Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   af Openbare vervoer

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [ses en dertig]

Openbare vervoer

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski afrikaans igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? Waar i----e-b-s-alte? W___ i_ d__ b________ W-a- i- d-e b-s-a-t-? --------------------- Waar is die bushalte? 0
Koji autobus vozi u centar? W-tte---us-g--n-na---- -i-d---a-? W_____ b__ g___ n_ d__ m_________ W-t-e- b-s g-a- n- d-e m-d-e-t-d- --------------------------------- Watter bus gaan na die middestad? 0
Koju liniju moram uzeti? W-t----bus m--- e- --e-? W_____ b__ m___ e_ n____ W-t-e- b-s m-e- e- n-e-? ------------------------ Watter bus moet ek neem? 0
Moram li presjedati? Mo---e--oo--lim? M___ e_ o_______ M-e- e- o-r-l-m- ---------------- Moet ek oorklim? 0
Gdje moram presjesti? W-ar-m-e- -- --rk-i-? W___ m___ e_ o_______ W-a- m-e- e- o-r-l-m- --------------------- Waar moet ek oorklim? 0
Koliko košta karta? H-e---- -o- -n k-a--jie? H______ k__ ’_ k________ H-e-e-l k-s ’- k-a-t-i-? ------------------------ Hoeveel kos ’n kaartjie? 0
Koliko stanica ima do centra? H-e-ee----lt-- -s d--r v-or--ie----des-a-? H______ h_____ i_ d___ v___ d__ m_________ H-e-e-l h-l-e- i- d-a- v-o- d-e m-d-e-t-d- ------------------------------------------ Hoeveel haltes is daar voor die middestad? 0
Morate ovdje izaći. U m--- h-er--it-l-m. U m___ h___ u_______ U m-e- h-e- u-t-l-m- -------------------- U moet hier uitklim. 0
Morate izaći otraga. U m-e---gte-----klim. U m___ a____ u_______ U m-e- a-t-r u-t-l-m- --------------------- U moet agter uitklim. 0
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. Die-volg-nd- trei----m --r-- --n---. D__ v_______ t____ k__ o__ 5 m______ D-e v-l-e-d- t-e-n k-m o-r 5 m-n-t-. ------------------------------------ Die volgende trein kom oor 5 minute. 0
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. D-e -olgend- tre- -o- --- -0 mi--t-. D__ v_______ t___ k__ o__ 1_ m______ D-e v-l-e-d- t-e- k-m o-r 1- m-n-t-. ------------------------------------ Die volgende trem kom oor 10 minute. 0
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. D-------e--e b-s-kom-o-- 15 min--e. D__ v_______ b__ k__ o__ 1_ m______ D-e v-l-e-d- b-s k-m o-r 1- m-n-t-. ----------------------------------- Die volgende bus kom oor 15 minute. 0
Kada vozi zadnji metro? W-n---- -- --e---as-e--oltr-in? W______ i_ d__ l_____ m________ W-n-e-r i- d-e l-a-t- m-l-r-i-? ------------------------------- Wanneer is die laaste moltrein? 0
Kada vozi zadnji tramvaj? Wa-n-e---s-di- -a-----t-em? W______ i_ d__ l_____ t____ W-n-e-r i- d-e l-a-t- t-e-? --------------------------- Wanneer is die laaste trem? 0
Kada vozi zadnji autobus? W---eer-i------l--st----s? W______ i_ d__ l_____ b___ W-n-e-r i- d-e l-a-t- b-s- -------------------------- Wanneer is die laaste bus? 0
Imate li putnu kartu? Het----n-ka-rtjie? H__ u ’_ k________ H-t u ’- k-a-t-i-? ------------------ Het u ’n kaartjie? 0
Putnu kartu? – Ne, nemam. ’- -aa-tji-? –-Ne---ek h-t -ie ’n -aartj-- nie. ’_ K________ – N___ e_ h__ n__ ’_ k_______ n___ ’- K-a-t-i-? – N-e- e- h-t n-e ’- k-a-t-i- n-e- ----------------------------------------------- ’n Kaartjie? – Nee, ek het nie ’n kaartjie nie. 0
Onda morate platiti kaznu. D-n m-e- u ’n-b--te ---a-l. D__ m___ u ’_ b____ b______ D-n m-e- u ’- b-e-e b-t-a-. --------------------------- Dan moet u ’n boete betaal. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + afrikaans (1-100) MP3 afrikaans (1-100)
Video nije pronađen!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!