Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   kn ಏನನ್ನಾದರು ಇಷ್ಟಪಡುವುದು

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

೭೦ [ಎಪ್ಪತ್ತು]

70 [Eppattu]

ಏನನ್ನಾದರು ಇಷ್ಟಪಡುವುದು

ēnannādaru iṣṭapaḍuvudu.

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kannada igra Više
Želite li pušiti? ನೀ-- ಧ-ಮ-ಾ- ----ು--ಷ್-ಪ--ತ್ತೀರ-? ನೀ_ ಧೂ___ ಮಾ__ ಇ________ ನ-ವ- ಧ-ಮ-ಾ- ಮ-ಡ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ೀ-ಾ- -------------------------------- ನೀವು ಧೂಮಪಾನ ಮಾಡಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೀರಾ? 0
N-vu-dh-ma--n--mā-a-- -ṣ-a-a---tīr-? N___ d________ m_____ i_____________ N-v- d-ū-a-ā-a m-ḍ-l- i-ṭ-p-ḍ-t-ī-ā- ------------------------------------ Nīvu dhūmapāna māḍalu iṣṭapaḍuttīrā?
Želite li plesati? ನ-ವ- ---್--ಮ--ಲ--ಇ-್ಟಪ-ುತ್ತ-ರಾ? ನೀ_ ನೃ__ ಮಾ__ ಇ________ ನ-ವ- ನ-ತ-ಯ ಮ-ಡ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ೀ-ಾ- ------------------------------- ನೀವು ನೃತ್ಯ ಮಾಡಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೀರಾ? 0
Nīvu-nr-t-- māḍ-lu ----paḍ-t--rā? N___ n____ m_____ i_____________ N-v- n-̥-y- m-ḍ-l- i-ṭ-p-ḍ-t-ī-ā- --------------------------------- Nīvu nr̥tya māḍalu iṣṭapaḍuttīrā?
Želite li se šetati? ನೀ-- --ಯು ಸೇವ----ಾ-ಲ----್--ಡುತ-ತ---? ನೀ_ ವಾ_ ಸೇ__ ಮಾ__ ಇ________ ನ-ವ- ವ-ಯ- ಸ-ವ-ೆ ಮ-ಡ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ೀ-ಾ- ------------------------------------ ನೀವು ವಾಯು ಸೇವನೆ ಮಾಡಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೀರಾ? 0
N-v- v--u----an- m----u i-ṭap----tī--? N___ v___ s_____ m_____ i_____________ N-v- v-y- s-v-n- m-ḍ-l- i-ṭ-p-ḍ-t-ī-ā- -------------------------------------- Nīvu vāyu sēvane māḍalu iṣṭapaḍuttīrā?
Želim pušiti. ನಾನ- ಧ-ಮಪಾನ---ಡ-ು-ಇ---ಪ---್--ನ-. ನಾ_ ಧೂ___ ಮಾ__ ಇ________ ನ-ನ- ಧ-ಮ-ಾ- ಮ-ಡ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ೇ-ೆ- -------------------------------- ನಾನು ಧೂಮಪಾನ ಮಾಡಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೇನೆ. 0
Nānu dhūm--ā---mā--lu iṣṭapa----ēn-. N___ d________ m_____ i_____________ N-n- d-ū-a-ā-a m-ḍ-l- i-ṭ-p-ḍ-t-ē-e- ------------------------------------ Nānu dhūmapāna māḍalu iṣṭapaḍuttēne.
Želiš li cigaretu? ನಿನ-- ಒ----ಸಿ---ಟ್--ೇಕೆ? ನಿ__ ಒಂ_ ಸಿ___ ಬೇ__ ನ-ನ-ೆ ಒ-ದ- ಸ-ಗ-ೇ-್ ಬ-ಕ-? ------------------------ ನಿನಗೆ ಒಂದು ಸಿಗರೇಟ್ ಬೇಕೆ? 0
Ni-ag---n-u s-g-r-----k-? N_____ o___ s______ b____ N-n-g- o-d- s-g-r-ṭ b-k-? ------------------------- Ninage ondu sigarēṭ bēke?
On želi vatru. ಅ-ನ-ಗೆ-ಬ-ಂ--ಪಟ-ಟಣ ಬ---. ಅ___ ಬೆಂ_____ ಬೇ__ ಅ-ನ-ಗ- ಬ-ಂ-ಿ-ಟ-ಟ- ಬ-ಕ-. ----------------------- ಅವನಿಗೆ ಬೆಂಕಿಪಟ್ಟಣ ಬೇಕು. 0
A----g- -eṅk-----aṇ--bēk-. A______ b___________ b____ A-a-i-e b-ṅ-i-a-ṭ-ṇ- b-k-. -------------------------- Avanige beṅkipaṭṭaṇa bēku.
