Zbirka izraza

hr Osobe   »   kn ಜನಗಳು / ಜನರು

1 [jedan]

Osobe

Osobe

೧ [ಒಂದು]

1 [Ondu]

ಜನಗಳು / ಜನರು

[janagaḷu/janaru]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kannada igra Više
ja ನಾನು ನಾ_ ನ-ನ- ---- ನಾನು 0
n--u n___ n-n- ---- nānu
ja i ti ನ-ನು-ಮತ-ತು----ು ನಾ_ ಮ__ ನೀ_ ನ-ನ- ಮ-್-ು ನ-ನ- --------------- ನಾನು ಮತ್ತು ನೀನು 0
nānu---t-u---nu n___ m____ n___ n-n- m-t-u n-n- --------------- nānu mattu nīnu
nas dvoje ನ--ಿಬ-ಬ-ು ನಾ____ ನ-ವ-ಬ-ಬ-ು --------- ನಾವಿಬ್ಬರು 0
nāvibba-u n________ n-v-b-a-u --------- nāvibbaru
on ಅ-ನು ಅ__ ಅ-ನ- ---- ಅವನು 0
ava-u a____ a-a-u ----- avanu
on i ona ಅ--ು ಮತ-ತು -ವಳು ಅ__ ಮ__ ಅ__ ಅ-ನ- ಮ-್-ು ಅ-ಳ- --------------- ಅವನು ಮತ್ತು ಅವಳು 0
a--nu mat------ḷu a____ m____ a____ a-a-u m-t-u a-a-u ----------------- avanu mattu avaḷu
njih dvoje ಅವ-ಿಬ--ರು ಅ_____ ಅ-ರ-ಬ-ಬ-ು --------- ಅವರಿಬ್ಬರು 0
a--rib---u a_________ a-a-i-b-r- ---------- avaribbaru
muškarac ಗ-ಡ ಗಂ_ ಗ-ಡ --- ಗಂಡ 0
g-ṇ-a g____ g-ṇ-a ----- gaṇḍa
žena ಹ--ಡತಿ ಹೆಂ__ ಹ-ಂ-ತ- ------ ಹೆಂಡತಿ 0
he-ḍa-i h______ h-ṇ-a-i ------- heṇḍati
dijete ಮಗು ಮ_ ಮ-ು --- ಮಗು 0
magu m___ m-g- ---- magu
jedna obitelj ಒ-ದು--ು---ಬ ಒಂ_ ಕು__ ಒ-ದ- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ಒಂದು ಕುಟುಂಬ 0
o--u k-ṭum-a o___ k______ o-d- k-ṭ-m-a ------------ ondu kuṭumba
moja obitelj ನನ-ನ ಕ--ುಂಬ ನ__ ಕು__ ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ----------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ 0
n-n----uṭu-ba n____ k______ n-n-a k-ṭ-m-a ------------- nanna kuṭumba
Moja obitelj je ovdje. ನ--- -----ಬ ಇಲ-ಲ---ದೆ. ನ__ ಕು__ ಇ__ ಇ__ ನ-್- ಕ-ಟ-ಂ- ಇ-್-ಿ ಇ-ೆ- ---------------------- ನನ್ನ ಕುಟುಂಬ ಇಲ್ಲಿ ಇದೆ. 0
n--n--k-ṭu-b----l- i--. n____ k______ i___ i___ n-n-a k-ṭ-m-a i-l- i-e- ----------------------- nanna kuṭumba illi ide.
Ja sam ovdje. ನ--- ಇ---- --್ದ-ನ-. ನಾ_ ಇ__ ಇ____ ನ-ನ- ಇ-್-ಿ ಇ-್-ೇ-ೆ- ------------------- ನಾನು ಇಲ್ಲಿ ಇದ್ದೇನೆ. 0
N--- ------d---e. N___ i___ i______ N-n- i-l- i-d-n-. ----------------- Nānu illi iddēne.
Ti si ovdje. ನೀ-- ---ಲ----ೀಯ. ನೀ_ ಇ______ ನ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-. ---------------- ನೀನು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀಯ. 0
Nīn---l--d----. N___ i_________ N-n- i-l-d-ī-a- --------------- Nīnu illiddīya.
On je ovdje i ona je ovdje. ಅವನ- -ಲ್--ದ್-ಾನ- -ತ-ತ--ಅ--ು ಇ--ಲ--್ದ-ಳೆ. ಅ__ ಇ_____ ಮ__ ಅ__ ಇ______ ಅ-ನ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ಮ-್-ು ಅ-ಳ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ- ---------------------------------------- ಅವನು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾನೆ ಮತ್ತು ಅವಳು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾಳೆ. 0
A-a---ill---ān- m-tt- -vaḷ--il-iddā-e. A____ i________ m____ a____ i_________ A-a-u i-l-d-ā-e m-t-u a-a-u i-l-d-ā-e- -------------------------------------- Avanu illiddāne mattu avaḷu illiddāḷe.
Mi smo ovdje. ನಾ-- -ಲ್ಲ-ದ--ೇ--. ನಾ_ ಇ______ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೇ-ೆ- ----------------- ನಾವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೇವೆ. 0
N-v---llid--v-. N___ i_________ N-v- i-l-d-ē-e- --------------- Nāvu illiddēve.
Vi ste ovdje. ನೀವು ಇಲ-ಲಿದ್ದ-ರ-. ನೀ_ ಇ______ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ-್-ೀ-ಿ- ----------------- ನೀವು ಇಲ್ಲಿದ್ದೀರಿ. 0
Nīv- ill-d-ī-i. N___ i_________ N-v- i-l-d-ī-i- --------------- Nīvu illiddīri.
Oni su svi ovdje. ಅವರ--ಳೆ-್ಲರ--ಇಲ---ದ್ದಾರೆ ಅ_______ ಇ_____ ಅ-ರ-ಗ-ೆ-್-ರ- ಇ-್-ಿ-್-ಾ-ೆ ------------------------ ಅವರುಗಳೆಲ್ಲರು ಇಲ್ಲಿದ್ದಾರೆ 0
Ava-u-a--ll-ru--llidd-re A_____________ i________ A-a-u-a-e-l-r- i-l-d-ā-e ------------------------ Avarugaḷellaru illiddāre

