Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   el Χθες – σήμερα – αύριο

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [δέκα]

10 [déka]

Χθες – σήμερα – αύριο

[Chthes – sḗmera – aúrio]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Jučer je bila subota. Χ--ς ή-----ά-βατο. Χ___ ή___ Σ_______ Χ-ε- ή-α- Σ-β-α-ο- ------------------ Χθες ήταν Σάββατο. 0
Ch---s ḗt-n ---b-to. C_____ ḗ___ S_______ C-t-e- ḗ-a- S-b-a-o- -------------------- Chthes ḗtan Sábbato.
Jučer sam bio / bila u kinu. Χθ-ς-πή-- -ι-εμ-. Χ___ π___ σ______ Χ-ε- π-γ- σ-ν-μ-. ----------------- Χθες πήγα σινεμά. 0
Ch--e- p--- sin--á. C_____ p___ s______ C-t-e- p-g- s-n-m-. ------------------- Chthes pḗga sinemá.
Film je bio interesantan. Η-ται-ί------ --δ--φ-ρ----. Η τ_____ ή___ ε____________ Η τ-ι-ί- ή-α- ε-δ-α-έ-ο-σ-. --------------------------- Η ταινία ήταν ενδιαφέρουσα. 0
Ē -----a-ḗta-------p--r-u-a. Ē t_____ ḗ___ e_____________ Ē t-i-í- ḗ-a- e-d-a-h-r-u-a- ---------------------------- Ē tainía ḗtan endiaphérousa.
Danas je nedjelja. Σ-μ-ρα ε-ν-ι-Κυ--ακή. Σ_____ ε____ Κ_______ Σ-μ-ρ- ε-ν-ι Κ-ρ-α-ή- --------------------- Σήμερα είναι Κυριακή. 0
S-m-r- e-n-i-K--i--ḗ. S_____ e____ K_______ S-m-r- e-n-i K-r-a-ḗ- --------------------- Sḗmera eínai Kyriakḗ.
Danas ne radim. Σ-μ-ρα -εν--ουλεύω. Σ_____ δ__ δ_______ Σ-μ-ρ- δ-ν δ-υ-ε-ω- ------------------- Σήμερα δεν δουλεύω. 0
Sḗmera --n-do-----. S_____ d__ d_______ S-m-r- d-n d-u-e-ō- ------------------- Sḗmera den douleúō.
Ostajem doma. Θ- -ε--ω ----σ--τ-. Θ_ μ____ σ__ σ_____ Θ- μ-ί-ω σ-ο σ-ί-ι- ------------------- Θα μείνω στο σπίτι. 0
T---m---ō-st- sp--i. T__ m____ s__ s_____ T-a m-í-ō s-o s-í-i- -------------------- Tha meínō sto spíti.
Sutra je ponedjeljak. Αύρ-ο--ί--ι -ε---ρ-. Α____ ε____ Δ_______ Α-ρ-ο ε-ν-ι Δ-υ-έ-α- -------------------- Αύριο είναι Δευτέρα. 0
Aúrio ---ai -e---r-. A____ e____ D_______ A-r-o e-n-i D-u-é-a- -------------------- Aúrio eínai Deutéra.
Sutra ponovno radim. Α-ρι- δο---ύ--πάλι. Α____ δ______ π____ Α-ρ-ο δ-υ-ε-ω π-λ-. ------------------- Αύριο δουλεύω πάλι. 0
Aú--o -ou-e-ō--á--. A____ d______ p____ A-r-o d-u-e-ō p-l-. ------------------- Aúrio douleúō páli.
Ja radim u uredu. Δο-λεύ----- γ-αφε--. Δ______ σ__ γ_______ Δ-υ-ε-ω σ-ο γ-α-ε-ο- -------------------- Δουλεύω στο γραφείο. 0
Douleúō -to-gra--e--. D______ s__ g________ D-u-e-ō s-o g-a-h-í-. --------------------- Douleúō sto grapheío.
Tko je to? Πο--ς-είν-ι -υ---; Π____ ε____ α_____ Π-ι-ς ε-ν-ι α-τ-ς- ------------------ Ποιος είναι αυτός; 0