Želim nešto piti. ನ--ು-ಏನ-್-ಾದರು--ುಡಿ--ು-----ಪಡ--್ತ---. ನಾ_ ಏ_____ ಕು___ ಇ________ ನ-ನ- ಏ-ನ-ನ-ದ-ು ಕ-ಡ-ಯ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------------- ನಾನು ಏನನ್ನಾದರು ಕುಡಿಯಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೇನೆ. 0
Nān--ē-annādar----ḍiy-lu -----aḍut--ne. N___ ē_________ k_______ i_____________ N-n- ē-a-n-d-r- k-ḍ-y-l- i-ṭ-p-ḍ-t-ē-e- --------------------------------------- Nānu ēnannādaru kuḍiyalu iṣṭapaḍuttēne.
Želim nešto jesti. ನಾ-ು---ನ್-ಾ-ರು--ಿ-್ನಲು ಇ-್-ಪ--ತ್-ೇನ-. ನಾ_ ಏ_____ ತಿ___ ಇ________ ನ-ನ- ಏ-ನ-ನ-ದ-ು ತ-ನ-ನ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------------- ನಾನು ಏನನ್ನಾದರು ತಿನ್ನಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೇನೆ. 0
Nānu -n--n---r--ti-n-l--iṣ-apa-u-----. N___ ē_________ t______ i_____________ N-n- ē-a-n-d-r- t-n-a-u i-ṭ-p-ḍ-t-ē-e- -------------------------------------- Nānu ēnannādaru tinnalu iṣṭapaḍuttēne.
Želim se malo odmoriti. ನ--- ಸ-ವಲ್-----್ತ- ವಿ-್---ತಿ ----ದು---್ಳ-ು ಇಷ---ಡ--್-ೇನ-. ನಾ_ ಸ್___ ಹೊ__ ವಿ___ ತೆ______ ಇ________ ನ-ನ- ಸ-ವ-್- ಹ-ತ-ತ- ವ-ಶ-ರ-ಂ-ಿ ತ-ಗ-ದ-ಕ-ಳ-ಳ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------------------------------------------------- ನಾನು ಸ್ವಲ್ಪ ಹೊತ್ತು ವಿಶ್ರಾಂತಿ ತೆಗೆದುಕೊಳ್ಳಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೇನೆ. 0
Nā-----a-p--h--t-------nt- te------ḷ---- iṣ--pa---t-n-. N___ s_____ h____ v_______ t____________ i_____________ N-n- s-a-p- h-t-u v-ś-ā-t- t-g-d-k-ḷ-a-u i-ṭ-p-ḍ-t-ē-e- ------------------------------------------------------- Nānu svalpa hottu viśrānti tegedukoḷḷalu iṣṭapaḍuttēne.
Želim Vas nešto pitati. ನಾ-ು--ಿ--ಮನ್-ು-ಒಂ-- -್--್ನೆ ---ಲು ಇಷ್ಟ--ು-್ತೇ-ೆ. ನಾ_ ನಿ____ ಒಂ_ ಪ್___ ಕೇ__ ಇ________ ನ-ನ- ನ-ಮ-ಮ-್-ು ಒ-ದ- ಪ-ರ-್-ೆ ಕ-ಳ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------------------------ ನಾನು ನಿಮ್ಮನ್ನು ಒಂದು ಪ್ರಶ್ನೆ ಕೇಳಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೇನೆ. 0
N-n--n-m'-a-n- ond------n---ēḷ--- i-ṭ--aḍutt-n-. N___ n________ o___ p_____ k_____ i_____________ N-n- n-m-m-n-u o-d- p-a-n- k-ḷ-l- i-ṭ-p-ḍ-t-ē-e- ------------------------------------------------ Nānu nim'mannu ondu praśne kēḷalu iṣṭapaḍuttēne.
Želim Vas nešto zamoliti. ನಾ-- -ಿಮ್ಮಿಂದ--ನ-್ನೋ ಕೇ-ಲು -ಯಸುತ---ದ-ದ--ೆ. ನಾ_ ನಿ___ ಏ___ ಕೇ__ ಬ________ ನ-ನ- ನ-ಮ-ಮ-ಂ- ಏ-ನ-ನ- ಕ-ಳ-ು ಬ-ಸ-ತ-ತ-ದ-ದ-ನ-. ------------------------------------------ ನಾನು ನಿಮ್ಮಿಂದ ಏನನ್ನೋ ಕೇಳಲು ಬಯಸುತ್ತಿದ್ದೇನೆ. 0
Nān----m---nda--nann- ----l--ba-a---ti--ē--. N___ n________ ē_____ k_____ b______________ N-n- n-m-m-n-a ē-a-n- k-ḷ-l- b-y-s-t-i-d-n-. -------------------------------------------- Nānu nim'minda ēnannō kēḷalu bayasuttiddēne.
