Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   cs Městská hromadná doprava

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [třicet šest]

Městská hromadná doprava

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? K-e----aut-bu-ová-zastá--a? K__ j_ a_________ z________ K-e j- a-t-b-s-v- z-s-á-k-? --------------------------- Kde je autobusová zastávka? 0
Koji autobus vozi u centar? K----------us j-de-----ent--? K____ a______ j___ d_ c______ K-e-ý a-t-b-s j-d- d- c-n-r-? ----------------------------- Který autobus jede do centra? 0
Koju liniju moram uzeti? Kt--o- ---kou-mus---jet? K_____ l_____ m____ j___ K-e-o- l-n-o- m-s-m j-t- ------------------------ Kterou linkou musím jet? 0
Moram li presjedati? Mu-í-----stoup-t? M____ p__________ M-s-m p-e-t-u-i-? ----------------- Musím přestoupit? 0
Gdje moram presjesti? K---m-sí--p--s--up-t? K__ m____ p__________ K-e m-s-m p-e-t-u-i-? --------------------- Kde musím přestoupit? 0
Koliko košta karta? Ko--k ---j- --ste- - -íz---ka? K____ s____ l_____ / j________ K-l-k s-o-í l-s-e- / j-z-e-k-? ------------------------------ Kolik stojí lístek / jízdenka? 0
Koliko stanica ima do centra? K-lik -tan----bý---d- -e--r-? K____ s_____ z____ d_ c______ K-l-k s-a-i- z-ý-á d- c-n-r-? ----------------------------- Kolik stanic zbývá do centra? 0
Morate ovdje izaći. Tad- --sít- ----ou-i-. T___ m_____ v_________ T-d- m-s-t- v-s-o-p-t- ---------------------- Tady musíte vystoupit. 0
Morate izaći otraga. M--ít--vy--o-pi------u. M_____ v________ v_____ M-s-t- v-s-o-p-t v-a-u- ----------------------- Musíte vystoupit vzadu. 0
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. D--š- m--ro-p---d- -- - --n--. D____ m____ p_____ z_ 5 m_____ D-l-í m-t-o p-j-d- z- 5 m-n-t- ------------------------------ Další metro pojede za 5 minut. 0
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. Dal-- -r----- ---ed- -a 10----u-. D____ t______ p_____ z_ 1_ m_____ D-l-í t-a-v-j p-j-d- z- 1- m-n-t- --------------------------------- Další tramvaj pojede za 10 minut. 0
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. D---- --tobu---o-ed--za 1----n-t. D____ a______ p_____ z_ 1_ m_____ D-l-í a-t-b-s p-j-d- z- 1- m-n-t- --------------------------------- Další autobus pojede za 15 minut. 0
Kada vozi zadnji metro? Kdy --d---os-ed-í --t-o? K__ j___ p_______ m_____ K-y j-d- p-s-e-n- m-t-o- ------------------------ Kdy jede poslední metro? 0
Kada vozi zadnji tramvaj? Kd--j----po-l---- -ram---? K__ j___ p_______ t_______ K-y j-d- p-s-e-n- t-a-v-j- -------------------------- Kdy jede poslední tramvaj? 0
Kada vozi zadnji autobus? K-y-j--- -o-le--í au--b--? K__ j___ p_______ a_______ K-y j-d- p-s-e-n- a-t-b-s- -------------------------- Kdy jede poslední autobus? 0
Imate li putnu kartu? M-t- -ízdenku? M___ j________ M-t- j-z-e-k-? -------------- Máte jízdenku? 0
Putnu kartu? – Ne, nemam. J--de-k-? –-N-- nemám-ž---ou. J________ – N__ n____ ž______ J-z-e-k-? – N-, n-m-m ž-d-o-. ----------------------------- Jízdenku? – Ne, nemám žádnou. 0
Onda morate platiti kaznu. T-- --síte z-pl-tit-p-k-t-. T__ m_____ z_______ p______ T-k m-s-t- z-p-a-i- p-k-t-. --------------------------- Tak musíte zaplatit pokutu. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Video nije pronađen!

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!