Zbirka izraza

hr Raditi   »   fr Travailler

55 [pedeset i pet]

Raditi

Raditi

55 [cinquante-cinq]

Travailler

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski francuski igra Više
Što ste po zanimanju? Que-f-î-es-vo-- d----l--v-- ? Q__ f__________ d___ l_ v__ ? Q-e f-î-e---o-s d-n- l- v-e ? ----------------------------- Que faîtes-vous dans la vie ? 0
Moj muž je liječnik po zanimanju. Mo---ari--st---d-cin. M__ m___ e__ m_______ M-n m-r- e-t m-d-c-n- --------------------- Mon mari est médecin. 0
Radim pola radnog vremena kao medicinska sestra. J------ai--e--om-----fir-iè-e à--i--e---. J_ t________ c____ i_________ à m________ J- t-a-a-l-e c-m-e i-f-r-i-r- à m---e-p-. ----------------------------------------- Je travaille comme infirmière à mi-temps. 0
Uskoro ćemo dobiti mirovinu. N-us-p-r-ons b--ntô--à l--re-r-it-. N___ p______ b______ à l_ r________ N-u- p-r-o-s b-e-t-t à l- r-t-a-t-. ----------------------------------- Nous partons bientôt à la retraite. 0
Ali porezi su visoki. M----le--impô---------le---. M___ l__ i_____ s___ é______ M-i- l-s i-p-t- s-n- é-e-é-. ---------------------------- Mais les impôts sont élevés. 0
I zdravstveno osiguranje je skupo. E- l-a--ur-n---m-lad-----t --èr-. E_ l__________ m______ e__ c_____ E- l-a-s-r-n-e m-l-d-e e-t c-è-e- --------------------------------- Et l’assurance maladie est chère. 0
Što želiš jednom postati? Que-ve-x-----a--e -l-s-tar- ? Q__ v______ f____ p___ t___ ? Q-e v-u---u f-i-e p-u- t-r- ? ----------------------------- Que veux-tu faire plus tard ? 0
Želim biti inženjer. Je ---dr--- de----r---génie--. J_ v_______ d______ i_________ J- v-u-r-i- d-v-n-r i-g-n-e-r- ------------------------------ Je voudrais devenir ingénieur. 0
Želim studirati na sveučilištu. J- --u--é-----r-à l-uni--r-i--. J_ v___ é______ à l____________ J- v-u- é-u-i-r à l-u-i-e-s-t-. ------------------------------- Je veux étudier à l’université. 0
Ja sam pripravnik. J----i-----giai--. J_ s___ s_________ J- s-i- s-a-i-i-e- ------------------ Je suis stagiaire. 0
Ne zarađujem puno. J- n- g-g---p-----au--up. J_ n_ g____ p__ b________ J- n- g-g-e p-s b-a-c-u-. ------------------------- Je ne gagne pas beaucoup. 0
Odrađujem pripravnički staž u inozemstvu. J- fais-u--s-a-e à--’-tra--er. J_ f___ u_ s____ à l__________ J- f-i- u- s-a-e à l-é-r-n-e-. ------------------------------ Je fais un stage à l’étranger. 0
Ovo je moj šef. C--s- m----h--. C____ m__ c____ C-e-t m-n c-e-. --------------- C’est mon chef. 0
Imam drage kolege. J----de----llè-ues ---pa-h-q-e-. J___ d__ c________ s____________ J-a- d-s c-l-è-u-s s-m-a-h-q-e-. -------------------------------- J’ai des collègues sympathiques. 0
U podne uvijek idemo u kantinu. A--idi,-no---a-l-n--t--------à----can--n-. A m____ n___ a_____ t_______ à l_ c_______ A m-d-, n-u- a-l-n- t-u-o-r- à l- c-n-i-e- ------------------------------------------ A midi, nous allons toujours à la cantine. 0
Tražim radno mjesto. Je--he---e d- tr--ai-. J_ c______ d_ t_______ J- c-e-c-e d- t-a-a-l- ---------------------- Je cherche du travail. 0
Ja sam već godinu dana nezaposlen / -a. Je--u---a-----mage -epui- dé-à-un an. J_ s___ a_ c______ d_____ d___ u_ a__ J- s-i- a- c-ô-a-e d-p-i- d-j- u- a-. ------------------------------------- Je suis au chômage depuis déjà un an. 0
U ovoj zemlji ima previše nezaposlenih. I--- ---r-- -e c-ôm-u---dans--e p-y-. I_ y a t___ d_ c_______ d___ c_ p____ I- y a t-o- d- c-ô-e-r- d-n- c- p-y-. ------------------------------------- Il y a trop de chômeurs dans ce pays. 0

Pamćenju je potreban jezik

Većina ljudi se sjeća svog prvog dana u školi. Međutim, ne sjećaju se više onog što se desilo prije. Svoje prve godine života se gotovo uopće ne sjećamo. Zašto je to tako? Zašto se ne možemo sjetiti onog što smo proživjeli kao bebe? Razlog tomu leži u našem razvoju. Jezik i pamćenje razvijaju se otprilike u isto vrijeme. Kako bismo se nečega mogli sjetiti potreban nam je jezik. Odnosno, potrebne su nam riječi za ono što smo proživjeli. Znanstvenici su proveli različita ispitivanja s djecom. Pritom su došli do zanimljivog otkrića. Čim djeca nauče govoriti, zaborave sve što se desilo prije toga. Početak jezika je ujedno i početak pamćenja. Djeca nauče jako puno u svoje prve tri godine. Svakoga dana doživljavaju nove stvari. U tim godinama dolaze također do mnogo važnih otkrića. Pa ipak sve to nestane. Psiholozi taj fenomen nazivaju infantilnom amnezijom. Ostaju samo one stvari za koje djeca imaju naziv. Autobiografsko pamćenje pohranjuje osobna iskustva. Ono funkcionira kao dnevnik. U njemu se sprema sve što je važno za naš život. Na taj način autobiografsko pamćenje oblikuje naš identitet. No njegov razvitak ovisi o usvajanju materinjeg jezika. Svoje pamćenje možemo jedino aktivirati svojim jezikom. Naravno da stvari koje smo doživjeli kao dijete nikad potpuno ne nestanu. One su pohranjene negdje u našem mozgu. Samo ih se više ne možemo sjetiti... - Zaista šteta, zar ne?