Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   el Ρωτάω για το δρόμο

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [σαράντα]

40 [saránta]

Ρωτάω για το δρόμο

[Rōtáō gia to drómo]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Oprostite! Με----------ε! Μ_ σ__________ Μ- σ-γ-ω-ε-τ-! -------------- Με συγχωρείτε! 0
M- synch-r---e! M_ s___________ M- s-n-h-r-í-e- --------------- Me synchōreíte!
Možete li mi pomoći? Μ-ο--ίτ- -- ---β-ηθ--ε-ε; Μ_______ ν_ μ_ β_________ Μ-ο-ε-τ- ν- μ- β-η-ή-ε-ε- ------------------------- Μπορείτε να με βοηθήσετε; 0
Mp-reít- -a -- bo-t-----e? M_______ n_ m_ b__________ M-o-e-t- n- m- b-ē-h-s-t-? -------------------------- Mporeíte na me boēthḗsete?
Gdje ovdje ima dobar restoran? Πο--υπάρχ---ε-- ένα ---- -σ-ι----ιο; Π__ υ______ ε__ έ__ κ___ ε__________ Π-ύ υ-ά-χ-ι ε-ώ έ-α κ-λ- ε-τ-α-ό-ι-; ------------------------------------ Πού υπάρχει εδώ ένα καλό εστιατόριο; 0
P-- ---r-hei -d--én--kal- e-t--t-r--? P__ y_______ e__ é__ k___ e__________ P-ú y-á-c-e- e-ṓ é-a k-l- e-t-a-ó-i-? ------------------------------------- Poú ypárchei edṓ éna kaló estiatório?
Idite lijevo iza ugla. Π--αίνετε--τη----ί----ισ-ε--. Π________ σ__ γ____ α________ Π-γ-ί-ε-ε σ-η γ-ν-α α-ι-τ-ρ-. ----------------------------- Πηγαίνετε στη γωνία αριστερά. 0
P-g-í-et---tē gōní- a----erá. P________ s__ g____ a________ P-g-í-e-e s-ē g-n-a a-i-t-r-. ----------------------------- Pēgaínete stē gōnía aristerá.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Μετά ---αίνε-ε γ-α-λ--ο ---ε-α. Μ___ π________ γ__ λ___ ε______ Μ-τ- π-γ-ί-ε-ε γ-α λ-γ- ε-θ-ί-. ------------------------------- Μετά πηγαίνετε για λίγο ευθεία. 0
M-tá ---aín--- -i- lígo------í-. M___ p________ g__ l___ e_______ M-t- p-g-í-e-e g-a l-g- e-t-e-a- -------------------------------- Metá pēgaínete gia lígo eutheía.
Zatim idite sto metara udesno. Στα---0 μέτ-α ----- δε--ά. Σ__ 1__ μ____ κ____ δ_____ Σ-α 1-0 μ-τ-α κ-ν-ε δ-ξ-ά- -------------------------- Στα 100 μέτρα κάντε δεξιά. 0
St- 1-- --t---ká--- --x-á. S__ 1__ m____ k____ d_____ S-a 1-0 m-t-a k-n-e d-x-á- -------------------------- Sta 100 métra kánte dexiá.
Možete također uzeti autobus. Μ---ε-τε -α -----ε--α------ε--ο-είο. Μ_______ ν_ π_____ κ__ τ_ λ_________ Μ-ο-ε-τ- ν- π-ρ-τ- κ-ι τ- λ-ω-ο-ε-ο- ------------------------------------ Μπορείτε να πάρετε και το λεωφορείο. 0
M-or-í-- n- --re-e---i t---eō--or-ío. M_______ n_ p_____ k__ t_ l__________ M-o-e-t- n- p-r-t- k-i t- l-ō-h-r-í-. ------------------------------------- Mporeíte na párete kai to leōphoreío.
Možete također uzeti tramvaj. Μ---εί-- να -ά-ετ--κ-ι τ----α-. Μ_______ ν_ π_____ κ__ τ_ τ____ Μ-ο-ε-τ- ν- π-ρ-τ- κ-ι τ- τ-α-. ------------------------------- Μπορείτε να πάρετε και το τραμ. 0
M----íte -a -áret--ka- to --a-. M_______ n_ p_____ k__ t_ t____ M-o-e-t- n- p-r-t- k-i t- t-a-. ------------------------------- Mporeíte na párete kai to tram.
Možete također jednostavno voziti za mnom. Μ-ο-είτε-απ-ά--α με -κ-λ-υ-ή-ε-ε μ------υτ--ίν-τ- ω---κεί. Μ_______ α___ ν_ μ_ α___________ μ_ τ_ α_________ ω_ ε____ Μ-ο-ε-τ- α-λ- ν- μ- α-ο-ο-θ-σ-τ- μ- τ- α-τ-κ-ν-τ- ω- ε-ε-. ---------------------------------------------------------- Μπορείτε απλά να με ακολουθήσετε με το αυτοκίνητο ως εκεί. 0
M-ore-t- ------a m- ----o-t-ḗs-te ---t- --to--n-t- ōs-ek-í. M_______ a___ n_ m_ a____________ m_ t_ a_________ ō_ e____ M-o-e-t- a-l- n- m- a-o-o-t-ḗ-e-e m- t- a-t-k-n-t- ō- e-e-. ----------------------------------------------------------- Mporeíte aplá na me akolouthḗsete me to autokínēto ōs ekeí.
