Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   cs mít něco rád

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [sedmdesát]

mít něco rád

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Želite li pušiti? Chce-- --------ř--? C_____ s_ z________ C-c-t- s- z-k-u-i-? ------------------- Chcete si zakouřit? 0
Želite li plesati? C-c--- si--atan---? C_____ s_ z________ C-c-t- s- z-t-n-i-? ------------------- Chcete si zatančit? 0
Želite li se šetati? C--e----e pr---t? C_____ s_ p______ C-c-t- s- p-o-í-? ----------------- Chcete se projít? 0
Želim pušiti. C-t-l-/--h------yc- -i ---o-ři-. C____ / c_____ b___ s_ z________ C-t-l / c-t-l- b-c- s- z-k-u-i-. -------------------------------- Chtěl / chtěla bych si zakouřit. 0
Želiš li cigaretu? Chceš c----etu? C____ c________ C-c-š c-g-r-t-? --------------- Chceš cigaretu? 0
On želi vatru. Chc- -ř----i-. C___ p________ C-c- p-i-á-i-. -------------- Chce připálit. 0
Želim nešto piti. R-d --r--- ---h s--n-č-h- n--i--- n--i-a. R__ / r___ b___ s_ n_____ n____ / n______ R-d / r-d- b-c- s- n-č-h- n-p-l / n-p-l-. ----------------------------------------- Rád / ráda bych se něčeho napil / napila. 0
Želim nešto jesti. Ně-o --ch--n--- ----ěd-a. N___ b___ s____ / s______ N-c- b-c- s-ě-l / s-ě-l-. ------------------------- Něco bych snědl / snědla. 0
Želim se malo odmoriti. Ch--l /---t--- b-ch--i--roc-u -----i----. C____ / c_____ b___ s_ t_____ o__________ C-t-l / c-t-l- b-c- s- t-o-h- o-p-č-n-u-. ----------------------------------------- Chtěl / chtěla bych si trochu odpočinout. 0
Želim Vas nešto pitati. Rá- / ---a--ych--e -á- na-něc---e-t-- - --p-al-. R__ / r___ b___ s_ V__ n_ n___ z_____ / z_______ R-d / r-d- b-c- s- V-s n- n-c- z-p-a- / z-p-a-a- ------------------------------------------------ Rád / ráda bych se Vás na něco zeptal / zeptala. 0
Želim Vas nešto zamoliti. Cht-- /-c--ě-a-by-----s o ---o po-ros--. C____ / c_____ b___ V__ o n___ p________ C-t-l / c-t-l- b-c- V-s o n-c- p-p-o-i-. ---------------------------------------- Chtěl / chtěla bych Vás o něco poprosit. 0
Želim Vas na nešto pozvati. R-d /-rád- --ch--á---ě-a---oz--l-/----v---. R__ / r___ b___ V__ n____ p_____ / p_______ R-d / r-d- b-c- V-s n-k-m p-z-a- / p-z-a-a- ------------------------------------------- Rád / ráda bych Vás někam pozval / pozvala. 0
Šta želite, molim? Co----pře---e----osím? C_ s_ p_______ p______ C- s- p-e-e-e- p-o-í-? ---------------------- Co si přejete, prosím? 0
Želite li kavu? P--j-te-si --v-? P______ s_ k____ P-e-e-e s- k-v-? ---------------- Přejete si kávu? 0
Ili želite radije čaj? Ne----yste-ra--ji-cht-- - chtěl- čaj? N___ b____ r_____ c____ / c_____ č___ N-b- b-s-e r-d-j- c-t-l / c-t-l- č-j- ------------------------------------- Nebo byste raději chtěl / chtěla čaj? 0
Želimo se voziti kući. Chc--- -et-d-m-. C_____ j__ d____ C-c-m- j-t d-m-. ---------------- Chceme jet domů. 0
Želite li taksi? Chce-e -av--at -axi? C_____ z______ t____ C-c-t- z-v-l-t t-x-? -------------------- Chcete zavolat taxi? 0
Oni žele telefonirati. C-t--í--e--f-nova-. C_____ t___________ C-t-j- t-l-f-n-v-t- ------------------- Chtějí telefonovat. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.