Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   es Preguntando por el camino

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [cuarenta]

Preguntando por el camino

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski španjolski igra Više
Oprostite! ¡--sc--pe! ¡_________ ¡-i-c-l-e- ---------- ¡Disculpe!
Možete li mi pomoći? ¿M-----de-ay-dar? ¿__ p____ a______ ¿-e p-e-e a-u-a-? ----------------- ¿Me puede ayudar?
Gdje ovdje ima dobar restoran? ¿Dó-de-hay -- bu----e--aur-n--------qu-? ¿_____ h__ u_ b___ r__________ p__ a____ ¿-ó-d- h-y u- b-e- r-s-a-r-n-e p-r a-u-? ---------------------------------------- ¿Dónde hay un buen restaurante por aquí?
Idite lijevo iza ugla. G--- (u--ed- - -- iz--i--da -n-la-e--u-n-. G___ (______ a l_ i________ e_ l_ e_______ G-r- (-s-e-) a l- i-q-i-r-a e- l- e-q-i-a- ------------------------------------------ Gire (usted) a la izquierda en la esquina.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Si-- --tonces --r-c-o--- t---h-. S___ e_______ d______ u_ t______ S-g- e-t-n-e- d-r-c-o u- t-e-h-. -------------------------------- Siga entonces derecho un trecho.
Zatim idite sto metara udesno. D-s------aya --l- d-r-ch- -o---i-- -e----. D______ v___ a l_ d______ p__ c___ m______ D-s-u-s v-y- a l- d-r-c-a p-r c-e- m-t-o-. ------------------------------------------ Después vaya a la derecha por cien metros.
Možete također uzeti autobus. (U---d)-tam---n -u----to--r-e----tobú-. (______ t______ p____ t____ e_ a_______ (-s-e-) t-m-i-n p-e-e t-m-r e- a-t-b-s- --------------------------------------- (Usted) también puede tomar el autobús.
Možete također uzeti tramvaj. (--ted) --mbi-n pue-- to--- e- -ra-v-a. (______ t______ p____ t____ e_ t_______ (-s-e-) t-m-i-n p-e-e t-m-r e- t-a-v-a- --------------------------------------- (Usted) también puede tomar el tranvía.
Možete također jednostavno voziti za mnom. (Us-e-- --m--én --ede -imp-em-n-e-c-ndu----/ --nej-- (am.--d-t-ás-----í. (______ t______ p____ s__________ c_______ / m______ (____ d_____ d_ m__ (-s-e-) t-m-i-n p-e-e s-m-l-m-n-e c-n-u-i- / m-n-j-r (-m-) d-t-á- d- m-. ------------------------------------------------------------------------ (Usted) también puede simplemente conducir / manejar (am.) detrás de mí.
Kako da dođem do nogometnog stadiona? ¿-ómo-hago---r- -l-g---a----ta--o -e-fútb-l? ¿____ h___ p___ l_____ a_ e______ d_ f______ ¿-ó-o h-g- p-r- l-e-a- a- e-t-d-o d- f-t-o-? -------------------------------------------- ¿Cómo hago para llegar al estadio de fútbol?
Pređite most! ¡-r-ce--l -u-nte! ¡_____ e_ p______ ¡-r-c- e- p-e-t-! ----------------- ¡Cruce el puente!
Vozite kroz tunel! ¡--se----tú-e-! ¡____ e_ t_____ ¡-a-e e- t-n-l- --------------- ¡Pase el túnel!
Vozite do trećeg semafora. C---u-ca-- -aneje -a-.) h-sta-------e-ue -l---r-er --------. C_______ / M_____ (____ h____ q__ l_____ a_ t_____ s________ C-n-u-c- / M-n-j- (-m-) h-s-a q-e l-e-u- a- t-r-e- s-m-f-r-. ------------------------------------------------------------ Conduzca / Maneje (am.) hasta que llegue al tercer semáforo.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. D--p-és -uer---e--la--r---r- c--l----la--ere--a. D______ t_____ e_ l_ p______ c____ a l_ d_______ D-s-u-s t-e-z- e- l- p-i-e-a c-l-e a l- d-r-c-a- ------------------------------------------------ Después tuerza en la primera calle a la derecha.
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. D-sp-é--c-nd--ca-/--a-e-- ---.) --cto p-s--d--el--r-x--- c---e. D______ c_______ / m_____ (____ r____ p______ e_ p______ c_____ D-s-u-s c-n-u-c- / m-n-j- (-m-) r-c-o p-s-n-o e- p-ó-i-o c-u-e- --------------------------------------------------------------- Después conduzca / maneje (am.) recto pasando el próximo cruce.
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? ¿-is-u-pe,-c-m--ha---para --eg-r--l aerop--r-o? ¿_________ c___ h___ p___ l_____ a_ a__________ ¿-i-c-l-e- c-m- h-g- p-r- l-e-a- a- a-r-p-e-t-? ----------------------------------------------- ¿Disculpe, cómo hago para llegar al aeropuerto?
Najbolje je da uzmete metro. Mej-r----e-(-ste-) e- me---. M____ t___ (______ e_ m_____ M-j-r t-m- (-s-e-) e- m-t-o- ---------------------------- Mejor tome (usted) el metro.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Sim-l------ --y--ha-t--l- -l-i-- -s-a---n. S__________ v___ h____ l_ ú_____ e________ S-m-l-m-n-e v-y- h-s-a l- ú-t-m- e-t-c-ó-. ------------------------------------------ Simplemente vaya hasta la última estación.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + španjolski (1-100) MP3 španjolski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!