Po----e--a---utó-? P____ e____ a_____ P-i-s e-n-i a-t-s- ------------------ Poios eínai autós?
To je Petar. Α-τ-ς------ --Π-τερ. Α____ ε____ ο Π_____ Α-τ-ς ε-ν-ι ο Π-τ-ρ- -------------------- Αυτός είναι ο Πέτερ. 0
A-t-- e--ai - ---e-. A____ e____ o P_____ A-t-s e-n-i o P-t-r- -------------------- Autós eínai o Péter.
Petar je student. Ο ---ερ--ίναι-----η--ς. Ο Π____ ε____ φ________ Ο Π-τ-ρ ε-ν-ι φ-ι-η-ή-. ----------------------- Ο Πέτερ είναι φοιτητής. 0
O--é-er--í-a- -ho--ēt--. O P____ e____ p_________ O P-t-r e-n-i p-o-t-t-s- ------------------------ O Péter eínai phoitētḗs.
Tko je to? Π--α --να- -υτ-; Π___ ε____ α____ Π-ι- ε-ν-ι α-τ-; ---------------- Ποια είναι αυτή; 0
Po-a-eín-- aut-? P___ e____ a____ P-i- e-n-i a-t-? ---------------- Poia eínai autḗ?
To je Marta. Αυτ- --ν-ι --Μάρ-α. Α___ ε____ η Μ_____ Α-τ- ε-ν-ι η Μ-ρ-α- ------------------- Αυτή είναι η Μάρτα. 0
A--ḗ -í----ē--á--a. A___ e____ ē M_____ A-t- e-n-i ē M-r-a- ------------------- Autḗ eínai ē Márta.
Marta je tajnica. Η --ρ-- --ν-ι-γ-αμ-ατ--ς. Η Μ____ ε____ γ__________ Η Μ-ρ-α ε-ν-ι γ-α-μ-τ-α-. ------------------------- Η Μάρτα είναι γραμματέας. 0
Ē Márt- ---a- gr--m-----. Ē M____ e____ g__________ Ē M-r-a e-n-i g-a-m-t-a-. ------------------------- Ē Márta eínai grammatéas.
Petar i Marta su prijatelji. Ο Π-τε----ι η-Μάρ-- -ί-α---ί--ι. Ο Π____ κ__ η Μ____ ε____ φ_____ Ο Π-τ-ρ κ-ι η Μ-ρ-α ε-ν-ι φ-λ-ι- -------------------------------- Ο Πέτερ και η Μάρτα είναι φίλοι. 0
O-Pé----k-- --M--ta-eí-ai -----i. O P____ k__ ē M____ e____ p______ O P-t-r k-i ē M-r-a e-n-i p-í-o-. --------------------------------- O Péter kai ē Márta eínai phíloi.
Petar je Martin prijatelj. Ο-Πέτε- είν-----φί--ς --ς--ά--α. Ο Π____ ε____ ο φ____ τ__ Μ_____ Ο Π-τ-ρ ε-ν-ι ο φ-λ-ς τ-ς Μ-ρ-α- -------------------------------- Ο Πέτερ είναι ο φίλος της Μάρτα. 0
O-Pé--- eí-a- o -hí-o- tē- ---t-. O P____ e____ o p_____ t__ M_____ O P-t-r e-n-i o p-í-o- t-s M-r-a- --------------------------------- O Péter eínai o phílos tēs Márta.
Marta je Petrova prijateljica. Η--άρ-α--ίνα--- ------ο------ρ. Η Μ____ ε____ η φ___ τ__ Π_____ Η Μ-ρ-α ε-ν-ι η φ-λ- τ-υ Π-τ-ρ- ------------------------------- Η Μάρτα είναι η φίλη του Πέτερ. 0
Ē Má-t--e--a- - ---lē -o- -éte-. Ē M____ e____ ē p____ t__ P_____ Ē M-r-a e-n-i ē p-í-ē t-u P-t-r- -------------------------------- Ē Márta eínai ē phílē tou Péter.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + grčki (1-100) MP3 grčki (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!