Zbirka izraza

hr Aktivnosti na odmoru   »   kk Белсенді демалыс

48 [četrdeset osam]

Aktivnosti na odmoru

Aktivnosti na odmoru

48 [қырыз сегіз]

48 [qırız segiz]

Белсенді демалыс

[Belsendi demalıs]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kazaški igra Više
Je li plaža čista? Ж---жай---з- --? Ж______ т___ м__ Ж-ғ-ж-й т-з- м-? ---------------- Жағажай таза ма? 0
Ja----y----a --? J______ t___ m__ J-ğ-j-y t-z- m-? ---------------- Jağajay taza ma?
Može li se tamo kupati? Ол -е-де -о-ы--ғ--б----м-? О_ ж____ ш_______ б___ м__ О- ж-р-е ш-м-л-ғ- б-л- м-? -------------------------- Ол жерде шомылуға бола ма? 0
O--j-rde şo----ğa -ol- -a? O_ j____ ş_______ b___ m__ O- j-r-e ş-m-l-ğ- b-l- m-? -------------------------- Ol jerde şomılwğa bola ma?
Nije li opasno tamo se kupati? О- ---де-ш---л- қ---п-- -мес --? О_ ж____ ш_____ қ______ е___ п__ О- ж-р-е ш-м-л- қ-у-п-і е-е- п-? -------------------------------- Ол жерде шомылу қауіпті емес пе? 0
O---erde-şo-ı-w -awip-- -m-s pe? O_ j____ ş_____ q______ e___ p__ O- j-r-e ş-m-l- q-w-p-i e-e- p-? -------------------------------- Ol jerde şomılw qawipti emes pe?
Može li se ovdje iznajmiti suncobran? М-нд- --н-қ-л-ат-р-- --лғ- -----б----м-? М____ к__ қ_________ ж____ а___ б___ м__ М-н-а к-н қ-л-а-ы-ы- ж-л-а а-с- б-л- м-? ---------------------------------------- Мұнда күн қолшатырын жалға алса бола ма? 0
Mu--a -----olş-t-r-n-----a---s- b-l- ma? M____ k__ q_________ j____ a___ b___ m__ M-n-a k-n q-l-a-ı-ı- j-l-a a-s- b-l- m-? ---------------------------------------- Munda kün qolşatırın jalğa alsa bola ma?
Može li se ovdje iznajmiti ležaljku? М-н-- -ал-- -е---н---л-а--ола-ма? М____ ж____ ш______ а___ б___ м__ М-н-а ж-л-а ш-з-о-г а-с- б-л- м-? --------------------------------- Мұнда жалға шезлонг алса бола ма? 0
M-----j--ğ--şe--ong --sa b----m-? M____ j____ ş______ a___ b___ m__ M-n-a j-l-a ş-z-o-g a-s- b-l- m-? --------------------------------- Munda jalğa şezlong alsa bola ma?
Može li se ovdje posuditi čamac? Мұн-а -а--- -а-ы------ б-ла---? М____ ж____ қ____ а___ б___ м__ М-н-а ж-л-а қ-й-қ а-с- б-л- м-? ------------------------------- Мұнда жалға қайық алса бола ма? 0
Mun-a-ja-ğ----------s--b--a-ma? M____ j____ q____ a___ b___ m__ M-n-a j-l-a q-y-q a-s- b-l- m-? ------------------------------- Munda jalğa qayıq alsa bola ma?
Ja bih rado surfao / surfala. Мен---рфи---ен ----лы-ар ед--. М__ с_________ а________ е____ М-н с-р-и-г-е- а-н-л-с-р е-і-. ------------------------------ Мен серфингпен айналысар едім. 0
M-n ----ï---e- -yna----- e---. M__ s_________ a________ e____ M-n s-r-ï-g-e- a-n-l-s-r e-i-. ------------------------------ Men serfïngpen aynalısar edim.
Ja bih rado ronio / ronila. Ме--су-а -ү-гі-е- д-п -д-м. М__ с___ с_______ д__ е____ М-н с-ғ- с-ң-і-е- д-п е-і-. --------------------------- Мен суға сүңгісем деп едім. 0
Me---wğa s-ñgisem -e- e-i-. M__ s___ s_______ d__ e____ M-n s-ğ- s-ñ-i-e- d-p e-i-. --------------------------- Men swğa süñgisem dep edim.
Ja bih rado skijao / skijala na vodi. Су ша--ы--н ---сем -еп--д--. С_ ш_______ т_____ д__ е____ С- ш-ң-ы-ы- т-п-е- д-п е-і-. ---------------------------- Су шаңғысын тепсем деп едім. 0
Sw--a-ğı-ın te--em -e- --im. S_ ş_______ t_____ d__ e____ S- ş-ñ-ı-ı- t-p-e- d-p e-i-. ---------------------------- Sw şañğısın tepsem dep edim.
