Zbirka izraza

hr Pitati za put   »   uk Запитання шляху

40 [četrdeset]

Pitati za put

Pitati za put

40 [сорок]

40 [sorok]

Запитання шляху

Zapytannya shlyakhu

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Oprostite! В-б----! В_______ В-б-ч-е- -------- Вибачте! 0
V---c-te! V________ V-b-c-t-! --------- Vybachte!
Možete li mi pomoći? Ч- М-ж-те-в- ме-- -о-о---т-? Ч_ М_____ в_ м___ д_________ Ч- М-ж-т- в- м-н- д-п-м-г-и- ---------------------------- Чи Можете ви мені допомогти? 0
C-y-M-zhe-e vy--en---opo--ht-? C__ M______ v_ m___ d_________ C-y M-z-e-e v- m-n- d-p-m-h-y- ------------------------------ Chy Mozhete vy meni dopomohty?
Gdje ovdje ima dobar restoran? Д- -ут є хороши----------? Д_ т__ є х______ р________ Д- т-т є х-р-ш-й р-с-о-а-? -------------------------- Де тут є хороший ресторан? 0
De--ut-----horoshyy̆ ---to-an? D_ t__ y_ k________ r________ D- t-t y- k-o-o-h-y- r-s-o-a-? ------------------------------ De tut ye khoroshyy̆ restoran?
Idite lijevo iza ugla. Зве--іт- л--о-у- за-р----. З_______ л______ з_ р_____ З-е-н-т- л-в-р-ч з- р-г-м- -------------------------- Зверніть ліворуч за рогом. 0
Zv--------i-oruch-za ---om. Z_______ l_______ z_ r_____ Z-e-n-t- l-v-r-c- z- r-h-m- --------------------------- Zvernitʹ livoruch za rohom.
Zatim idite pravo jedan dio puta. Й--ть по--- п-я--. Й____ п____ п_____ Й-і-ь п-т-м п-я-о- ------------------ Йдіть потім прямо. 0
Y----- -o-i--pry-m-. Y̆____ p____ p______ Y-d-t- p-t-m p-y-m-. -------------------- Y̆ditʹ potim pryamo.
Zatim idite sto metara udesno. Зв-р-у--и п---ор-ч,-п-ой-іт--ст--ме--і-. З________ п________ п_______ с__ м______ З-е-н-в-и п-а-о-у-, п-о-д-т- с-о м-т-і-. ---------------------------------------- Звернувши праворуч, пройдіть сто метрів. 0
Z--r--vshy-p---o----, proy-dit- sto --t-iv. Z_________ p_________ p_______ s__ m______ Z-e-n-v-h- p-a-o-u-h- p-o-̆-i-ʹ s-o m-t-i-. ------------------------------------------- Zvernuvshy pravoruch, proy̆ditʹ sto metriv.
Možete također uzeti autobus. В- м-ж--е ---ож п----т- а-т-б--ом. В_ м_____ т____ п______ а_________ В- м-ж-т- т-к-ж п-ї-а-и а-т-б-с-м- ---------------------------------- Ви можете також поїхати автобусом. 0
V----------takozh---i-kha-y a----u-o-. V_ m______ t_____ p_______ a_________ V- m-z-e-e t-k-z- p-i-k-a-y a-t-b-s-m- -------------------------------------- Vy mozhete takozh poïkhaty avtobusom.
Možete također uzeti tramvaj. В- м-жете ----ж п---ати--рамва-м. В_ м_____ т____ п______ т________ В- м-ж-т- т-к-ж п-ї-а-и т-а-в-є-. --------------------------------- Ви можете також поїхати трамваєм. 0
Vy-m----t- -a--z-----̈----- t--m-----. V_ m______ t_____ p_______ t_________ V- m-z-e-e t-k-z- p-i-k-a-y t-a-v-y-m- -------------------------------------- Vy mozhete takozh poïkhaty tramvayem.
Možete također jednostavno voziti za mnom. Ви --же-- т-к-- -р-с-о -оїх--- -а--но-. В_ м_____ т____ п_____ п______ з_ м____ В- м-ж-т- т-к-ж п-о-т- п-ї-а-и з- м-о-. --------------------------------------- Ви можете також просто поїхати за мною. 0
V- mozh--- tako-h p--s-- ---̈-ha-- z- m----. V_ m______ t_____ p_____ p_______ z_ m_____ V- m-z-e-e t-k-z- p-o-t- p-i-k-a-y z- m-o-u- -------------------------------------------- Vy mozhete takozh prosto poïkhaty za mnoyu.
