Zbirka izraza

hr Na aerodromu   »   fr A l’aéroport

35 [trideset i pet]

Na aerodromu

Na aerodromu

35 [trente-cinq]

A l’aéroport

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski francuski igra Više
Htio / Htjela bih rezervirati let za Atenu. Je v----------ser-e- -n- p---e-su--l- vo---o-r-At-èn-s. J_ v_______ r_______ u__ p____ s__ l_ v__ p___ A_______ J- v-u-r-i- r-s-r-e- u-e p-a-e s-r l- v-l p-u- A-h-n-s- ------------------------------------------------------- Je voudrais réserver une place sur le vol pour Athènes. 0
Da li je to izravan let? Es---e q---c’-s--un -o---ir--t-? E_____ q__ c____ u_ v__ d_____ ? E-t-c- q-e c-e-t u- v-l d-r-c- ? -------------------------------- Est-ce que c’est un vol direct ? 0
Molim mjesto do prozora, za nepušače. U-e -l--e--r-s--u-hu---t---n--u--u-- -’-- -o-- -----. U__ p____ p___ d_ h_____ n__ f______ s___ v___ p_____ U-e p-a-e p-è- d- h-b-o- n-n f-m-u-, s-i- v-u- p-a-t- ----------------------------------------------------- Une place près du hublot non fumeur, s’il vous plaît. 0
Htio / htjela bih potvrditi svoju rezervaciju. J- voud--is-c-nfir-e--ma-ré-e---tion. J_ v_______ c________ m_ r___________ J- v-u-r-i- c-n-i-m-r m- r-s-r-a-i-n- ------------------------------------- Je voudrais confirmer ma réservation. 0
Htio / htjela bih stornirati svoju rezervaciju. J- v--dr-----n-ul-- -a-r-serva-ion. J_ v_______ a______ m_ r___________ J- v-u-r-i- a-n-l-r m- r-s-r-a-i-n- ----------------------------------- Je voudrais annuler ma réservation. 0
Htio / htjela bih promijeniti svoju rezervaciju. Je--o-d-a-- mo-i--er-m- r-----at---. J_ v_______ m_______ m_ r___________ J- v-u-r-i- m-d-f-e- m- r-s-r-a-i-n- ------------------------------------ Je voudrais modifier ma réservation. 0
Kada polijeće sljedeći zrakoplov za Rim? Qu-nd--ar- le -ro----n a---n-po---R----? Q____ p___ l_ p_______ a____ p___ R___ ? Q-a-d p-r- l- p-o-h-i- a-i-n p-u- R-m- ? ---------------------------------------- Quand part le prochain avion pour Rome ? 0
Jesu li slobodna još dva mjesta? Y ------ enc-r----u---la--s -- -i-r--? Y a_____ e_____ d___ p_____ d_ l____ ? Y a-t-i- e-c-r- d-u- p-a-e- d- l-b-e ? -------------------------------------- Y a-t-il encore deux places de libre ? 0
Ne, imamo još samo jedno slobodno mjesto. N--, ---s---avo-s p-----u---e---a-- ----i-r-. N___ n___ n______ p___ q_____ p____ d_ l_____ N-n- n-u- n-a-o-s p-u- q-’-n- p-a-e d- l-b-e- --------------------------------------------- Non, nous n’avons plus qu’une place de libre. 0
Kada slijećemo? Qu--d -st--e------ous -----r-s-ons ? Q____ e_____ q__ n___ a___________ ? Q-a-d e-t-c- q-e n-u- a-t-r-i-s-n- ? ------------------------------------ Quand est-ce que nous atterrissons ? 0
Kada smo tamo? Qua-d-s-r--s---u- -à---s-? Q____ s__________ l_____ ? Q-a-d s-r-n---o-s l---a- ? -------------------------- Quand serons-nous là-bas ? 0
Kada vozi autobus u centar grada? Q---- est-ce q---- bus------po-r--e -e-----vi--e ? Q____ e_____ q____ b__ p___ p___ l_ c___________ ? Q-a-d e-t-c- q-’-n b-s p-r- p-u- l- c-n-r---i-l- ? -------------------------------------------------- Quand est-ce qu’un bus part pour le centre-ville ? 0
Da li je to Vaš kofer? C-est ----e -alise-? C____ v____ v_____ ? C-e-t v-t-e v-l-s- ? -------------------- C’est votre valise ? 0
Da li je to Vaša torba? C-e-t-vo-re -a--? C____ v____ s__ ? C-e-t v-t-e s-c ? ----------------- C’est votre sac ? 0
Da li je to Vaša prtljaga? C--s-nt vos baga-es-? C_ s___ v__ b______ ? C- s-n- v-s b-g-g-s ? --------------------- Ce sont vos bagages ? 0
Koliko prtljaga mogu ponijeti? Co-bien de -ag--e--pu-s-j- e----te- ? C______ d_ b______ p______ e_______ ? C-m-i-n d- b-g-g-s p-i---e e-p-r-e- ? ------------------------------------- Combien de bagages puis-je emporter ? 0
Dvadeset kila. Vin-- k-l-s. V____ k_____ V-n-t k-l-s- ------------ Vingt kilos. 0
Što, samo dvadeset kila? Q--i, s---eme-t v---- -il-s-? Q____ s________ v____ k____ ? Q-o-, s-u-e-e-t v-n-t k-l-s ? ----------------------------- Quoi, seulement vingt kilos ? 0