Može li se iznajmiti daska za surfanje? С---инг--а---сы- жал---а--ғ--б-л--ма? С______ т_______ ж____ а____ б___ м__ С-р-и-г т-қ-а-ы- ж-л-а а-у-а б-л- м-? ------------------------------------- Серфинг тақтасын жалға алуға бола ма? 0
S----ng-----a--n-j--ğ----wğ---o-- ma? S______ t_______ j____ a____ b___ m__ S-r-ï-g t-q-a-ı- j-l-a a-w-a b-l- m-? ------------------------------------- Serfïng taqtasın jalğa alwğa bola ma?
Može li se iznajmiti oprema za ronjenje? Д-йвинг-к---к--ар---ары- -ал-- ----- бо----а? Д______ к_______________ ж____ а____ б___ м__ Д-й-и-г к-р-к-ж-р-қ-а-ы- ж-л-а а-у-а б-л- м-? --------------------------------------------- Дайвинг керек-жарақтарын жалға алуға бола ма? 0
D--v-n- k-re--ja-aqta--n---l-a--lwğa----a --? D______ k_______________ j____ a____ b___ m__ D-y-ï-g k-r-k-j-r-q-a-ı- j-l-a a-w-a b-l- m-? --------------------------------------------- Dayvïng kerek-jaraqtarın jalğa alwğa bola ma?
Mogu li se iznajmiti vodene skije? Су---ңғ-с-- жа-ғ--алу-а-б-ла-ы ма? С_ ш_______ ж____ а____ б_____ м__ С- ш-ң-ы-ы- ж-л-а а-у-а б-л-д- м-? ---------------------------------- Су шаңғысын жалға алуға болады ма? 0
S--ş--ğ--ı--jalğa--lwğa--o-ad- --? S_ ş_______ j____ a____ b_____ m__ S- ş-ñ-ı-ı- j-l-a a-w-a b-l-d- m-? ---------------------------------- Sw şañğısın jalğa alwğa boladı ma?
Ja sam tek početnik. М-н --д- үйр-н---жа-ыр-ы-. М__ е___ ү______ ж________ М-н е-д- ү-р-н-п ж-т-р-ы-. -------------------------- Мен енді үйреніп жатырмын. 0
M-n---d--üyre--- ----r---. M__ e___ ü______ j________ M-n e-d- ü-r-n-p j-t-r-ı-. -------------------------- Men endi üyrenip jatırmın.
Ja sam prosječno dobar / dobra. Ме-і- -----й----р-аш-. М____ д_______ о______ М-н-ң д-ң-е-і- о-т-ш-. ---------------------- Менің деңгейім орташа. 0
M-n-ñ -e-geyi- ortaş-. M____ d_______ o______ M-n-ñ d-ñ-e-i- o-t-ş-. ---------------------- Meniñ deñgeyim ortaşa.
Snalazim se već s tim. М---мұны -а--ы--іле--н. М__ м___ ж____ б_______ М-н м-н- ж-қ-ы б-л-м-н- ----------------------- Мен мұны жақсы білемін. 0
Me--mu-ı -aqsı-b-l---n. M__ m___ j____ b_______ M-n m-n- j-q-ı b-l-m-n- ----------------------- Men munı jaqsı bilemin.
Gdje je žičara? Ш--ғы-к--ергі-і-қ----? Ш____ к________ қ_____ Ш-ң-ы к-т-р-і-і қ-й-а- ---------------------- Шаңғы көтергіші қайда? 0
Şañğı --te---şi ----a? Ş____ k________ q_____ Ş-ñ-ı k-t-r-i-i q-y-a- ---------------------- Şañğı kötergişi qayda?
Imaš li sa sobom skije? Шаңғы-д- ал--к-лд-ң бе? Ш_______ а__ к_____ б__ Ш-ң-ы-д- а-а к-л-і- б-? ----------------------- Шаңғыңды ала келдің бе? 0
Ş-ñğ-ñdı--la kel-iñ-be? Ş_______ a__ k_____ b__ Ş-ñ-ı-d- a-a k-l-i- b-? ----------------------- Şañğıñdı ala keldiñ be?
Imaš li skijaške cipele sa sobom? Ша-----ә-е--е-ін-ал--к-л-і- -е? Ш____ б_________ а__ к_____ б__ Ш-ң-ы б-т-ң-е-і- а-а к-л-і- б-? ------------------------------- Шаңғы бәтеңкесін ала келдің бе? 0
Ş--ğı--ä--ñ-e------- k-ld-ñ-b-? Ş____ b_________ a__ k_____ b__ Ş-ñ-ı b-t-ñ-e-i- a-a k-l-i- b-? ------------------------------- Şañğı bäteñkesin ala keldiñ be?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kazaški (1-100) MP3 kazaški (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik slika

