Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   sv vilja ha något

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [sjuttio]

vilja ha något

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Želite li pušiti? V-l--ni -ö-a? V___ n_ r____ V-l- n- r-k-? ------------- Vill ni röka? 0
Želite li plesati? Vi------da-sa? V___ n_ d_____ V-l- n- d-n-a- -------------- Vill ni dansa? 0
Želite li se šetati? Vill--i -å--- o-h--å? V___ n_ g_ u_ o__ g__ V-l- n- g- u- o-h g-? --------------------- Vill ni gå ut och gå? 0
Želim pušiti. J---sk-ll- -il-a-r---. J__ s_____ v____ r____ J-g s-u-l- v-l-a r-k-. ---------------------- Jag skulle vilja röka. 0
Želiš li cigaretu? Vil--d---a en-ci-arett? V___ d_ h_ e_ c________ V-l- d- h- e- c-g-r-t-? ----------------------- Vill du ha en cigarett? 0
On želi vatru. H---v-ll-ha-eld. H__ v___ h_ e___ H-n v-l- h- e-d- ---------------- Han vill ha eld. 0
Želim nešto piti. Ja--s----------a -a---g-t--t---ri--a. J__ s_____ v____ h_ n____ a__ d______ J-g s-u-l- v-l-a h- n-g-t a-t d-i-k-. ------------------------------------- Jag skulle vilja ha något att dricka. 0
Želim nešto jesti. Ja--s--ll---i-j---ta------. J__ s_____ v____ ä__ n_____ J-g s-u-l- v-l-a ä-a n-g-t- --------------------------- Jag skulle vilja äta något. 0
Želim se malo odmoriti. J-- -kul-- vil---vi-a m-g--ite. J__ s_____ v____ v___ m__ l____ J-g s-u-l- v-l-a v-l- m-g l-t-. ------------------------------- Jag skulle vilja vila mig lite. 0
Želim Vas nešto pitati. Jag s--lle --lja-f--g- e--n-g--. J__ s_____ v____ f____ e_ n_____ J-g s-u-l- v-l-a f-å-a e- n-g-t- -------------------------------- Jag skulle vilja fråga er något. 0
Želim Vas nešto zamoliti. Ja- --------il-a--e-er--- -å---. J__ s_____ v____ b_ e_ o_ n_____ J-g s-u-l- v-l-a b- e- o- n-g-t- -------------------------------- Jag skulle vilja be er om något. 0
Želim Vas na nešto pozvati. J-g-----le v-lj- -ju---i- -- -å-någo-. J__ s_____ v____ b____ i_ e_ p_ n_____ J-g s-u-l- v-l-a b-u-a i- e- p- n-g-t- -------------------------------------- Jag skulle vilja bjuda in er på något. 0
Šta želite, molim? Va---i----i h-? V__ v___ n_ h__ V-d v-l- n- h-? --------------- Vad vill ni ha? 0
Želite li kavu? V-ll ---ha--n ka-f-? V___ n_ h_ e_ k_____ V-l- n- h- e- k-f-e- -------------------- Vill ni ha en kaffe? 0
Ili želite radije čaj? E-l---s-ul-e ni --l--e --lja h--en-te? E____ s_____ n_ h_____ v____ h_ e_ t__ E-l-r s-u-l- n- h-l-r- v-l-a h- e- t-? -------------------------------------- Eller skulle ni hellre vilja ha en te? 0
Želimo se voziti kući. V- -k---e-vil-a å-a---m. V_ s_____ v____ å__ h___ V- s-u-l- v-l-a å-a h-m- ------------------------ Vi skulle vilja åka hem. 0
Želite li taksi? Vil--n- -a-e- -a--? V___ n_ h_ e_ t____ V-l- n- h- e- t-x-? ------------------- Vill ni ha en taxi? 0
Oni žele telefonirati. D--vi-l--in--. D_ v___ r_____ D- v-l- r-n-a- -------------- De vill ringa. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + švedski (1-100) MP3 švedski (1-100)
Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.