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kannada (1-100) MP3 kannada (1-100)
Video nije pronađen!

Jezicima protiv Alzheimera

Tko želi ostati oštrouman trebao bi učiti jezike. Jezične vještine štite od demencije. Brojne znastvene studije su to potvrdile. Starost učenika pritom ne igra nikakvu ulogu. Jedino je važno da se mozak redovito vježba. Učenjem riječi aktiviraju se različita područja mozga. Ta područja kontroliraju važne kognitivne procese. Stoga su višejezični govornici pažljiviji. Oni posjeduju i veću sposobnost koncentracije. No višejezičnost ima još više prednosti. Višejezični govornici donose bolje odluke. Brže dolaze do nekog zaključka. To se dešava zbog toga jer je njihov mozak naučio birati. Njihov mozak uvijek zna najmanje dvije riječi za jednu stvar. Svaka od tih riječi predstavlja mogući izbor. Višejezični govornici stoga stalno moraju donositi odluke. Njihov mozak je uvježban birati između više stvari. Taj trening ne potiče samo centar za govor. Mnoga područja mozga profitiraju od višejezičnosti. Jezične vještine također predstavljaju i bolju kognitivnu kontrolu. Naravno, demencija se ne može spriječiti jezičnim vještinama. Ipak, bolest sporije napreduje kod višejezičnih govornika. Čini se da se njihov mozak bolje nosi s posljedicama. Simptomi demencije se slabije manifestiraju kod onih koji uče jezike. Zbunjenost i zaboravljivost su slabije izražene. Stoga i mladi i stari imaju jednako velike koristi od učenja jezika. I: sa svakim novim jezikom lakše je naučiti sljedeći jezik. Stoga bismo svi trebali posezati za rječnicima umjesto za lijekovima!
Dali si znao?
Albanski spada u indogermanske jezike. Ali nije u srodstvu ni s jednim drugim jezikom iz ove jezičke skupine. Još se ne zna kako je točno albanski nastao. Danas se ovim jezikom uglavnom govori u Albaniji i na Kosovu. Za oko 6 milijuna ljudi to je materinski jezik. Albanski se dijeli na dva velika dijalekta. Rijeka Škumbin je linija razdvajanja između sjevernog i južnoj narječja. U nekim točkama se ova dva narječja značajno međusobno razlikuju. Pisani albanski jezik je stvoren tek u 20. stoljeću. Albanski jezik koristi latinična slova. Gramatika liči djelimice gramatici grčkog i rumunjskog jezika. Mogu se naći i paralele u južnoslavenskim jezicima. Sve ove sličnosti su sigurno rezultat kontakata između govornika ovih jezika. Tko se zanima za jezike, trebao bi obvezno učiti albanski! To je odista jedinstven jezik!