Kako da dođem do nogometnog stadiona? Я- --ой-- д- фу---л--о-о --ад-он-? Я_ п_____ д_ ф__________ с________ Я- п-о-т- д- ф-т-о-ь-о-о с-а-і-н-? ---------------------------------- Як пройти до футбольного стадіону? 0
Y-k ----̆-y-do--utb---n--o-s-adi-nu? Y__ p_____ d_ f__________ s________ Y-k p-o-̆-y d- f-t-o-ʹ-o-o s-a-i-n-? ------------------------------------ Yak proy̆ty do futbolʹnoho stadionu?
Pređite most! Пер-йді-- ч--е--мі-т! П________ ч____ м____ П-р-й-і-ь ч-р-з м-с-! --------------------- Перейдіть через міст! 0
P-r---di-ʹ che-e- -is-! P________ c_____ m____ P-r-y-d-t- c-e-e- m-s-! ----------------------- Perey̆ditʹ cherez mist!
Vozite kroz tunel! Їд-те--е----т-не-ь! Ї____ ч____ т______ Ї-ь-е ч-р-з т-н-л-! ------------------- Їдьте через тунель! 0
Ï-ʹ---c----z t-nelʹ! Ï____ c_____ t______ I-d-t- c-e-e- t-n-l-! --------------------- Ïdʹte cherez tunelʹ!
Vozite do trećeg semafora. Ї-ьте-до --е-ього--в---о--ра. Ї____ д_ т_______ с__________ Ї-ь-е д- т-е-ь-г- с-і-л-ф-р-. ----------------------------- Їдьте до третього світлофора. 0
Ï--t- -o t--tʹ----s--tl--o--. Ï____ d_ t_______ s__________ I-d-t- d- t-e-ʹ-h- s-i-l-f-r-. ------------------------------ Ïdʹte do tretʹoho svitlofora.
Skrenite zatim u prvu ulicu desno. З-ер-і-ь-поті- у -е--- ву-ицю пра-о-уч. З_______ п____ у п____ в_____ п________ З-е-н-т- п-т-м у п-р-у в-л-ц- п-а-о-у-. --------------------------------------- Зверніть потім у першу вулицю праворуч. 0
Z--rn-t- pot-----pe-sh- v--y-s-- pr-v-r--h. Z_______ p____ u p_____ v_______ p_________ Z-e-n-t- p-t-m u p-r-h- v-l-t-y- p-a-o-u-h- ------------------------------------------- Zvernitʹ potim u pershu vulytsyu pravoruch.
Vozite zatim ravno preko sljedećeg raskrižja. Ї--те по-і---рям--ч--ез н--бли--е-п-ре--ест-. Ї____ п____ п____ ч____ н________ п__________ Ї-ь-е п-т-м п-я-о ч-р-з н-й-л-ж-е п-р-х-е-т-. --------------------------------------------- Їдьте потім прямо через найближче перехрестя. 0
I---t---oti- p--a-- -h---z-na---lyz-ch- --r---r---y-. Ï____ p____ p_____ c_____ n__________ p____________ I-d-t- p-t-m p-y-m- c-e-e- n-y-b-y-h-h- p-r-k-r-s-y-. ----------------------------------------------------- Ïdʹte potim pryamo cherez nay̆blyzhche perekhrestya.
Oprostite, kako da dođem do zračne luke? В--ачт-,-як потра-ити-до--ер---р--? В_______ я_ п________ д_ а_________ В-б-ч-е- я- п-т-а-и-и д- а-р-п-р-у- ----------------------------------- Вибачте, як потрапити до аеропорту? 0
V-bac-t-, ya- -----p-ty-do-a---p---u? V________ y__ p________ d_ a_________ V-b-c-t-, y-k p-t-a-y-y d- a-r-p-r-u- ------------------------------------- Vybachte, yak potrapyty do aeroportu?
Najbolje je da uzmete metro. Н--кр-щ- ---м--ро. Н_______ н_ м_____ Н-й-р-щ- н- м-т-о- ------------------ Найкраще на метро. 0
N--̆kr-s--he-n--metr-. N__________ n_ m_____ N-y-k-a-h-h- n- m-t-o- ---------------------- Nay̆krashche na metro.
Vozite se jednostavno do zadnje stanice. Їд-те п--с-о--- к--ц--ої-зу---к-. Ї____ п_____ д_ к_______ з_______ Ї-ь-е п-о-т- д- к-н-е-о- з-п-н-и- --------------------------------- Їдьте просто до кінцевої зупинки. 0
Ïd--e-pr-sto do k----ev--̈-z-pynk-. Ï____ p_____ d_ k________ z_______ I-d-t- p-o-t- d- k-n-s-v-i- z-p-n-y- ------------------------------------ Ïdʹte prosto do kintsevoï zupynky.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik životinja

