Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   kn ಪರಿಚಯಿಸಿ ಕೊಳ್ಳುವುದು

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

೩ [ಮೂರು]

3 [Mūru]

ಪರಿಚಯಿಸಿ ಕೊಳ್ಳುವುದು

[paricayisi koḷḷuvudu.]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kannada igra Više
Bog! / Bok! ನಮಸ್-ಾ-. ನ_____ ನ-ಸ-ಕ-ರ- -------- ನಮಸ್ಕಾರ. 0
Na--skāra. N_________ N-m-s-ā-a- ---------- Namaskāra.
Dobar dan! ನ-ಸ--ಾರ. ನ_____ ನ-ಸ-ಕ-ರ- -------- ನಮಸ್ಕಾರ. 0
N---skāra. N_________ N-m-s-ā-a- ---------- Namaskāra.
Kako ste? / Kako si? ಹ-ಗ-ದ್---ಿ? ಹೇ_____ ಹ-ಗ-ದ-ದ-ರ-? ----------- ಹೇಗಿದ್ದೀರಿ? 0
Hēg----r-? H_________ H-g-d-ī-i- ---------- Hēgiddīri?
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? ಯು-----ನ-ಂದ-ಬ--ಿ-ು----? ಯು__ ನಿಂ_ ಬಂ_____ ಯ-ರ-ಪ- ನ-ಂ- ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? ----------------------- ಯುರೋಪ್ ನಿಂದ ಬಂದಿರುವಿರಾ? 0
Yu--p -i-da -a-diruvi--? Y____ n____ b___________ Y-r-p n-n-a b-n-i-u-i-ā- ------------------------ Yurōp ninda bandiruvirā?
Jeste li Vi iz Amerike? ಅ-ೇ--ಕ-----ಬಂ-ಿ-ುವಿರ-? ಅ_____ ಬಂ_____ ಅ-ೇ-ಿ-ದ-ಂ- ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? ---------------------- ಅಮೇರಿಕದಿಂದ ಬಂದಿರುವಿರಾ? 0
Am-ri-ad-n-a --n-i--v-rā? A___________ b___________ A-ē-i-a-i-d- b-n-i-u-i-ā- ------------------------- Amērikadinda bandiruvirā?
Jeste li Vi iz Azije? ಏಶೀಯದಿಂದ---ದ--ು-ಿ--? ಏ____ ಬಂ_____ ಏ-ೀ-ದ-ಂ- ಬ-ದ-ರ-ವ-ರ-? -------------------- ಏಶೀಯದಿಂದ ಬಂದಿರುವಿರಾ? 0
Ē-īy-d-n-a-----ir-vi--? Ē_________ b___________ Ē-ī-a-i-d- b-n-i-u-i-ā- ----------------------- Ēśīyadinda bandiruvirā?
U kojem hotelu ste smješteni? ಯ-ವ-ಹೋ-ೆಲ್ ನ--ಲಿ--ದ-ದ-ರಿ? ಯಾ_ ಹೋ__ ನ__ ಇ____ ಯ-ವ ಹ-ಟ-ಲ- ನ-್-ಿ ಇ-್-ೀ-ಿ- ------------------------- ಯಾವ ಹೋಟೆಲ್ ನಲ್ಲಿ ಇದ್ದೀರಿ? 0
Yā-- hō-e- --lli idd--i? Y___ h____ n____ i______ Y-v- h-ṭ-l n-l-i i-d-r-? ------------------------ Yāva hōṭel nalli iddīri?
Koliko dugo ste već ovdje? ಯ-ವಾಗಿನ-ಂದ -ಲ್------? ಯಾ____ ಇ_____ ಯ-ವ-ಗ-ನ-ಂ- ಇ-್-ಿ-ೀ-ಿ- --------------------- ಯಾವಾಗಿನಿಂದ ಇಲ್ಲಿದೀರಿ? 0
Yā---i--nd- --l----i? Y__________ i________ Y-v-g-n-n-a i-l-d-r-? --------------------- Yāvāgininda illidīri?
Koliko dugo ostajete? ಏ-್-ು -ಮಯ -ಲ್-- ಇರುತ--ೀರಿ? ಏ__ ಸ__ ಇ__ ಇ_____ ಏ-್-ು ಸ-ಯ ಇ-್-ಿ ಇ-ು-್-ೀ-ಿ- -------------------------- ಏಷ್ಟು ಸಮಯ ಇಲ್ಲಿ ಇರುತ್ತೀರಿ? 0
Ēṣ-u -am-ya-illi i---t-r-? Ē___ s_____ i___ i________ Ē-ṭ- s-m-y- i-l- i-u-t-r-? -------------------------- Ēṣṭu samaya illi iruttīri?
Dopada li Vam se ovdje? ನಿ-ಗೆ-ಈ--್--ೇಶ ಇಷ್ಟವಾಯ---? ನಿ__ ಈ ಪ್___ ಇ______ ನ-ಮ-ೆ ಈ ಪ-ರ-ೇ- ಇ-್-ವ-ಯ-ತ-? -------------------------- ನಿಮಗೆ ಈ ಪ್ರದೇಶ ಇಷ್ಟವಾಯಿತೆ? 0