Jedna njemačka poslovica kaže: Slika govori više od tisuću riječi. To znači da se slike često mogu brže razumjeti od govora. Slike također mogu brže prenositi emocije. Stoga se u reklamama koristi jako puno slika. Slike funkcioniraju drugačije od jezika. Pokazuju nam više stvari paralelno i djeluju cjelovito. To znači da cijela slika ima određeni učinak. U jeziku je potrebno više riječi. Međutim, slike i jezik idu jedno s drugim. Da bi se opisala slika, potreban nam je jezik. S druge strane, mnogi su tekstovi razumljivi tek kroz slike. Povezanost slike i jezika istražuju lingvisti. Međutim, postavlja se pitanje da li slike predstavljaju jedan zaseban jezik. Kad se nešto snimi, možemo gledati slike. Međutim, poruka filma nije konkretna. Da bi slika funkcionirala kao jezik, mora biti konkretna. Što manje pokazuje, tim je poruka jasnija. Dobar primjer za to su piktogrami. Piktogrami su jednostavni i jednoznačni slikovni znakovi. Zamjenjuju verbalni jezik te kao takvi predstavljaju oblik vizualne komunikacije. Na primjer, svi znaju kako izgleda piktogram za zabranu pušenja. Na njemu je prikazana prekrižena cigareta. Slike globalizacijom postaju sve važnije. Jezik slika se također mora naučiti. On nije razumljiv u cijelom svijetu iako mnogi tako misle. Budući da naša kultura utječe na razumijevanje slika. Ono što vidimo ovisi o mnogo različitih čimbenika. Dakle, neki ljudi vidne e cigaretu, već samo tamne linije.
Dali si znao?
Turski spada u porodicu oko 40 turkijskih jezika. Najveća srodnost turskog je s azarbejdžanskim jezikom. To je materinski ili drugi jezik za više od 80 milijuna ljudi. Oni prvenstveno žive u Turskoj i na Balkanu. Iseljenici su donijeli turski i u Europu, Ameriku i Australiju. I na turski su utjecali drugi jezici. U jezičkom fondu se prije svega nalaze riječi iz arapskog i francuskog. Puno različitih dijalekata je odlika turskog jezika. Istanbulski dijalekt se pri tome smatra temeljem današnjeg književnog jezika. Gramatika poznaje ukupno šest padeža. Karakteristika turskog je također aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatički oblici izražavaju sufiksima. Redoslijed tih nastavaka je točno utvrđen, iako ih može biti mnogo. Ovaj princip razlikuje turski od indogermanskih jezika.