Želim Vas na nešto pozvati. ನಾನ--ನ--್---ನ--ಯಾವ--ಕ್ಕೋ----ವಾನಿಸ----ಷ--ಪಡ--್ತೇನೆ. ನಾ_ ನಿ____ ಯಾ____ ಆ_____ ಇ________ ನ-ನ- ನ-ಮ-ಮ-್-ು ಯ-ವ-ದ-್-ೋ ಆ-್-ಾ-ಿ-ಲ- ಇ-್-ಪ-ು-್-ೇ-ೆ- -------------------------------------------------- ನಾನು ನಿಮ್ಮನ್ನು ಯಾವುದಕ್ಕೋ ಆಹ್ವಾನಿಸಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೇನೆ. 0
N-n---im-ma-n- --v-da--- ā---n---l- ----p--u--ēne. N___ n________ y________ ā_________ i_____________ N-n- n-m-m-n-u y-v-d-k-ō ā-v-n-s-l- i-ṭ-p-ḍ-t-ē-e- -------------------------------------------------- Nānu nim'mannu yāvudakkō āhvānisalu iṣṭapaḍuttēne.
Šta želite, molim? ನೀ-ು---ನ--ು-ಬಯಸು-್-ೀರ-? ನೀ_ ಏ___ ಬ______ ನ-ವ- ಏ-ನ-ನ- ಬ-ಸ-ತ-ತ-ರ-? ----------------------- ನೀವು ಏನನ್ನು ಬಯಸುತ್ತೀರಿ? 0
Nīvu-ē-an-- ba-asu-t--i? N___ ē_____ b___________ N-v- ē-a-n- b-y-s-t-ī-i- ------------------------ Nīvu ēnannu bayasuttīri?
Želite li kavu? ನಿ-ಗ- ಒ--ು----ಿ --ಕ-? ನಿ__ ಒಂ_ ಕಾ_ ಬೇ__ ನ-ಮ-ೆ ಒ-ದ- ಕ-ಫ- ಬ-ಕ-? --------------------- ನಿಮಗೆ ಒಂದು ಕಾಫಿ ಬೇಕೆ? 0
N-ma-e-o--u---p---bēk-? N_____ o___ k____ b____ N-m-g- o-d- k-p-i b-k-? ----------------------- Nimage ondu kāphi bēke?
Ili želite radije čaj? ಅಥ-ಾ-ಟೀ-ನ್ನ----ಚ--ು ---ಟಪಡ-ತ-ತೀ--? ಅ__ ಟೀ___ ಹೆ__ ಇ________ ಅ-ವ- ಟ-ಯ-್-ು ಹ-ಚ-ಚ- ಇ-್-ಪ-ು-್-ೀ-ಾ- ---------------------------------- ಅಥವಾ ಟೀಯನ್ನು ಹೆಚ್ಚು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೀರಾ? 0
At---- ṭī---n- heccu i-----ḍutt-rā? A_____ ṭ______ h____ i_____________ A-h-v- ṭ-y-n-u h-c-u i-ṭ-p-ḍ-t-ī-ā- ----------------------------------- Athavā ṭīyannu heccu iṣṭapaḍuttīrā?
Želimo se voziti kući. ನ-----ನ--- ಹೋ--- ---ಟಪಡು-್ತ-ವೆ. ನಾ_ ಮ__ ಹೋ__ ಇ________ ನ-ವ- ಮ-ೆ-ೆ ಹ-ಗ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ೇ-ೆ- ------------------------------- ನಾವು ಮನೆಗೆ ಹೋಗಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತೇವೆ. 0
N--u mane-e hō-alu iṣ-a--ḍut--v-. N___ m_____ h_____ i_____________ N-v- m-n-g- h-g-l- i-ṭ-p-ḍ-t-ē-e- --------------------------------- Nāvu manege hōgalu iṣṭapaḍuttēve.
Želite li taksi? ನ-ಮಗ--ಒ--- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ---ೇ--? ನಿ__ ಒಂ_ ಟ್___ ಬೇ__ ನ-ಮ-ೆ ಒ-ದ- ಟ-ಯ-ಕ-ಸ- ಬ-ಕ-? ------------------------- ನಿಮಗೆ ಒಂದು ಟ್ಯಾಕ್ಸಿ ಬೇಕೆ? 0
N-mag---n-- ṭ--ks----ke? N_____ o___ ṭ_____ b____ N-m-g- o-d- ṭ-ā-s- b-k-? ------------------------ Nimage ondu ṭyāksi bēke?
Oni žele telefonirati. ಅವರ----ನ--ಮ-ಡ-ು ಇಷ-ಟ----್ತಾ-ೆ. ಅ__ ಫೋ_ ಮಾ__ ಇ________ ಅ-ರ- ಫ-ನ- ಮ-ಡ-ು ಇ-್-ಪ-ು-್-ಾ-ೆ- ------------------------------ ಅವರು ಫೋನ್ ಮಾಡಲು ಇಷ್ಟಪಡುತ್ತಾರೆ. 0
Avar- p-ō--m-ḍ-lu---------t--r-. A____ p___ m_____ i_____________ A-a-u p-ō- m-ḍ-l- i-ṭ-p-ḍ-t-ā-e- -------------------------------- Avaru phōn māḍalu iṣṭapaḍuttāre.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kannada (1-100) MP3 kannada (1-100)
Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.