Zbirka izraza

hr Pripreme za put   »   eo Vojaĝpreparoj

47 [četrdeset i sedam]

Pripreme za put

Pripreme za put

47 [kvardek sep]

Vojaĝpreparoj

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Moraš spakirati naš kovčeg! V--d--as--a-i-ni---val-zon! V_ d____ p___ n___ v_______ V- d-v-s p-k- n-a- v-l-z-n- --------------------------- Vi devas paki nian valizon! 0
Ne smiješ ništa zaboraviti! Vi--ev-s -----si nenion! V_ d____ f______ n______ V- d-v-s f-r-e-i n-n-o-! ------------------------ Vi devas forgesi nenion! 0
Trebaš veliki kofer! V- b---n-s g-a-d-n --l--o-! V_ b______ g______ v_______ V- b-z-n-s g-a-d-n v-l-z-n- --------------------------- Vi bezonas grandan valizon! 0
Ne zaboravi putovnicu! Ne-----e-u -i------po-t-n! N_ f______ v___ p_________ N- f-r-e-u v-a- p-s-o-t-n- -------------------------- Ne forgesu vian pasporton! 0
Ne zaboravi avionsku kartu! N-----g-s- v-a- f---b--e---! N_ f______ v___ f___________ N- f-r-e-u v-a- f-u-b-l-t-n- ---------------------------- Ne forgesu vian flugbileton! 0
Ne zaboravi putne čekove! Ne ---ge-u --a------aĝoĉ-k--n! N_ f______ v____ v____________ N- f-r-e-u v-a-n v-j-ĝ-ĉ-k-j-! ------------------------------ Ne forgesu viajn vojaĝoĉekojn! 0
Ponesi kremu za sunčanje. Ku-pre-- --------- k-----. K_______ s________ k______ K-n-r-n- s-n-i-m-n k-e-o-. -------------------------- Kunprenu sunŝirman kremon. 0
Ponesi sunčane naočale. K-n-re---s-n--u--i---jn. K_______ s______________ K-n-r-n- s-n-k-l-i-r-j-. ------------------------ Kunprenu sunokulvitrojn. 0
Ponesi šešir za sunce. K-n--en- s-nĉap-lo-. K_______ s__________ K-n-r-n- s-n-a-e-o-. -------------------- Kunprenu sunĉapelon. 0
Hoćeš li ponijeti autokartu? Ĉ- ----o--s-ku-p---- vo--a--n? Ĉ_ v_ v____ k_______ v________ Ĉ- v- v-l-s k-n-r-n- v-j-a-o-? ------------------------------ Ĉu vi volas kunpreni vojmapon? 0
Hoćeš li ponijeti turistički vodič? Ĉu--i volas-k-np--ni -vid--b--n? Ĉ_ v_ v____ k_______ g__________ Ĉ- v- v-l-s k-n-r-n- g-i-l-b-o-? -------------------------------- Ĉu vi volas kunpreni gvidlibron? 0
Hoćeš li ponijeti kišobran? Ĉu-v- -olas ku---e-i-p--vo--r--o-? Ĉ_ v_ v____ k_______ p____________ Ĉ- v- v-l-s k-n-r-n- p-u-o-b-e-o-? ---------------------------------- Ĉu vi volas kunpreni pluvombrelon? 0
Misli na hlače, košulje, čarape. M---r- p-e-- la -an--l---jn,-la ĉ----ojn,-la -t--m-oj-. M_____ p____ l_ p___________ l_ ĉ________ l_ ŝ_________ M-m-r- p-e-i l- p-n-a-o-o-n- l- ĉ-m-z-j-, l- ŝ-r-m-o-n- ------------------------------------------------------- Memoru preni la pantalonojn, la ĉemizojn, la ŝtrumpojn. 0
Misli na kravate, remene, sakoe. M--oru-pre-- -- k---a-ojn, -- zono--- -a s-o---akoj-. M_____ p____ l_ k_________ l_ z______ l_ s___________ M-m-r- p-e-i l- k-a-a-o-n- l- z-n-j-, l- s-o-t-a-o-n- ----------------------------------------------------- Memoru preni la kravatojn, la zonojn, la sportjakojn. 0
Misli na pidžame, spavaćice i majice. Memo------ni -a -iĵ----n,-la -o-to--b-j--kaj la-t---m---jn. M_____ p____ l_ p________ l_ n__________ k__ l_ t__________ M-m-r- p-e-i l- p-ĵ-m-j-, l- n-k-o-o-o-n k-j l- t-ĉ-m-z-j-. ----------------------------------------------------------- Memoru preni la piĵamojn, la noktorobojn kaj la t-ĉemizojn. 0
Trebaš cipele, sandale i čizme. Vi --z---s-ŝu--n,-------ojn--a----tojn. V_ b______ ŝ_____ s________ k__ b______ V- b-z-n-s ŝ-o-n- s-n-a-o-n k-j b-t-j-. --------------------------------------- Vi bezonas ŝuojn, sandalojn kaj botojn. 0
Trebaš maramice, sapun i škarice za nokte. V---e-on-s-po--uk--n, s---- -a- u-g----d-l--. V_ b______ p_________ s____ k__ u____________ V- b-z-n-s p-ŝ-u-o-n- s-p-n k-j u-g-t-n-i-o-. --------------------------------------------- Vi bezonas poŝtukojn, sapon kaj ungotondilon. 0
Trebaš češalj, četkicu za zube i pastu za zube. V- b-zo-------bil--,--en-----s-n -aj-d-ntopa-t--. V_ b______ k________ d__________ k__ d___________ V- b-z-n-s k-m-i-o-, d-n-o-r-s-n k-j d-n-o-a-t-n- ------------------------------------------------- Vi bezonas kombilon, dentobroson kaj dentopaston. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + esperanto (1-100) MP3 esperanto (1-100)
Video nije pronađen!

