Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   de Gestern – heute – morgen

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [zehn]

Gestern – heute – morgen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski njemački igra Više
Jučer je bila subota. Ge------w-r-Sa---ag. G______ w__ S_______ G-s-e-n w-r S-m-t-g- -------------------- Gestern war Samstag. 0
Jučer sam bio / bila u kinu. G-s-e-- -ar i-h-im --n-. G______ w__ i__ i_ K____ G-s-e-n w-r i-h i- K-n-. ------------------------ Gestern war ich im Kino. 0
Film je bio interesantan. De--F-l- ----i--e-e-sant. D__ F___ w__ i___________ D-r F-l- w-r i-t-r-s-a-t- ------------------------- Der Film war interessant. 0
Danas je nedjelja. H-u-e--s- -onn-ag. H____ i__ S_______ H-u-e i-t S-n-t-g- ------------------ Heute ist Sonntag. 0
Danas ne radim. H-u-e --be--e-i-- n-ch-. H____ a______ i__ n_____ H-u-e a-b-i-e i-h n-c-t- ------------------------ Heute arbeite ich nicht. 0
Ostajem doma. Ic- --e-be -u Ha-s-. I__ b_____ z_ H_____ I-h b-e-b- z- H-u-e- -------------------- Ich bleibe zu Hause. 0
Sutra je ponedjeljak. M-r-e- ist-Mo-t--. M_____ i__ M______ M-r-e- i-t M-n-a-. ------------------ Morgen ist Montag. 0
Sutra ponovno radim. Mor-e--ar--i-- -c- -ied--. M_____ a______ i__ w______ M-r-e- a-b-i-e i-h w-e-e-. -------------------------- Morgen arbeite ich wieder. 0
Ja radim u uredu. I-- -rbei-e i- Bür-. I__ a______ i_ B____ I-h a-b-i-e i- B-r-. -------------------- Ich arbeite im Büro. 0
Tko je to? Wer--s--da-? W__ i__ d___ W-r i-t d-s- ------------ Wer ist das? 0
To je Petar. D-s---t ---e-. D__ i__ P_____ D-s i-t P-t-r- -------------- Das ist Peter. 0
Petar je student. P-ter --- S-u---t. P____ i__ S_______ P-t-r i-t S-u-e-t- ------------------ Peter ist Student. 0
Tko je to? Wer--st--as? W__ i__ d___ W-r i-t d-s- ------------ Wer ist das? 0
To je Marta. Das--st ----ha. D__ i__ M______ D-s i-t M-r-h-. --------------- Das ist Martha. 0
Marta je tajnica. Marth- -s---e-r--ä-i-. M_____ i__ S__________ M-r-h- i-t S-k-e-ä-i-. ---------------------- Martha ist Sekretärin. 0
Petar i Marta su prijatelji. P---r-u-------h---ind --eund-. P____ u__ M_____ s___ F_______ P-t-r u-d M-r-h- s-n- F-e-n-e- ------------------------------ Peter und Martha sind Freunde. 0
Petar je Martin prijatelj. P-t-- --t-der--re--d---n -a-th-. P____ i__ d__ F_____ v__ M______ P-t-r i-t d-r F-e-n- v-n M-r-h-. -------------------------------- Peter ist der Freund von Martha. 0
Marta je Petrova prijateljica. M-rt-a--s--die---e----- -on--ete-. M_____ i__ d__ F_______ v__ P_____ M-r-h- i-t d-e F-e-n-i- v-n P-t-r- ---------------------------------- Martha ist die Freundin von Peter. 0

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!