Kako da dođem do nogometnog stadiona? Πώ- -α------τ- γήπ--ο π--ο-φ-ίρ-υ; Π__ θ_ π__ σ__ γ_____ π___________ Π-ς θ- π-ω σ-ο γ-π-δ- π-δ-σ-α-ρ-υ- ---------------------------------- Πώς θα πάω στο γήπεδο ποδοσφαίρου; 0
P-s-t------ -to-gḗ-edo podosp-aí-o-? P__ t__ p__ s__ g_____ p____________ P-s t-a p-ō s-o g-p-d- p-d-s-h-í-o-? ------------------------------------ Pṓs tha páō sto gḗpedo podosphaírou?
Pređite most! Δ-ασ-ίσ-- -η ------! Δ________ τ_ γ______ Δ-α-χ-σ-ε τ- γ-φ-ρ-! -------------------- Διασχίστε τη γέφυρα! 0
Di-s--ís-e--ē gé-hy--! D_________ t_ g_______ D-a-c-í-t- t- g-p-y-a- ---------------------- Diaschíste tē géphyra!
Vozite kroz tunel! Π-ρά--- μέσα--πό -ο -ού-ελ! Π______ μ___ α__ τ_ τ______ Π-ρ-σ-ε μ-σ- α-ό τ- τ-ύ-ε-! --------------------------- Περάστε μέσα από το τούνελ! 0
Per-s-e mé-a---- to-toún-l! P______ m___ a__ t_ t______ P-r-s-e m-s- a-ó t- t-ú-e-! --------------------------- Peráste mésa apó to toúnel!
Vozite do trećeg semafora. Πηγα---τ--ως--ο-τ-ίτ- ----ρι. Π________ ω_ τ_ τ____ φ______ Π-γ-ί-ε-ε ω- τ- τ-ί-ο φ-ν-ρ-. ----------------------------- Πηγαίνετε ως το τρίτο φανάρι. 0
Pē--í---e--- -o tr--o pha-á--. P________ ō_ t_ t____ p_______ P-g-í-e-e ō- t- t-í-o p-a-á-i- ------------------------------ Pēgaínete ōs to tríto phanári.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. Με------ίψτ- σ-ον-π---ο-δ------ε--ά. Μ___ σ______ σ___ π____ δ____ δ_____ Μ-τ- σ-ρ-ψ-ε σ-ο- π-ώ-ο δ-ό-ο δ-ξ-ά- ------------------------------------ Μετά στρίψτε στον πρώτο δρόμο δεξιά. 0
Me----t-í---e-ston -r--- --ómo de---. M___ s_______ s___ p____ d____ d_____ M-t- s-r-p-t- s-o- p-ṓ-o d-ó-o d-x-á- ------------------------------------- Metá strípste ston prṓto drómo dexiá.
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. Σ-η- -π-μ--η δια-τα-ρ-ση-συνεχί-ετε --θ--α. Σ___ ε______ δ__________ σ_________ ε______ Σ-η- ε-ό-ε-η δ-α-τ-ύ-ω-η σ-ν-χ-ζ-τ- ε-θ-ί-. ------------------------------------------- Στην επόμενη διασταύρωση συνεχίζετε ευθεία. 0
S--n-e--m-------s--ú-ō---s-n-ch-ze-- ---he--. S___ e______ d__________ s__________ e_______ S-ē- e-ó-e-ē d-a-t-ú-ō-ē s-n-c-í-e-e e-t-e-a- --------------------------------------------- Stēn epómenē diastaúrōsē synechízete eutheía.
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? Συ-γ---η,---ς θ--πάω στ----ρ-δ-όμ--; Σ________ π__ θ_ π__ σ__ α__________ Σ-γ-ν-μ-, π-ς θ- π-ω σ-ο α-ρ-δ-ό-ι-; ------------------------------------ Συγγνώμη, πώς θα πάω στο αεροδρόμιο; 0
S--g--mē- p-s--ha--áō --o ae-odrómio? S________ p__ t__ p__ s__ a__________ S-n-n-m-, p-s t-a p-ō s-o a-r-d-ó-i-? ------------------------------------- Syngnṓmē, pṓs tha páō sto aerodrómio?
Najbolje je da uzmete metro. Πάρ-ε--αλ----α το -ετ-ό. Π____ κ_______ τ_ μ_____ Π-ρ-ε κ-λ-τ-ρ- τ- μ-τ-ό- ------------------------ Πάρτε καλύτερα το μετρό. 0
P-r-e --lý--ra to--e---. P____ k_______ t_ m_____ P-r-e k-l-t-r- t- m-t-ó- ------------------------ Párte kalýtera to metró.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Α--ά --ν---σ-ε---χρι--ο -έ--α. Α___ σ________ μ____ τ_ τ_____ Α-λ- σ-ν-χ-σ-ε μ-χ-ι τ- τ-ρ-α- ------------------------------ Απλά συνεχίστε μέχρι το τέρμα. 0
A-l- syn--h-s-- m-c--i -------a. A___ s_________ m_____ t_ t_____ A-l- s-n-c-í-t- m-c-r- t- t-r-a- -------------------------------- Aplá synechíste méchri to térma.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!