Zbirka izraza

hr Jučer – danas – sutra   »   sr Јуче – данас – сутра

10 [deset]

Jučer – danas – sutra

Jučer – danas – sutra

10 [десет]

10 [deset]

Јуче – данас – сутра

[Juče – danas – sutra]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Jučer je bila subota. Ју-- је ------у---а. Ј___ ј_ б___ с______ Ј-ч- ј- б-л- с-б-т-. -------------------- Јуче је била субота. 0
J--e-----il- s-bot-. J___ j_ b___ s______ J-č- j- b-l- s-b-t-. -------------------- Juče je bila subota.
Jučer sam bio / bila u kinu. Ј-че--а- б---- бил--у -и--копу. Ј___ с__ б__ / б___ у б________ Ј-ч- с-м б-о / б-л- у б-о-к-п-. ------------------------------- Јуче сам био / била у биоскопу. 0
Ju----am -i--/----a ---i------. J___ s__ b__ / b___ u b________ J-č- s-m b-o / b-l- u b-o-k-p-. ------------------------------- Juče sam bio / bila u bioskopu.
Film je bio interesantan. Филм--- -ио -нте-е--нта-. Ф___ ј_ б__ и____________ Ф-л- ј- б-о и-т-р-с-н-а-. ------------------------- Филм је био интересантан. 0
F--m -e -i---n-ere--n-a-. F___ j_ b__ i____________ F-l- j- b-o i-t-r-s-n-a-. ------------------------- Film je bio interesantan.
Danas je nedjelja. Д-нас--- нед-љ-. Д____ ј_ н______ Д-н-с ј- н-д-љ-. ---------------- Данас је недеља. 0
D--as je-nedelja. D____ j_ n_______ D-n-s j- n-d-l-a- ----------------- Danas je nedelja.
Danas ne radim. Д---- -- -а-и-. Д____ н_ р_____ Д-н-с н- р-д-м- --------------- Данас не радим. 0
D-n-- ne-ra-im. D____ n_ r_____ D-n-s n- r-d-m- --------------- Danas ne radim.
Ostajem doma. О-та--м-ко--к-ће. О______ к__ к____ О-т-ј-м к-д к-ћ-. ----------------- Остајем код куће. 0
O--aje----d --će. O______ k__ k____ O-t-j-m k-d k-c-e- ------------------ Ostajem kod kuće.
Sutra je ponedjeljak. С---а----п-------к. С____ ј_ п_________ С-т-а ј- п-н-д-љ-к- ------------------- Сутра је понедељак. 0
S-t-a--- --ned--ja-. S____ j_ p__________ S-t-a j- p-n-d-l-a-. -------------------- Sutra je ponedeljak.
Sutra ponovno radim. С-т---п----о -ад-м. С____ п_____ р_____ С-т-а п-н-в- р-д-м- ------------------- Сутра поново радим. 0
Sutra---nov------m. S____ p_____ r_____ S-t-a p-n-v- r-d-m- ------------------- Sutra ponovo radim.
Ja radim u uredu. Ј- р--им-у---ро-. Ј_ р____ у б_____ Ј- р-д-м у б-р-у- ----------------- Ја радим у бироу. 0
Ja ra--m u bi-o-. J_ r____ u b_____ J- r-d-m u b-r-u- ----------------- Ja radim u birou.
Tko je to? Ко-је--о? К_ ј_ т__ К- ј- т-? --------- Ко је то? 0
K---e t-? K_ j_ t__ K- j- t-? --------- Ko je to?
To je Petar. То ј- -----. Т_ ј_ П_____ Т- ј- П-т-р- ------------ То је Петaр. 0
T- j- --t-r. T_ j_ P_____ T- j- P-t-r- ------------ To je Petar.
Petar je student. П---- је с-уд---. П____ ј_ с_______ П-т-р ј- с-у-е-т- ----------------- Петар је студент. 0
Pet---je s-u--n-. P____ j_ s_______ P-t-r j- s-u-e-t- ----------------- Petar je student.
Tko je to? К--је --? К_ ј_ т__ К- ј- т-? --------- Ко је то? 0
K--je-t-? K_ j_ t__ K- j- t-? --------- Ko je to?
To je Marta. То -е Мар--. Т_ ј_ М_____ Т- ј- М-р-а- ------------ То је Марта. 0
T- ----arta. T_ j_ M_____ T- j- M-r-a- ------------ To je Marta.
Marta je tajnica. М-р---ј- ---р-т-р-ц-. М____ ј_ с___________ М-р-а ј- с-к-е-а-и-а- --------------------- Марта је секретарица. 0
Mart--j- -e--e--ri-a. M____ j_ s___________ M-r-a j- s-k-e-a-i-a- --------------------- Marta je sekretarica.
Petar i Marta su prijatelji. П---- - Мар---су при-ат--и. П____ и М____ с_ п_________ П-т-р и М-р-а с- п-и-а-е-и- --------------------------- Петар и Марта су пријатељи. 0
P--a-----arta su-p--ja--l--. P____ i M____ s_ p__________ P-t-r i M-r-a s- p-i-a-e-j-. ---------------------------- Petar i Marta su prijatelji.
Petar je Martin prijatelj. Пе-ар ј----р-и---р-ј---љ. П____ ј_ М_____ п________ П-т-р ј- М-р-и- п-и-а-е-. ------------------------- Петар је Мартин пријатељ. 0
P-t----- M--tin p--j-tel-. P____ j_ M_____ p_________ P-t-r j- M-r-i- p-i-a-e-j- -------------------------- Petar je Martin prijatelj.
Marta je Petrova prijateljica. Мар-а--е---тро-- -р--ате-и--. М____ ј_ П______ п___________ М-р-а ј- П-т-о-а п-и-а-е-и-а- ----------------------------- Марта је Петрова пријатељица. 0
Mar-- -e P--r--- pr-j---l-i--. M____ j_ P______ p____________ M-r-a j- P-t-o-a p-i-a-e-j-c-. ------------------------------ Marta je Petrova prijateljica.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + srpski (1-100) MP3 srpski (1-100)
Video nije pronađen!

