Zbirka izraza

hr Sređivanje potrepština   »   eo Prizorgi komisiojn

51 [pedeset i jedan]

Sređivanje potrepština

Sređivanje potrepština

51 [kvindek unu]

Prizorgi komisiojn

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Hoću u knjižnicu. Mi-vol----------l----bl-o--k-. M_ v____ i__ a_ l_ b__________ M- v-l-s i-i a- l- b-b-i-t-k-. ------------------------------ Mi volas iri al la biblioteko. 0
Hoću u knjižaru. M--v--a- -r---l -a-libro-e-dejo. M_ v____ i__ a_ l_ l____________ M- v-l-s i-i a- l- l-b-o-e-d-j-. -------------------------------- Mi volas iri al la librovendejo. 0
Hoću do kioska. Mi-vo----i-i--- ---gaze---n-e-o. M_ v____ i__ a_ l_ g____________ M- v-l-s i-i a- l- g-z-t-e-d-j-. -------------------------------- Mi volas iri al la gazetvendejo. 0
Hoću posuditi knjigu. Mi -olas-p--nte-reni libr-n. M_ v____ p__________ l______ M- v-l-s p-u-t-p-e-i l-b-o-. ---------------------------- Mi volas pruntepreni libron. 0
Hoću kupiti knjigu. M-----a- aĉ-t- ----on. M_ v____ a____ l______ M- v-l-s a-e-i l-b-o-. ---------------------- Mi volas aĉeti libron. 0
Hoću kupiti novine. M--vo-a------- -a--to-. M_ v____ a____ g_______ M- v-l-s a-e-i g-z-t-n- ----------------------- Mi volas aĉeti gazeton. 0
Hoću u knjižnicu da posudim knjigu. M--v-l-s-i-i a--l---iblio-ek----- --u---p---i --b--n. M_ v____ i__ a_ l_ b_________ p__ p__________ l______ M- v-l-s i-i a- l- b-b-i-t-k- p-r p-u-t-p-e-i l-b-o-. ----------------------------------------------------- Mi volas iri al la biblioteko por pruntepreni libron. 0
Hoću u knjižaru da kupim knjigu. Mi --l-----i-al-----ibroven-ejo --- ---ti----r-n. M_ v____ i__ a_ l_ l___________ p__ a____ l______ M- v-l-s i-i a- l- l-b-o-e-d-j- p-r a-e-i l-b-o-. ------------------------------------------------- Mi volas iri al la librovendejo por aĉeti libron. 0
Hoću ići do kioska da kupim novine. Mi v-la- -----l l- gazetv-n--j--p-- a-et- --z--o-. M_ v____ i__ a_ l_ g___________ p__ a____ g_______ M- v-l-s i-i a- l- g-z-t-e-d-j- p-r a-e-i g-z-t-n- -------------------------------------------------- Mi volas iri al la gazetvendejo por aĉeti gazeton. 0
Hoću kod optičara. Mi-v--a- --i -l -a--p------o. M_ v____ i__ a_ l_ o_________ M- v-l-s i-i a- l- o-t-k-s-o- ----------------------------- Mi volas iri al la optikisto. 0
Hoću u supermarket. M- v--a- i-i a- -a--u-er--z---. M_ v____ i__ a_ l_ s___________ M- v-l-s i-i a- l- s-p-r-a-a-o- ------------------------------- Mi volas iri al la superbazaro. 0
Hoću kod pekara. Mi-vola---r---- ----a--sto. M_ v____ i__ a_ l_ p_______ M- v-l-s i-i a- l- p-n-s-o- --------------------------- Mi volas iri al la panisto. 0
Hoću kupiti naočale. M- v-l-- --eti--k-lvi---j-. M_ v____ a____ o___________ M- v-l-s a-e-i o-u-v-t-o-n- --------------------------- Mi volas aĉeti okulvitrojn. 0
Hoću kupiti voće i povrće. M- v---- --eti--ru-t--n -a- l-go-ojn. M_ v____ a____ f_______ k__ l________ M- v-l-s a-e-i f-u-t-j- k-j l-g-m-j-. ------------------------------------- Mi volas aĉeti fruktojn kaj legomojn. 0
Hoću kupiti žemlje i kruh. M- v--as ---ti bu-ko----a- -an--. M_ v____ a____ b______ k__ p_____ M- v-l-s a-e-i b-l-o-n k-j p-n-n- --------------------------------- Mi volas aĉeti bulkojn kaj panon. 0
Hoću do optičara da kupim naočale. M- vo-a- -----l -- -ptikisto---r------ oku--i-r-jn. M_ v____ i__ a_ l_ o________ p__ a____ o___________ M- v-l-s i-i a- l- o-t-k-s-o p-r a-e-i o-u-v-t-o-n- --------------------------------------------------- Mi volas iri al la optikisto por aĉeti okulvitrojn. 0
Hoću do supermarketa da kupim voće i povrće. M- ---a---ri--l-la-------az-ro--o- a---i f--kt-jn -aj-l--om--n. M_ v____ i__ a_ l_ s__________ p__ a____ f_______ k__ l________ M- v-l-s i-i a- l- s-p-r-a-a-o p-r a-e-i f-u-t-j- k-j l-g-m-j-. --------------------------------------------------------------- Mi volas iri al la superbazaro por aĉeti fruktojn kaj legomojn. 0
Hoću do pekara da kupim žemlje i kruh. Mi v-l-- -r--a- -----n--to -o--a---i-b-lk-j----j-pa-o-. M_ v____ i__ a_ l_ p______ p__ a____ b______ k__ p_____ M- v-l-s i-i a- l- p-n-s-o p-r a-e-i b-l-o-n k-j p-n-n- ------------------------------------------------------- Mi volas iri al la panisto por aĉeti bulkojn kaj panon. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + esperanto (1-100) MP3 esperanto (1-100)
Video nije pronađen!

