja čitam. (-----l----xo. (___ l________ (-o- l-e-e-x-. -------------- (Jo) llegeixo. 0
Ja čitam jedno slovo. (----l--ge--o-un- -let-a. (___ l_______ u__ l______ (-o- l-e-e-x- u-a l-e-r-. ------------------------- (Jo) llegeixo una lletra. 0
Ja čitam jednu riječ. (-o)--l--eix- -n---t-- -n--pa---l-. (___ l_______ u_ m__ / u__ p_______ (-o- l-e-e-x- u- m-t / u-a p-r-u-a- ----------------------------------- (Jo) llegeixo un mot / una paraula. 0
Ja čitam jednu rečenicu. (--) ---ge-x--u---f----. (___ l_______ u__ f_____ (-o- l-e-e-x- u-a f-a-e- ------------------------ (Jo) llegeixo una frase. 0
Ja čitam jedno pismo. (J-) -le-eixo---a c-rt-. (___ l_______ u__ c_____ (-o- l-e-e-x- u-a c-r-a- ------------------------ (Jo) llegeixo una carta. 0
Ja čitam jednu knjigu. (--- -l---ixo -----i-r-. (___ l_______ u_ l______ (-o- l-e-e-x- u- l-i-r-. ------------------------ (Jo) llegeixo un llibre. 0
Ja čitam. Jo -----i--. J_ l________ J- l-e-e-x-. ------------ Jo llegeixo. 0
Ti čitaš. Tu--leg-i-es. T_ l_________ T- l-e-e-x-s- ------------- Tu llegeixes. 0
On čita. E---ll-----. E__ l_______ E-l l-e-e-x- ------------ Ell llegeix. 0
Ja pišem. (J---esc---. (___ e______ (-o- e-c-i-. ------------ (Jo) escric. 0
Ja pišem jedno slovo. (-o- esc-i- -n- -letr-. (___ e_____ u__ l______ (-o- e-c-i- u-a l-e-r-. ----------------------- (Jo) escric una lletra. 0
Ja pišem jednu riječ. (--)-es-----u---pa-a---. (___ e_____ u__ p_______ (-o- e-c-i- u-a p-r-u-a- ------------------------ (Jo) escric una paraula. 0
Ja pišem jednu rečenicu. (Jo-----ri----- f--s-. (___ e_____ u__ f_____ (-o- e-c-i- u-a f-a-e- ---------------------- (Jo) escric una frase. 0
Ja pišem jedno pismo. (--- e-cric --- c-rta. (___ e_____ u__ c_____ (-o- e-c-i- u-a c-r-a- ---------------------- (Jo) escric una carta. 0
Ja pišem jednu knjigu. (Jo)--scri- un ----re. (___ e_____ u_ l______ (-o- e-c-i- u- l-i-r-. ---------------------- (Jo) escric un llibre. 0
Ja pišem. J----c-i-. J_ e______ J- e-c-i-. ---------- Jo escric. 0
Ti pišeš. Tu e-cr--s. T_ e_______ T- e-c-i-s- ----------- Tu escrius. 0
On piše. E-----c--u. E__ e______ E-l e-c-i-. ----------- Ell escriu. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + katalonski (1-100) MP3 katalonski (1-100)
Video nije pronađen!

Internacionalizmi

Globalizacija se odražava i na jezike. Porast internacionalizama je očigledan. Internacionalizmi su riječi kojih ima u mnogim jezicima. Riječi pritom imaju isto ili slično značenje. Izgovor im je često isti. I pisanje takvih riječi je također često jako slično. Zanimljivo je širenje internacionalizama. Ono se ne obazire na granice. Barem ne na geografske. A posebno ne na jezične granice. Postoje riječi koje se mogu razumjeti na svakom kontinentu. Riječ hotel je dobar primjer za to. Ta riječ postoji gotovo svugdje u svijetu. Mnogo internacionalizama dolazi iz područja znanosti. Tehnički pojmovi se također brzo šire diljem svijeta. Stari internacionalizmi imaju zajednički korijen. Razvili su se iz iste riječi. Internacionalizmi se obično temelje na posuđenicama. To znači da se riječi jednostavno inkorporiraju u druge druge jezike. Kulturni krugovi igraju važnu ulogu kod preuzimanja. Svaka civilizacija ima svoju tradiciju. Zato se novi koncepti ne prihvataju svugdje. Kulturalne norme odlučuju koje ideje će se usvojiti. Neke stvari postoje samo u određenim dijelovima svijeta. Druge stvari se brzo šire cijelim svijetom. Ali tek kad se stvari proširuju, širi se i njihovo ime. Upravo zato su internacionalizmi tako uzbudljivi! Otkrivajući jezike, otkrivamo i kulture...
Dali si znao?
Kineski je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan kineski jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori kineski. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći kineski jezik je književni kineski, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike Kine to je materinski jezik 850 milijuna ljudi. Ostali kineski jezici se često samo nazivaju narječjima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore kineski. Svi Kinezi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time kineski ima najdužu tradiciju pismenosti. Kineski pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi naučiti kineski… Usudite se jer kineski je jezik budućnosti!