Budućnost jezika

Više od 1,3 milijarde ljudi govori kineski jezik. Tako kineski govori najviše ljudi na svijetu. I tako će ostati još dugi niz godina. Budućnost drugih jezika nije toliko perspektivna. Budući da će mnogi lokalni jezici izumrijeti. Trenutno se u svijetu govori oko 6.000 različitih jezika. Stručnjaci pak kažu da je većina njih ugrožena. To znači da će oko 90% svih jezika nestati. Većina njih će izumrijeti još u ovom stoljeću. To znači da svaki dan nestane jedan jezik. Značenje pojedinih jezika će se također mijenjati u budućnosti. Engleski je još uvijek na drugom mjestu. Međutim, broj native speakera (izvornih govornika jezika) nije stalan. Uzrok tomu je demografski razvoj. Za nekoliko desetljeća drugi jezici će početi prevladavati. Na 2. i 3. mjestu će se uskoro naći hindi/urdu i arapski jezik. Engleski jezik će zauzeti 4. mjesto. Njemački će jezik potpuno nestati iz skupine ‘prvih deset’. Malajski jezik će spadati među najvažnije jezike. Dok će neki jezici izumirati, nastajat će novi jezici. To će biti hibridni jezici. Takvi će se jezični hibridi uglavnom govoriti u gradovima. U budućnosti će se razviti i sasvim nove varijante jezika. U budućnosti će, dakle, postojati različiti oblici engleskog jezika. Broj dvojezičnih ljudi će se znatno povećati u cijelom svijetu. Nije sasvim jasno kako ćemo govoriti u budućnosti. Ali za 100 godina će još uvijek postojati različiti jezici. Dakle, učenje se neće tako brzo završiti...
Dali si znao?
Češki je materinski jezik oko 12 milijuna ljudi. Spada u zapadnoslavenske jezike. Češki i slovački su veoma slični. Razlog tome je zajednička povijest oba naroda. Ipak se jezici razlikuju u nekim točkama. Mlađi Česi i Slovaci imaju ponekad teškoća da se razumiju. Međutim, ima govornika koji koriste miješani jezik. Govorni češki dosta se razlikuje od pisanog jezika. Moglo bi se reći da književni češki postoji uglavnom u pisanom obliku. Usmeno se koristi samo u službenim prilikama ili u medijima. Ovo strogo razdvajanje je najvažnija karakteristika češkog jezika. Gramatika češkog jezika nije baš jednostavna. Ima sedam padeža i četiri roda. Učenje je ipak veoma zabavno Pri tome se otkriva puno novih stvari.