Zbirka izraza

hr Javni lokalni promet   »   ca Els transports públics

36 [trideset i šest]

Javni lokalni promet

Javni lokalni promet

36 [trenta-sis]

Els transports públics

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski katalonski igra Više
Gdje je autobusni kolodvor? O--é- la par-da -- l’au-obú-? O_ é_ l_ p_____ d_ l_________ O- é- l- p-r-d- d- l-a-t-b-s- ----------------------------- On és la parada de l’autobús? 0
Koji autobus vozi u centar? Q-i- -uto--- va-al ---t-e de--a--i--a-? Q___ a______ v_ a_ c_____ d_ l_ c______ Q-i- a-t-b-s v- a- c-n-r- d- l- c-u-a-? --------------------------------------- Quin autobús va al centre de la ciutat? 0
Koju liniju moram uzeti? Qui-a-----a-he-de prendr-? Q____ l____ h_ d_ p_______ Q-i-a l-n-a h- d- p-e-d-e- -------------------------- Quina línia he de prendre? 0
Moram li presjedati? H-u----e-c-------d-au-obú-? H____ d_ c______ d_________ H-u-é d- c-n-i-r d-a-t-b-s- --------------------------- Hauré de canviar d’autobús? 0
Gdje moram presjesti? On-he -- -a--i-r? O_ h_ d_ c_______ O- h- d- c-n-i-r- ----------------- On he de canviar? 0
Koliko košta karta? Quant ----a--n bi--let? Q____ c____ u_ b_______ Q-a-t c-s-a u- b-t-l-t- ----------------------- Quant costa un bitllet? 0
Koliko stanica ima do centra? Q-ante- --r-d-s -i-ha fi---al cen--e? Q______ p______ h_ h_ f___ a_ c______ Q-a-t-s p-r-d-s h- h- f-n- a- c-n-r-? ------------------------------------- Quantes parades hi ha fins al centre? 0
Morate ovdje izaći. H-- ---baixa--aq-í. H__ d_ b_____ a____ H-u d- b-i-a- a-u-. ------------------- Heu de baixar aquí. 0
Morate izaći otraga. H---d- b-i--- -er -----r-. H__ d_ b_____ p__ d_______ H-u d- b-i-a- p-r d-r-e-e- -------------------------- Heu de baixar per darrere. 0
Sljedeći metro dolazi za 5 minuta. El -r-xim -e--o --ri-- --aq------c m--ut-. E_ p_____ m____ a_____ d_____ c___ m______ E- p-ò-i- m-t-o a-r-b- d-a-u- c-n- m-n-t-. ------------------------------------------ El pròxim metro arriba d’aquí cinc minuts. 0
Sljedeći tramvaj dolazi za 10 minuta. El prò-i--t-amv-a -rr-b--d-a-uí d-u---n-ts. E_ p_____ t______ a_____ d_____ d__ m______ E- p-ò-i- t-a-v-a a-r-b- d-a-u- d-u m-n-t-. ------------------------------------------- El pròxim tramvia arriba d’aquí deu minuts. 0
Sljedeći autobus dolazi za 15 minuta. E--pr-xim a---b-s----ib----aquí--u-nze mi--ts. E_ p_____ a______ a_____ d_____ q_____ m______ E- p-ò-i- a-t-b-s a-r-b- d-a-u- q-i-z- m-n-t-. ---------------------------------------------- El pròxim autobús arriba d’aquí quinze minuts. 0
Kada vozi zadnji metro? Qu-n-passa e- -a-r-- t-en? Q___ p____ e_ d_____ t____ Q-a- p-s-a e- d-r-e- t-e-? -------------------------- Quan passa el darrer tren? 0
Kada vozi zadnji tramvaj? Q--- --ssa e--da--e- t------? Q___ p____ e_ d_____ t_______ Q-a- p-s-a e- d-r-e- t-a-v-a- ----------------------------- Quan passa el darrer tramvia? 0
Kada vozi zadnji autobus? Qu-n-------e--da-rer-aut----? Q___ p____ e_ d_____ a_______ Q-a- p-s-a e- d-r-e- a-t-b-s- ----------------------------- Quan passa el darrer autobús? 0
Imate li putnu kartu? Que--é b----et? Q__ t_ b_______ Q-e t- b-t-l-t- --------------- Que té bitllet? 0
Putnu kartu? – Ne, nemam. Bi-lle-?-–-N-, n- en-tinc. B_______ – N__ n_ e_ t____ B-t-l-t- – N-, n- e- t-n-. -------------------------- Bitllet? – No, no en tinc. 0
Onda morate platiti kaznu. L-a--r- v-st- ha ------ar -n--m----. L______ v____ h_ d_ p____ u__ m_____ L-a-o-s v-s-è h- d- p-g-r u-a m-l-a- ------------------------------------ Llavors vostè ha de pagar una multa. 0