Kad se želimo izraziti, koristimo jezik. Životinje također imaju svoj jezik. I koriste ga točno kao ljudi. To znači da međusobno komuniciraju kako bi razmijenile informacije. U principu svaka životinjska vrsta ima svoj specifičan jezik. Čak i termiti međusobno komuniciraju. Kad su u opasnosti udaraju tijelom o zemlju. Na taj način upozoravaju jedni druge. Druge vrste životinja zvižde dok se neprijatelj približava. Pčele komuniciraju putem plesa. Tako pokazuju drugim pčelama gdje je hrana. Kitovi proizvode zvukove koji se čuju i do 5.000 kilometara daleko. Oni pak komuniciraju putem posebnog pjeva. Slonovi si također šalju različite zvučne signale. Međutim, oni su nečujni ljudskom uhu. Većina životinjskih jezika je jako složena. Sastoje se od kombinacije različitih znakova. Dakle, koriste se akustični, kemijski i optički signali. Osim toga, životinje koriste različite gestove. Čovjek je u međuvremenu naučio jezik svojih kućnih ljubimaca. On sada već zna kad se pas veseli. Također zna kad mačke žele biti same. Psi i mačke govore sasvim drugačije jezike. Mnogo znakova je potpuno suprotno. Dugo se smatralo da se te dvije vrste životinja jednostavno ne vole. Međutim, oni se samo ne razumiju. To pak dovodi do poteškoća između pasa i mačaka. Dakle, i životinje se svađaju zbog nesporazuma...
Dali si znao?
Srpski je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Većina živi u Srbiji i u drugim zemljama južne Europe. Srpski spada u južnoslavenske jezike. U uskom je srodstvu s hrvatskim i bosanskim. Gramatika i jezički fond ovih jezika su veoma slični. Zato se Srbi, Hrvati i Bosanci vrlo lako međusobno sporazumijevaju. Srpska azbuka ima 30 slova. Za svako slovo postoji jasan izgovor. Kod naglaska postoje paralele s klasičnim tonskim jezicima. U kineskom se, na primjer, s visinom tona slogova mijenja i njihovo značenje. U srpskom je slično. Ali ovdje samo visina naglašenog sloga igra ulogu. Jezička struktura s puno fleksija je još jedna od karakteristika srpskog jezika. To znači da se imenice, pridjevi i zamjenice uvijek dekliniraju a glagoli konjugiraju. Koga interesiraju gramatičke strukture, treba obvezno učiti srpski!