Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   pl Pytanie o drogę

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [czterdzieści]

Pytanie o drogę

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski poljski igra Više
Oprostite! Pr---ras-a- p----- pan--! P__________ p___ / p_____ P-z-p-a-z-m p-n- / p-n-ą- ------------------------- Przepraszam pana / panią! 0
Možete li mi pomoći? Czy-mo-e--- p---/-p-n-------? C__ m___ m_ p__ / p___ p_____ C-y m-ż- m- p-n / p-n- p-m-c- ----------------------------- Czy może mi pan / pani pomóc? 0
Gdje ovdje ima dobar restoran? Gd-ie--u--es--j-ka--d---- res-au--cj-? G____ t_ j___ j____ d____ r___________ G-z-e t- j-s- j-k-ś d-b-a r-s-a-r-c-a- -------------------------------------- Gdzie tu jest jakaś dobra restauracja? 0
Idite lijevo iza ugla. P----ę na ------k--c-- w--ewo. P_____ n_ r___ s______ w l____ P-o-z- n- r-g- s-r-c-ć w l-w-. ------------------------------ Proszę na rogu skręcić w lewo. 0
Zatim idite pravo jedan dio puta. P-o-zę -----aw--ek ------. P_____ i__ k______ p______ P-o-z- i-ć k-w-ł-k p-o-t-. -------------------------- Proszę iść kawałek prosto. 0
Zatim idite sto metara udesno. Potem-pr-sz- -ść---- --t--w w-p-awo. P____ p_____ i__ s__ m_____ w p_____ P-t-m p-o-z- i-ć s-o m-t-ó- w p-a-o- ------------------------------------ Potem proszę iść sto metrów w prawo. 0
Možete također uzeti autobus. Mo-e--a--/ -ani-p-j--h-ć a----u--m. M___ p__ / p___ p_______ a_________ M-ż- p-n / p-n- p-j-c-a- a-t-b-s-m- ----------------------------------- Może pan / pani pojechać autobusem. 0
Možete također uzeti tramvaj. M--e-p------an--poj----- t-a-w--em. M___ p__ / p___ p_______ t_________ M-ż- p-n / p-n- p-j-c-a- t-a-w-j-m- ----------------------------------- Może pan / pani pojechać tramwajem. 0
Možete također jednostavno voziti za mnom. Mo-e pa-----an---ojecha- p---r-s---za ---. M___ p__ / p___ p_______ p_ p_____ z_ m___ M-ż- p-n / p-n- p-j-c-a- p- p-o-t- z- m-ą- ------------------------------------------ Może pan / pani pojechać po prostu za mną. 0
Kako da dođem do nogometnog stadiona? Ja--d--rę--o -ta---n--piłk-rs-ieg-? J__ d____ d_ s_______ p____________ J-k d-t-ę d- s-a-i-n- p-ł-a-s-i-g-? ----------------------------------- Jak dotrę do stadionu piłkarskiego? 0
Pređite most! Pr-szę prz-j-ć pr--z m-st! P_____ p______ p____ m____ P-o-z- p-z-j-ć p-z-z m-s-! -------------------------- Proszę przejść przez most! 0
Vozite kroz tunel! P-o-zę---z--ech-- t-n-le-! P_____ p_________ t_______ P-o-z- p-z-j-c-a- t-n-l-m- -------------------------- Proszę przejechać tunelem! 0
Vozite do trećeg semafora. Pr-s-- -e-----aż-d--tr-e---h-----teł. P_____ j_____ a_ d_ t_______ ś_______ P-o-z- j-c-a- a- d- t-z-c-c- ś-i-t-ł- ------------------------------------- Proszę jechać aż do trzecich świateł. 0
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. P-tem------ę-sk-ęci--w -i-r--zą-u-ic--w--r--o. P____ p_____ s______ w p_______ u____ w p_____ P-t-m p-o-z- s-r-c-ć w p-e-w-z- u-i-ę w p-a-o- ---------------------------------------------- Potem proszę skręcić w pierwszą ulicę w prawo. 0
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. P-t---p----ę---------ro-t- ----z--as--pn- skrz-żow-ni-. P____ p_____ j_____ p_____ p____ n_______ s____________ P-t-m p-o-z- j-c-a- p-o-t- p-z-z n-s-ę-n- s-r-y-o-a-i-. ------------------------------------------------------- Potem proszę jechać prosto przez następne skrzyżowanie. 0
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? P-zep-a----, j-k dosta---s-ę-n- lo-n----? P___________ j__ d______ s__ n_ l________ P-z-p-a-z-m- j-k d-s-a-ę s-ę n- l-t-i-k-? ----------------------------------------- Przepraszam, jak dostanę się na lotnisko? 0
Najbolje je da uzmete metro. P-os-ę n---e-i-j-j--hać m-trem. P_____ n________ j_____ m______ P-o-z- n-j-e-i-j j-c-a- m-t-e-. ------------------------------- Proszę najlepiej jechać metrem. 0
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. P-o-zę---ch-- -----ostu-do --t---i-- -t--j-. P_____ j_____ p_ p_____ d_ o________ s______ P-o-z- j-c-a- p- p-o-t- d- o-t-t-i-j s-a-j-. -------------------------------------------- Proszę jechać po prostu do ostatniej stacji. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + poljski (1-100) MP3 poljski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!