Zbirka izraza

hr Upoznavanje   »   de Kennen lernen

3 [tri]

Upoznavanje

Upoznavanje

3 [drei]

Kennen lernen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski njemački igra Više
Bog! / Bok! Hallo! H_____ H-l-o- ------ Hallo! 0
Dobar dan! G-t-- -ag! G____ T___ G-t-n T-g- ---------- Guten Tag! 0
Kako ste? / Kako si? W-------’s? W__ g______ W-e g-h-’-? ----------- Wie geht’s? 0
Jeste li Vi iz Europe / Evrope? K-mm-n-S----us E-r---? K_____ S__ a__ E______ K-m-e- S-e a-s E-r-p-? ---------------------- Kommen Sie aus Europa? 0
Jeste li Vi iz Amerike? Ko--e- Si--aus-Amerik-? K_____ S__ a__ A_______ K-m-e- S-e a-s A-e-i-a- ----------------------- Kommen Sie aus Amerika? 0
Jeste li Vi iz Azije? Ko-m-n-S-- --- Asi-n? K_____ S__ a__ A_____ K-m-e- S-e a-s A-i-n- --------------------- Kommen Sie aus Asien? 0
U kojem hotelu ste smješteni? In ---che--H---- woh-en S--? I_ w______ H____ w_____ S___ I- w-l-h-m H-t-l w-h-e- S-e- ---------------------------- In welchem Hotel wohnen Sie? 0
Koliko dugo ste već ovdje? W-e-l-n-- sin- --e---ho- h---? W__ l____ s___ S__ s____ h____ W-e l-n-e s-n- S-e s-h-n h-e-? ------------------------------ Wie lange sind Sie schon hier? 0
Koliko dugo ostajete? Wie la-----le-b-- S--? W__ l____ b______ S___ W-e l-n-e b-e-b-n S-e- ---------------------- Wie lange bleiben Sie? 0
Dopada li Vam se ovdje? Ge-äl-t----I--e- -ie-? G______ e_ I____ h____ G-f-l-t e- I-n-n h-e-? ---------------------- Gefällt es Ihnen hier? 0
Jeste li Vi ovdje na godišnjem odmoru? M---e- -i--hie- U-lau-? M_____ S__ h___ U______ M-c-e- S-e h-e- U-l-u-? ----------------------- Machen Sie hier Urlaub? 0
Posjetite me jednom! Bes--hen--i- m-c- mal! B_______ S__ m___ m___ B-s-c-e- S-e m-c- m-l- ---------------------- Besuchen Sie mich mal! 0
Ovo je moja adresa. Hier-i-t me-n---d-esse. H___ i__ m____ A_______ H-e- i-t m-i-e A-r-s-e- ----------------------- Hier ist meine Adresse. 0
Hoćemo li se sutra vidjeti? Se--n -i--u-- ---ge-? S____ w__ u__ m______ S-h-n w-r u-s m-r-e-? --------------------- Sehen wir uns morgen? 0
Žao mi je, imam već nešto drugo u planu. Tut ----L-i-, ic-----------n e---- vo-. T__ m__ L____ i__ h___ s____ e____ v___ T-t m-r L-i-, i-h h-b- s-h-n e-w-s v-r- --------------------------------------- Tut mir Leid, ich habe schon etwas vor. 0
Bok! / Bog! / Zbogom! Ts----! T______ T-c-ü-! ------- Tschüs! 0
Doviđenja! Au-----de-s---n! A__ W___________ A-f W-e-e-s-h-n- ---------------- Auf Wiedersehen! 0
Do uskoro! B-s b-l-! B__ b____ B-s b-l-! --------- Bis bald! 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + njemački (1-100) MP3 njemački (1-100)
Video nije pronađen!

Abeceda

Pomoću jezika možemo komunicirati. Jedni drugima govorimo što mislimo ili osjećamo. Pisanje također ima istu funkciju. Većina jezika ima pismo. Pismo se sastoji od znakova. Ti znakovi mogu biti različiti. Mnoga pisma sastoje se od slova. Ta se pisma nazivaju abecedom. Abeceda je uređeni skup grafičkih znakova. Ti znakovi su povezani posebnim pravilima prema kojima oblikuju riječi. Svaki znak ima svoj nepromjenjiv izgovor. Riječ “abeceda” potječe iz grčkog jezika. U grčkom jeziku prva dva slova nazivaju se “alpha” i “beta”. Kroz povijest je postojalo mnogo različitih abeceda. Ljudi već više od 3.000 godina koriste slovne znakove. Nekoć su slovni znakovi bili magični simboli. Samo nekolicina je razumjela njihovo značenje. Kasnije su znakovi izgubili svoj simbolički značaj. Slova danas više nemaju nikakvo značenje. Značenje poprimaju tek u kombinaciji s drugim slovima. Slovni znakovi, kao na primjer u kineskom jeziku, funkcioniraju drugačije. Nalikuju slikama te često pokazuju ono što i znače. Prilikom pisanja šifriramo svoje misli. Znakove koristimo za učvršćivanje svog znanja. Naš mozak je naučio dešifrirati abecedu. Znakovi postaju riječi, riječi postaju ideje. Na taj način tekst može preživjeti tisućama godina. I još ga se uvijek može razumjeti..
Dali si znao?
Bengalski spada u indoiranske jezike. Za oko 220 milijuna ljudi to je materinski jezik. Više od 140 miliijuna od tog broja živi u Bangladešu. Osim toga ima oko 75 milijuna govornika u Indiji. Ostale skupine govornika ovog jezika se nalaze u Maleziji, Nepalu i Saudijskog Arabiji. Time bengalski spada u jezike s najvećim brojem govornika u svijetu. Jezik ima vlastito pismo. I za brojeve ima vlastite znakove. Međutim, danas se većinom koriste arapske cifre. Članovi rečenice u bengalskom jeziku slijede tačno određena pravila. Prvo dolazi subjekt, zatim objekt pa na kraju glagol. Ne postoji gramatički rod. I imenice i pridjevi se neznatno mijenjaju. To je dobro za sve koji žele da nauče ovaj važan jezik. A to bi trebalo raditi što više ljudi!