Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   fr Les activités de vacances

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [quarante-huit]

Les activités de vacances

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski francuski igra Više
Je li plaža čista? Es---e-qu- -a-pla-- -st -r---e ? E_____ q__ l_ p____ e__ p_____ ? E-t-c- q-e l- p-a-e e-t p-o-r- ? -------------------------------- Est-ce que la plage est propre ? 0
Može li se tamo kupati? E----e--u-o---e-- -- -a-gn-- -à-? E_____ q____ p___ s_ b______ l_ ? E-t-c- q-’-n p-u- s- b-i-n-r l- ? --------------------------------- Est-ce qu’on peut se baigner là ? 0
Nije li opasno tamo se kupati? Es---e-que c---t d-nger-ux de--- baig----là ? E_____ q__ c____ d________ d_ s_ b______ l_ ? E-t-c- q-e c-e-t d-n-e-e-x d- s- b-i-n-r l- ? --------------------------------------------- Est-ce que c’est dangereux de se baigner là ? 0
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? E-t-ce-----n p--- -ouer u--p-ras-l-i-- ? E_____ q____ p___ l____ u_ p______ i__ ? E-t-c- q-’-n p-u- l-u-r u- p-r-s-l i-i ? ---------------------------------------- Est-ce qu’on peut louer un parasol ici ? 0
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? Est--e-qu-o- ---- lo--r -n---hai---lon--- i-- ? E_____ q____ p___ l____ u__ c_____ l_____ i__ ? E-t-c- q-’-n p-u- l-u-r u-e c-a-s- l-n-u- i-i ? ----------------------------------------------- Est-ce qu’on peut louer une chaise longue ici ? 0
Može li se ovdje posuditi čamac? E----e qu’-n-peut--o-er u--bat-a- ici-? E_____ q____ p___ l____ u_ b_____ i__ ? E-t-c- q-’-n p-u- l-u-r u- b-t-a- i-i ? --------------------------------------- Est-ce qu’on peut louer un bateau ici ? 0
Ja bih rado surfao / surfala. Je v--d---s-f--r- -u ----. J_ v_______ f____ d_ s____ J- v-u-r-i- f-i-e d- s-r-. -------------------------- Je voudrais faire du surf. 0
Ja bih rado ronio / ronila. Je voud---s----re-de -a -longée. J_ v_______ f____ d_ l_ p_______ J- v-u-r-i- f-i-e d- l- p-o-g-e- -------------------------------- Je voudrais faire de la plongée. 0
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Je -ou-rai- -a-r- du sk- na--iq-e. J_ v_______ f____ d_ s__ n________ J- v-u-r-i- f-i-e d- s-i n-u-i-u-. ---------------------------------- Je voudrais faire du ski nautique. 0
Može li se iznajmiti daska za surfanje? Es--ce ----n pe-- -ouer-un- p-anc-e -- ---f-? E_____ q____ p___ l____ u__ p______ d_ s___ ? E-t-c- q-’-n p-u- l-u-r u-e p-a-c-e d- s-r- ? --------------------------------------------- Est-ce qu’on peut louer une planche de surf ? 0
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? E-t--e q-’on -e-t----e------qu---m--t -e-p--ng---? E_____ q____ p___ l____ u_ é_________ d_ p______ ? E-t-c- q-’-n p-u- l-u-r u- é-u-p-m-n- d- p-o-g-e ? -------------------------------------------------- Est-ce qu’on peut louer un équipement de plongée ? 0
Mogu li se iznajmiti vodene skije? E-t-ce q-’o----u- l-ue- -e- sk-s na-t----s ? E_____ q____ p___ l____ d__ s___ n________ ? E-t-c- q-’-n p-u- l-u-r d-s s-i- n-u-i-u-s ? -------------------------------------------- Est-ce qu’on peut louer des skis nautiques ? 0
Ja sam tek početnik. J--s--s s-ule-e-t--n-e----b-ta-t(e-. J_ s___ s________ u____ d___________ J- s-i- s-u-e-e-t u-(-) d-b-t-n-(-)- ------------------------------------ Je suis seulement un(e) débutant(e). 0
Ja sam prosječno dobar / dobra. J--s----m------. J_ s___ m_______ J- s-i- m-y-n-e- ---------------- Je suis moyenne. 0
Snalazim se već s tim. Je m-y-con---s -é----ie-. J_ m__ c______ d___ b____ J- m-y c-n-a-s d-j- b-e-. ------------------------- Je m’y connais déjà bien. 0
Gdje je žičara? Où -st--- t-l---i ? O_ e__ l_ t______ ? O- e-t l- t-l-s-i ? ------------------- Où est le téléski ? 0
Imaš li sa sobom skije? A--tu-a---- -e- skis ? A____ a____ l__ s___ ? A---u a-e-é l-s s-i- ? ---------------------- As-tu amené les skis ? 0
Imaš li skijaške cipele sa sobom? A--t- a---- le--c----sure--de-sk--? A____ a____ l__ c_________ d_ s__ ? A---u a-e-é l-s c-a-s-u-e- d- s-i ? ----------------------------------- As-tu amené les chaussures de ski ? 0

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.