Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   af Boodskappe dra

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [een en vyftig]

Boodskappe dra

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski afrikaans igra Više
Hoću u knjižnicu. Ek---- -a die b-b----e-k --- -a--. E_ w__ n_ d__ b_________ t__ g____ E- w-l n- d-e b-b-i-t-e- t-e g-a-. ---------------------------------- Ek wil na die biblioteek toe gaan. 0
Hoću u knjižaru. E---il-na--i- b-----n--l--o- g--n. E_ w__ n_ d__ b_________ t__ g____ E- w-l n- d-e b-e-w-n-e- t-e g-a-. ---------------------------------- Ek wil na die boekwinkel toe gaan. 0
Hoću do kioska. Ek wil n- d----iosk -o--g---. E_ w__ n_ d__ k____ t__ g____ E- w-l n- d-e k-o-k t-e g-a-. ----------------------------- Ek wil na die kiosk toe gaan. 0
Hoću posuditi knjigu. E- wil -- -o-- --en. E_ w__ ’_ b___ l____ E- w-l ’- b-e- l-e-. -------------------- Ek wil ’n boek leen. 0
Hoću kupiti knjigu. E--w----n-boe- ----. E_ w__ ’_ b___ k____ E- w-l ’- b-e- k-o-. -------------------- Ek wil ’n boek koop. 0
Hoću kupiti novine. Ek --- ’- -oer----koop. E_ w__ ’_ k______ k____ E- w-l ’- k-e-a-t k-o-. ----------------------- Ek wil ’n koerant koop. 0
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. E- --l -a---e--iblio---k t-e------om-’- bo-k -- --en. E_ w__ n_ d__ b_________ t__ g___ o_ ’_ b___ t_ l____ E- w-l n- d-e b-b-i-t-e- t-e g-a- o- ’- b-e- t- l-e-. ----------------------------------------------------- Ek wil na die biblioteek toe gaan om ’n boek te leen. 0
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. E- wil n- d-- b-e--i------o- gaa---m ’- b-ek te --op. E_ w__ n_ d__ b_________ t__ g___ o_ ’_ b___ t_ k____ E- w-l n- d-e b-e-w-n-e- t-e g-a- o- ’- b-e- t- k-o-. ----------------------------------------------------- Ek wil na die boekwinkel toe gaan om ’n boek te koop. 0
Hoću ići do kioska da kupim novine. Ek-w-l -- d----i-s- to- g--- o--’- ko-r--t -e k--p. E_ w__ n_ d__ k____ t__ g___ o_ ’_ k______ t_ k____ E- w-l n- d-e k-o-k t-e g-a- o- ’- k-e-a-t t- k-o-. --------------------------------------------------- Ek wil na die kiosk toe gaan om ’n koerant te koop. 0
Hoću kod optičara. Ek-w----- d-- oog-un-ige-toe -a-n. E_ w__ n_ d__ o_________ t__ g____ E- w-l n- d-e o-g-u-d-g- t-e g-a-. ---------------------------------- Ek wil na die oogkundige toe gaan. 0
Hoću u supermarket. Ek-w-l-n--d-- su--r-------e-----. E_ w__ n_ d__ s________ t__ g____ E- w-l n- d-e s-p-r-a-k t-e g-a-. --------------------------------- Ek wil na die supermark toe gaan. 0
Hoću kod pekara. E- w-l -a --- -ak--r-t----aan. E_ w__ n_ d__ b_____ t__ g____ E- w-l n- d-e b-k-e- t-e g-a-. ------------------------------ Ek wil na die bakker toe gaan. 0
Hoću kupiti naočale. E- -il-’- --il ko--. E_ w__ ’_ b___ k____ E- w-l ’- b-i- k-o-. -------------------- Ek wil ’n bril koop. 0
Hoću kupiti voće i povrće. E- -il ---gte en-gr-e-t- -oop. E_ w__ v_____ e_ g______ k____ E- w-l v-u-t- e- g-o-n-e k-o-. ------------------------------ Ek wil vrugte en groente koop. 0
Hoću kupiti žemlje i kruh. E----l--ol---jie- en -r------o-. E_ w__ r_________ e_ b____ k____ E- w-l r-l-e-j-e- e- b-o-d k-o-. -------------------------------- Ek wil rolletjies en brood koop. 0
Hoću do optičara da kupim naočale. E- wil -a-di---ogk-n-i-- -oe--a---om ---------- koo-. E_ w__ n_ d__ o_________ t__ g___ o_ ’_ b___ t_ k____ E- w-l n- d-e o-g-u-d-g- t-e g-a- o- ’- b-i- t- k-o-. ----------------------------------------------------- Ek wil na die oogkundige toe gaan om ’n bril te koop. 0
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. Ek---- -a -ie super---k-t-e----n--m ---g-e--n--roe-t- -e -oop. E_ w__ n_ d__ s________ t__ g___ o_ v_____ e_ g______ t_ k____ E- w-l n- d-e s-p-r-a-k t-e g-a- o- v-u-t- e- g-o-n-e t- k-o-. -------------------------------------------------------------- Ek wil na die supermark toe gaan om vrugte en groente te koop. 0
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. Ek-wi- na -ie-bakk-----e-ga-n -- -oll-t--e---n --o-d t----op. E_ w__ n_ d__ b_____ t__ g___ o_ r_________ e_ b____ t_ k____ E- w-l n- d-e b-k-e- t-e g-a- o- r-l-e-j-e- e- b-o-d t- k-o-. ------------------------------------------------------------- Ek wil na die bakker toe gaan om rolletjies en brood te koop. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + afrikaans (1-100) MP3 afrikaans (1-100)
Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!