Zbirka izraza

hr U taksiju   »   eo En la taksio

38 [trideset i osam]

U taksiju

U taksiju

38 [tridek ok]

En la taksio

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Molimo Vas pozovite taksi. Bo--ol- v--- -a-----. Bonvolu voki taksion. B-n-o-u v-k- t-k-i-n- --------------------- Bonvolu voki taksion. 0
Koliko košta do željezničkog kolodvora? K-om-kos----ĝ-s l--sta-idom-? Kiom kostas ĝis la stacidomo? K-o- k-s-a- ĝ-s l- s-a-i-o-o- ----------------------------- Kiom kostas ĝis la stacidomo? 0
Koliko košta do zračne luke? K---------- ----la-fl--h-ve-o? Kiom kostas ĝis la flughaveno? K-o- k-s-a- ĝ-s l- f-u-h-v-n-? ------------------------------ Kiom kostas ĝis la flughaveno? 0
Pravo, molim. Rekte a--aŭen, mi p----. Rekte antaŭen, mi petas. R-k-e a-t-ŭ-n- m- p-t-s- ------------------------ Rekte antaŭen, mi petas. 0
Ovdje desno, molim. Ĉi-t-e---k-t-e-, mi ---as. Ĉi-tie dekstren, mi petas. Ĉ---i- d-k-t-e-, m- p-t-s- -------------------------- Ĉi-tie dekstren, mi petas. 0
Tamo na uglu lijevo, molim. Tie-ĉ-angul----l-e---re-, ---pet--. Tie ĉeangule maldekstren, mi petas. T-e ĉ-a-g-l- m-l-e-s-r-n- m- p-t-s- ----------------------------------- Tie ĉeangule maldekstren, mi petas. 0
Meni se žuri. Mi-ur--ĝ-s. Mi urĝiĝas. M- u-ĝ-ĝ-s- ----------- Mi urĝiĝas. 0
Ја imam vremena. Mi---v-s--em--n. Mi havas tempon. M- h-v-s t-m-o-. ---------------- Mi havas tempon. 0
Molim Vas vozite sporije. B-n-olu ve-u-- -li----r---de. Bonvolu veturi pli malrapide. B-n-o-u v-t-r- p-i m-l-a-i-e- ----------------------------- Bonvolu veturi pli malrapide. 0
Stanite ovdje, molim. Bo-v-l---al-i-----i-. Bonvolu halti ĉi-tie. B-n-o-u h-l-i ĉ---i-. --------------------- Bonvolu halti ĉi-tie. 0
Sačekajte trenutak, molim Vas. Bon-ol- -te--i m----ton. Bonvolu atendi momenton. B-n-o-u a-e-d- m-m-n-o-. ------------------------ Bonvolu atendi momenton. 0
Odmah se vraćam. Mi tu- re--n--. Mi tuj revenos. M- t-j r-v-n-s- --------------- Mi tuj revenos. 0
Dajte mi račun molim. B--vo-u do----- -i -vi-a----. Bonvolu doni al mi kvitancon. B-n-o-u d-n- a- m- k-i-a-c-n- ----------------------------- Bonvolu doni al mi kvitancon. 0
Nemam sitno. Mi n--hav-s ŝ--ĝm-no-. Mi ne havas ŝanĝmonon. M- n- h-v-s ŝ-n-m-n-n- ---------------------- Mi ne havas ŝanĝmonon. 0
U redu je, ostatak je za Vas. En-o--o,-ko-ser-u-la ŝ--ĝ-on--. En ordo, konservu la ŝanĝmonon. E- o-d-, k-n-e-v- l- ŝ-n-m-n-n- ------------------------------- En ordo, konservu la ŝanĝmonon. 0
Odvezite me na ovu adresu. Vet-rig- min-al-----i---d-eso. Veturigu min al ĉi-tiu adreso. V-t-r-g- m-n a- ĉ---i- a-r-s-. ------------------------------ Veturigu min al ĉi-tiu adreso. 0
Odvezite me do mog hotela. Ve-u-i-u-m----------hotelo. Veturigu min al mia hotelo. V-t-r-g- m-n a- m-a h-t-l-. --------------------------- Veturigu min al mia hotelo. 0
Odvezite me do plaže. V-tu---u m-n-a------laĝ-. Veturigu min al la plaĝo. V-t-r-g- m-n a- l- p-a-o- ------------------------- Veturigu min al la plaĝo. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako?
Dali si znao?
Ruski spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali ruski autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ruskog jezika. Ali i Rusi čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi ruski je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore ruski. Tako je ruski jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi. U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori ruski. Kao istočnoslavenski jezik ruski je veoma srodan ukrajinskom i bjeloruskom. Ruska gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti ruski! U znanosti, umjetnosti i tehnici ruski je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ruska djela čitate u izvorniku?