Učenje u snu

Strani jezici su danas dio općeg obrazovanja. Kad njihovo učenje barem ne bi bilo tako naporno! Za sve one koji imaju poteškoća s učenjem, imamo dobre vijesti. Najučinkovitije učimo dok spavamo. Do ovog zaključka su došle brojne znanstvene studije. I upravo to možemo iskoristiti za učenje jezika. U snu obrađujemo dnevne događaje. Naš mozak analizira nove utiske. Sve što smo iskusili, u snu se još jednom obrađuje. Pritom se utvrđuju novi sadržaji u našem mozgu. Posebno se dobro pohranjuje ono što se desilo prije spavanja. Stoga ponavljanje važnih stvari navečer može biti od pomoći. Različite faze spavanja su zaslužne za razne sadržaje učenja. REM faza podržava psihomotoričko učenje. U tu kategoriju spadaju glazba ili sport. S druge strane, učenje čistog znanja odvija se u dobokom snu. U toj fazi se preispituje sve što smo naučili. Vokabular i gramatika također! Prilikom učenja jezika naš mozak mora puno raditi. Mora pohraniti nove riječi kao i nova pravila. U snu se sve to ponovno reproducira. Istraživači to nazivaju teorijom ponavljanja. Međutim, bitno je da dobro spavate. Tijelo i duh se moraju temeljito odmoriti. Samo tada mozak može efikasno raditi. Može se reći: dobar san za dobro pamćenje. Dok se odmaramo, naš mozak je još uvijek aktivan... Stoga: Gute Nacht, good night, buona notte, dobrou noc!
Dali si znao?
Britanski engleski je oblik engleskog koji se govori u Velikoj Britaniji. Spada u zapadnogermanske jezike. Za oko 60 milijuna ljudi to je materinski jezik. U nekoliko točaka se razlikuje od američkog engleskog. Zato se govori o engleskom kao pluricentričnom jeziku. To znači da je to jezik koji ima više standardnih varijanata. Razlike se mogu, na primjer, odnositi na izgovor, leksički fond i pravopis. Britanski engleski se dijeli na puno najrečja koja su djelimice veoma različita. Govornici dijalekta dugo vremena su smatrani za neobrazovane i da su jedva u stanju obrazovati se za dobra zanimanja. Danas je to drukčije, iako narječja u Velikoj Britaniji još uvijek igraju važnu ulogu. U britanskom engleskom primjetan je snažan utjecaj francuskog. To je povezano sa zauzimanjem Velike Britanije od strane Normana 1066. godine. U vrijeme kolonijalizma Velika Britanija je proširila svoj jezik na druge kontinente. Tako je engleski tokom zadnjih stoljeća postao najvažniji jezik na svijetu… Učite engleski, ali original!