Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   es En el restaurante 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [treinta y dos]

En el restaurante 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski španjolski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. U-a rac-----e p-tatas -ri-a- --- k-----p. U__ r_____ d_ p______ f_____ c__ k_______ U-a r-c-ó- d- p-t-t-s f-i-a- c-n k-t-h-p- ----------------------------------------- Una ración de patatas fritas con ketchup.
I dvaput s majonezom. Y-do--c-n -ayo--s-. Y d__ c__ m________ Y d-s c-n m-y-n-s-. ------------------- Y dos con mayonesa.
I triput prženu kobasicu sa senfom. Y tr----ac-ones--- sal-hi-h-s---n--o-t-z-. Y t___ r_______ d_ s_________ c__ m_______ Y t-e- r-c-o-e- d- s-l-h-c-a- c-n m-s-a-a- ------------------------------------------ Y tres raciones de salchichas con mostaza.
Kakvo povrće imate? ¿Q-- -e---r-s ti-n- (-s---)? ¿___ v_______ t____ (_______ ¿-u- v-r-u-a- t-e-e (-s-e-)- ---------------------------- ¿Qué verduras tiene (usted)?
Imate li graha? ¿Tiene--u-ted)--ab---u-la-----r-jo--s--a-.)? ¿_____ (______ h__________ / f_______ (_____ ¿-i-n- (-s-e-) h-b-c-u-l-s / f-i-o-e- (-m-)- -------------------------------------------- ¿Tiene (usted) habichuelas / frijoles (am.)?
Imate li cvjetače? ¿T---e-(uste-)-c-li---r? ¿_____ (______ c________ ¿-i-n- (-s-e-) c-l-f-o-? ------------------------ ¿Tiene (usted) coliflor?
Ja rado jedem kukuruz. M- ---t--el-m-íz. M_ g____ e_ m____ M- g-s-a e- m-í-. ----------------- Me gusta el maíz.
Ja rado jedem krastavce. Me -ust---l-pe-ino. M_ g____ e_ p______ M- g-s-a e- p-p-n-. ------------------- Me gusta el pepino.
Ja rado jedem rajčice. Me-gu-t--e---o---e. M_ g____ e_ t______ M- g-s-a e- t-m-t-. ------------------- Me gusta el tomate.
Jedete li i Vi rado poriluk? ¿-e-g-s-a --m--én -o-er-p-erro? ¿__ g____ t______ c____ p______ ¿-e g-s-a t-m-i-n c-m-r p-e-r-? ------------------------------- ¿Le gusta también comer puerro?
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? ¿-e-gusta ---b-én co-er l- col-f---en--d-? ¿__ g____ t______ c____ l_ c__ f__________ ¿-e g-s-a t-m-i-n c-m-r l- c-l f-r-e-t-d-? ------------------------------------------ ¿Le gusta también comer la col fermentada?
Jedete li Vi rado i leću? ¿---g-sta--a-b------m-r --n-e---? ¿__ g____ t______ c____ l________ ¿-e g-s-a t-m-i-n c-m-r l-n-e-a-? --------------------------------- ¿Le gusta también comer lentejas?
Jedeš li i ti rado mrkvu? ¿-e gu-ta-tamb-é--com----a-a--r-a? ¿__ g____ t______ c____ z_________ ¿-e g-s-a t-m-i-n c-m-r z-n-h-r-a- ---------------------------------- ¿Te gusta también comer zanahoria?
Jedeš li i ti rado brokulu? ¿T--g-s-- -a--ién ----- b--c---? ¿__ g____ t______ c____ b_______ ¿-e g-s-a t-m-i-n c-m-r b-ó-o-i- -------------------------------- ¿Te gusta también comer brócoli?
Jedeš li i ti rado papriku? ¿-e-g-s-a---m-ién-c---- -i-ie--o-? ¿__ g____ t______ c____ p_________ ¿-e g-s-a t-m-i-n c-m-r p-m-e-t-s- ---------------------------------- ¿Te gusta también comer pimientos?
Ja ne volim luk. No-me-gu-ta la---b-l--. N_ m_ g____ l_ c_______ N- m- g-s-a l- c-b-l-a- ----------------------- No me gusta la cebolla.
Ja ne volim masline. N- -e g-sta---a- ac----na-. N_ m_ g_____ l__ a_________ N- m- g-s-a- l-s a-e-t-n-s- --------------------------- No me gustan las aceitunas.
Ja ne volim gljive. N--m- -us--n-l-- s-tas. N_ m_ g_____ l__ s_____ N- m- g-s-a- l-s s-t-s- ----------------------- No me gustan las setas.

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!