Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   es Ayer – hoy – mañana

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [diez]

Ayer – hoy – mañana

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski španjolski igra Više
Jučer je bila subota. A-e--f-- ---a-o. A___ f__ s______ A-e- f-e s-b-d-. ---------------- Ayer fue sábado.
Jučer sam bio / bila u kinu. A-e- e--u-- ----l -ine. A___ e_____ e_ e_ c____ A-e- e-t-v- e- e- c-n-. ----------------------- Ayer estuve en el cine.
Film je bio interesantan. L--pel-c-l--f-- ---ere-----. L_ p_______ f__ i___________ L- p-l-c-l- f-e i-t-r-s-n-e- ---------------------------- La película fue interesante.
Danas je nedjelja. Ho--es -omi---. H__ e_ d_______ H-y e- d-m-n-o- --------------- Hoy es domingo.
Danas ne radim. H-y--- tr----o. H__ n_ t_______ H-y n- t-a-a-o- --------------- Hoy no trabajo.
Ostajem doma. Me qu-d---- ca-a. M_ q____ e_ c____ M- q-e-o e- c-s-. ----------------- Me quedo en casa.
Sutra je ponedjeljak. M-ñ--- -s l----. M_____ e_ l_____ M-ñ-n- e- l-n-s- ---------------- Mañana es lunes.
Sutra ponovno radim. M--ana --el-- - --a-a-ar. M_____ v_____ a t________ M-ñ-n- v-e-v- a t-a-a-a-. ------------------------- Mañana vuelvo a trabajar.
Ja radim u uredu. Tra--j- e----a -fic-na. T______ e_ u__ o_______ T-a-a-o e- u-a o-i-i-a- ----------------------- Trabajo en una oficina.
Tko je to? ¿-------- ----? ¿_____ e_ é____ ¿-u-é- e- é-t-? --------------- ¿Quién es éste?
To je Petar. É-t--e-------. É___ e_ P_____ É-t- e- P-d-o- -------------- Éste es Pedro.
Petar je student. Pe-ro--- -st--i-nte. P____ e_ e__________ P-d-o e- e-t-d-a-t-. -------------------- Pedro es estudiante.
Tko je to? ¿--i-- es-é--a? ¿_____ e_ é____ ¿-u-é- e- é-t-? --------------- ¿Quién es ésta?
To je Marta. És-a-e---art-. É___ e_ M_____ É-t- e- M-r-a- -------------- Ésta es Marta.
Marta je tajnica. Ma-t--e--s-cre----a. M____ e_ s__________ M-r-a e- s-c-e-a-i-. -------------------- Marta es secretaria.
Petar i Marta su prijatelji. P-d-o y --r-- --n n----s. P____ y M____ s__ n______ P-d-o y M-r-a s-n n-v-o-. ------------------------- Pedro y Marta son novios.
Petar je Martin prijatelj. Pe--o--- el-----o-----ar--. P____ e_ e_ n____ d_ M_____ P-d-o e- e- n-v-o d- M-r-a- --------------------------- Pedro es el novio de Marta.
Marta je Petrova prijateljica. M--ta es--a-no-i---e ----o. M____ e_ l_ n____ d_ P_____ M-r-a e- l- n-v-a d- P-d-o- --------------------------- Marta es la novia de Pedro.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + španjolski (1-100) MP3 španjolski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!