Zbirka izraza

hr Zanimanja   »   eo Agadoj

13 [trinaest]

Zanimanja

Zanimanja

13 [dek tri]

Agadoj

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Što radi Marta? K------rt- f--a-? K___ M____ f_____ K-o- M-r-a f-r-s- ----------------- Kion Marta faras? 0
Marta radi u uredu. Ŝi ---o-a---n -f-c---. Ŝ_ l______ e_ o_______ Ŝ- l-b-r-s e- o-i-e-o- ---------------------- Ŝi laboras en oficejo. 0
Ona radi na računalu. Ŝi-----r-s--e-komp-t---. Ŝ_ l______ ĉ_ k_________ Ŝ- l-b-r-s ĉ- k-m-u-i-o- ------------------------ Ŝi laboras ĉe komputilo. 0
Gdje je Marta? Kie--a-ta--stas? K__ M____ e_____ K-e M-r-a e-t-s- ---------------- Kie Marta estas? 0
U kinu. En -a ki--j-. E_ l_ k______ E- l- k-n-j-. ------------- En la kinejo. 0
Ona gleda film. Ŝ- sp-k-a---il---. Ŝ_ s______ f______ Ŝ- s-e-t-s f-l-o-. ------------------ Ŝi spektas filmon. 0
Što radi Petar? K--n-P-t-o-f--a-? K___ P____ f_____ K-o- P-t-o f-r-s- ----------------- Kion Petro faras? 0
On studira na sveučilištu. P-tr- -t---s-ĉ--la ---ver-it-t-. P____ s_____ ĉ_ l_ u____________ P-t-o s-u-a- ĉ- l- u-i-e-s-t-t-. -------------------------------- Petro studas ĉe la universitato. 0
On studira jezike. L- s-u--- lin--ojn. L_ s_____ l________ L- s-u-a- l-n-v-j-. ------------------- Li studas lingvojn. 0
Gdje je Petar? Ki- --t-- ---as? K__ P____ e_____ K-e P-t-o e-t-s- ---------------- Kie Petro estas? 0
U kafiću. E- l--ka-ejo. E_ l_ k______ E- l- k-f-j-. ------------- En la kafejo. 0
On pije kavu. L- t-in--- kafon. L_ t______ k_____ L- t-i-k-s k-f-n- ----------------- Li trinkas kafon. 0
Kuda rado idu? Kien --i ŝa--s----? K___ i__ ŝ____ i___ K-e- i-i ŝ-t-s i-i- ------------------- Kien ili ŝatas iri? 0
Na koncert. A- -- -on-----. A_ l_ k________ A- l- k-n-e-t-. --------------- Al la koncerto. 0
Oni rado slušaju glazbu. I---ŝa-as----kult- -uz-k--. I__ ŝ____ a_______ m_______ I-i ŝ-t-s a-s-u-t- m-z-k-n- --------------------------- Ili ŝatas aŭskulti muzikon. 0
Kuda oni ne idu rado? Ki-n-ili -- ŝ-tas iri? K___ i__ n_ ŝ____ i___ K-e- i-i n- ŝ-t-s i-i- ---------------------- Kien ili ne ŝatas iri? 0
U disko. A-----d---o--k-. A_ l_ d_________ A- l- d-s-o-e-o- ---------------- Al la diskoteko. 0
Oni ne plešu rado. Ili -e -at-s-d---i. I__ n_ ŝ____ d_____ I-i n- ŝ-t-s d-n-i- ------------------- Ili ne ŝatas danci. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + esperanto (1-100) MP3 esperanto (1-100)
Video nije pronađen!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi diljem svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek materinji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezične oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često temelje na europskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici također imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je stoga što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Također dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Dali si znao?
Finski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s madžarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezična struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!