Učenje mijenja mozak

Tko se puno bavi sportom, oblikuje svoje tijelo. Očito je moguće trenirati i svoj mozak. To znači da onom tko želi dobro naučiti jezike nije za to dovoljan samo talent. Također je važno redovito vježbati. Budući da vježbanje pozitivno utječe na strukturu mozga. Naravno da je poseban talent za jezike obično urođen. Međutim, intenzivan trening može promijeniti određene moždane strukture. Povećava se volumen centra za govor. Također se mijenjaju moždane stanice ljudi koji puno vježbaju. Dugo se vjerovalo da je mozak nepromjenjiv. Vjerovalo se: Ono što ne naučimo kao djeca više nikad nećemo moći naučiti. Međutim, istraživači mozga su došli do sasvim drugačijeg rezultata. Pokazali su da naš mozak ostaje podložan promjeni cijeli život. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Stoga se može izgrađivati do duboke starosti. Svaki unos se u mozgu obrađuje. Kad je mozak uvježban, puno bolje obrađuje unose. To znači da radi brže i učinkovitije. Taj princip vrijedi jednako za mlade i za stare ljude. Međutim, nije nužno obavezno učiti kako bi se istrenirao mozak. Čitanje je također jedna dobra vježba. Zahtjevna literatura posebice potiče naš centar za govor. To znači da se naš vokabular povećava. Štoviše, poboljšava nam se osjećaj za jezik. Zanimljivo je da jezik ne obrađuje samo centar za govor. Područje koje kontrolira motoriku također obrađuje nove sadržaje. Stoga je važno stimulirati cijeli mozak što je više moguće. Dakle: Pokrenite svoje tijelo I svoj mozak!
Dali si znao?
Portugalski spada u romanske jezike. U uskom je srodstvu sa španjolskim i s katalonskim. Razvio se iz vulgarnog latinskog rimskih vojnika. Za oko 10 milijuna ljudi je europski portugalski materinski jezik. On je također jedan od najvažnijih svjetskih jezika… To je povezano s prošlošću Portugala kao kolonijalne sile. U 15. i 16. stoljeću je nacija moreplovaca donijela svoj jezik na druge kontinente. U dijelovima Afrike i Azije se i danas govori portugalski. Zemlje u kojima se govori ovaj jezik orijentiraju se jezički uglavnom na europski uzor. U Brazilu je to drukčije. Jezik koji se tamo govori ima nekoliko posebnosti i smatra se posebnim varijetetom. Ipak se Portugalci u pravilu mogu dobro sporazumijevati s Brazilcima. Ukupno više od 240 milijuna ljudi na svijetu govori portugalski. Osim toga ima oko 20 kreolskih jezika koji se baziraju na portugalskom. Portugalski danas spada u svjetske jezike.