Manjinski jezici u Europi

U Europi se govori mnogo različitih jezika. Većina njih spada u indoeuropske jezike. Osim velikih nacionalnih jezika postoji još mnogo malih jezika. To su jezici nacionalnih manjina. Manjinski jezici razlikuju se od službenih jezika. Međutim, to nisu dijalekti. Manjinski jezici nisu jezici imigranata. Manjinski jezici su uvijek etnički određeni. To znači da su to jezici određenih etničkih skupina. U Europi postoje manjinski jezici u skoro svakoj zemlji. U Europskoj uniji postoji oko 40 jezika. Neki se manjinski jezici govore samo u jednoj zemlji. Tu, primjerice, spada lužičkosrspki jezik u Njemačkoj. Romski se, s druge strane, govori u mnogim europskim zemljama. Manjinski jezici imaju poseban status. Pošto se govore samo u relativno malim skupinama. Te skupine si ne mogu priuštiti izgradnju vlastitih škola. Također im je teško objavljivati vlastitu literaturu. Tako mnogim manjinskim jezicima prijeti izumiranje. Europska unija želi zaštiti manjinske jezike. Budući da je svaki jezik važan dio neke kulture ili identiteta. Neki narodi nemaju svoju zemlju te postoje samo kao manjina. Postoji puno programa i projekata koji su namijenjeni poticanju njihovog jezika. Na taj se način želi očuvati kultura manjih etničkih skupina. No ipak će neki manjinski jezici uskoro nestati. Među njima je i livski jezik koji se govori u jednoj od latvijskih pokrajina. Ostalo je oko 20 izvornih govornika livijskog jezika. Time je livijski najmanji europski jezik...
Dali si znao?
Urdu spada u porodicu indoiranskih jezika. Govori se u Pakistanu i u nekoliko indijskih saveznih država. Urdu je materinskii jezik oko 60 milijuna ljudi. U Pakistanu je to nacionalni jezik. I u Indiji je priznat kao jedan od 22 službena jezika zemlje. Urdu je u uskom srodstvu s hindu jezikom. Zapravo su oba jezika samo dva sociolekta hindustanskog jezika. On je nastao početkom 13. stoljeća u sjevernoj Indiji iz različitih jezika. Urdu i Hindu se danas smatraju kao dva jezika naovisna jedan od drugog. Govornici ovih jezika se, međutim, bez problema međusobno razumiju. Ono što se jasno razlikuje su znakovni sistemi. Urdu koristi jednu varijantu perzijsko-arapske abecede a hindu ne. Kao književni jezik je urdu od izuzetnog značaja. Koristi se često i u velikim filmskim produkcijama. Učite urdu jer je to ključ za kulturu južne Azije!