Ni--ge ī pra-ē----ṣ-avā-ite? N_____ ī p______ i__________ N-m-g- ī p-a-ē-a i-ṭ-v-y-t-? ---------------------------- Nimage ī pradēśa iṣṭavāyite?
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? ನ--- ಇಲ್-ಿ -ಜ --ೆಯಲ--ಬ-ದ---ದ-ರಾ? ನೀ_ ಇ__ ರ_ ಕ___ ಬಂ_____ ನ-ವ- ಇ-್-ಿ ರ- ಕ-ೆ-ಲ- ಬ-ದ-ದ-ದ-ರ-? -------------------------------- ನೀವು ಇಲ್ಲಿ ರಜ ಕಳೆಯಲು ಬಂದಿದ್ದೀರಾ? 0
Nī-u---li---ja--aḷe---u b-nd-d----? N___ i___ r___ k_______ b__________ N-v- i-l- r-j- k-ḷ-y-l- b-n-i-d-r-? ----------------------------------- Nīvu illi raja kaḷeyalu bandiddīrā?
Posjetite me jednom! ನನ್---ನು--ಮ-ಮ--ಭೇಟ- ಮ-ಡ-. ನ____ ಒ__ ಭೇ_ ಮಾ__ ನ-್-ನ-ನ- ಒ-್-ೆ ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-. ------------------------- ನನ್ನನ್ನು ಒಮ್ಮೆ ಭೇಟಿ ಮಾಡಿ. 0
N-n---nu--m-----h-ṭi-----. N_______ o____ b____ m____ N-n-a-n- o-'-e b-ē-i m-ḍ-. -------------------------- Nannannu om'me bhēṭi māḍi.
Ovo je moja adresa. ಇದ- ನನ-- ವ-ಳಾ-. ಇ_ ನ__ ವಿ___ ಇ-ು ನ-್- ವ-ಳ-ಸ- --------------- ಇದು ನನ್ನ ವಿಳಾಸ. 0
Id--n-nn----ḷāsa. I__ n____ v______ I-u n-n-a v-ḷ-s-. ----------------- Idu nanna viḷāsa.
Hoćemo li se sutra vidjeti? ನಾಳೆ ನಾವ-------ಮಾ---ವೆ? ನಾ_ ನಾ_ ಭೇ_ ಮಾ____ ನ-ಳ- ನ-ವ- ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ಣ-ೆ- ----------------------- ನಾಳೆ ನಾವು ಭೇಟಿ ಮಾಡೋಣವೆ? 0
N-ḷ--n-v- b--ṭ---ā-ō-ave? N___ n___ b____ m________ N-ḷ- n-v- b-ē-i m-ḍ-ṇ-v-? ------------------------- Nāḷe nāvu bhēṭi māḍōṇave?
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. ಕ್ಷ-ಿ--- ---- --ರೆ----ಸ ಇದೆ. ಕ್____ ನ__ ಬೇ_ ಕೆ__ ಇ__ ಕ-ಷ-ಿ-ಿ- ನ-ಗ- ಬ-ರ- ಕ-ಲ- ಇ-ೆ- ---------------------------- ಕ್ಷಮಿಸಿ, ನನಗೆ ಬೇರೆ ಕೆಲಸ ಇದೆ. 0
K--mis---na-----bē-- -e--s----e. K_______ n_____ b___ k_____ i___ K-a-i-i- n-n-g- b-r- k-l-s- i-e- -------------------------------- Kṣamisi, nanage bēre kelasa ide.
Bok! / Bog! / Zbogom! ಹ--ಿ-ಬರುತ್-ೇ--. ಹೋ_ ಬ_____ ಹ-ಗ- ಬ-ು-್-ೇ-ೆ- --------------- ಹೋಗಿ ಬರುತ್ತೇನೆ. 0
Hō-i-ba---t--e. H___ b_________ H-g- b-r-t-ē-e- --------------- Hōgi baruttēne.
Doviđenja! ಮ-್ತೆ-ಕಾ-ುವ. ಮ__ ಕಾ___ ಮ-್-ೆ ಕ-ಣ-ವ- ------------ ಮತ್ತೆ ಕಾಣುವ. 0
Mat-e-kā---a. M____ k______ M-t-e k-ṇ-v-. ------------- Matte kāṇuva.
Do uskoro! ಇಷ್ಟರಲ--ೇ----ಿ-ಮಾಡೋ-. ಇ_____ ಭೇ_ ಮಾ___ ಇ-್-ರ-್-ೇ ಭ-ಟ- ಮ-ಡ-ಣ- --------------------- ಇಷ್ಟರಲ್ಲೇ ಭೇಟಿ ಮಾಡೋಣ. 0
I-ṭ-r-l-- --ē---m--ōṇa. I________ b____ m______ I-ṭ-r-l-ē b-ē-i m-ḍ-ṇ-. ----------------------- Iṣṭarallē bhēṭi māḍōṇa.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + kannada (1-100) MP3 kannada (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!