Razvoj jezika

Jasno je zašto međusobno komuniciramo. Želimo razmijeniti ideje i razumjeti se. S druge strane, manje je jasno kako je točno nastao jezik. Postoje različite teorije u svezi s time. Međutim, sigurno je da je jezik jedan stari fenomen. Preduvjet za govor bila su određena tjelesna obilježja. Ona su bila nužna za stvaranje zvukova. Već su neandertalci imali sposobnost koristiti svoj glas. Na taj način su se razlikovali od životinja. Osim toga, prodoran i snažan glas bio je potreban za obranu. Na taj je način čovjek mogao zaprijetiti i uplašiti neprijatelje. Tada se već proizvodilo oruđe i koristila vatra. To znanje se nekako moralo prenijeti dalje. Jezik je bio bitan i zbog grupnog lova. Među ljudima je jednostavan oblik komunikacije postojao već prije 2 milijuna godina. Prvi jezični elementi bili su znakovi i gestovi. Međutim, ljudi su se htjeli sporazumijevati i u tami. Pritom su morali pričati bez da se vide. Stoga se razvio glas koji je zamijenio gestove. Jezik u današnjem smislu je star barem 50.000 godina. Kad je Homo sapiens napustio Afriku, raširio je jezik po cijelom svijetu. Jezici su se razdvojili u različitim predjelima. Time su se razvile različite porodice jezika. Sadržavale su samo osnove jezičnih sistema. Prvi jezici su bili puno jednostavniji od današnjih. Dalje su se razvijali kroz gramatiku, fonologiju i semantiku. Moglo bi se reći da različiti jezici predstavljaju različita rješenja. Međutim, problem je uvijek isti: Kako da pokažem ono što mislim?
Dali si znao?
Brazilski portugalski spada u romanske jezike. Nastao je iz europskog portugalskog. Donesen je tokom kolonijalne politike Portugala sve do Južne Amerike. Danas je Brazil najveća nacija na svijetu koja govori portugalski. Oko 190 milijuna ljudi govori brazilski portugalski kao materinski jezik. A jezik ima i velik utjecaj na druge južnoameričke zemlje… Čak postoji miješani jezik koji sadrži portugalske i španjolske elemente. Prije se Brazil jezički usko orijentirao na svoj europski uzor. Od 1930. probudila se nova svijest za brazilsku kulturu. Brazilci su bili ponosni na svoj jezik pa su željeli jače naglasiti njegove posebnosti. Ali bilo je stalno i napora da se ova dva jezika ne razdvajaju. U međuvremenu postoji, na primjer, sporazum o zajedničkom pravopisu. Najveća razlika između dva varijeteta danas se ogleda u izgovoru. U brazilskom jezičkom fondu ima nekoliko pojmova iz indijanskog jezika kojih nema u Europi. Otkrijte ovaj uzbudljivi jezik koji spada u najvažnije jezike na svijetu!