Zbirka izraza

hr U prirodi   »   eo En la naturo

26 [dvadeset i šest]

U prirodi

U prirodi

26 [dudek ses]

En la naturo

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski esperanto igra Više
Vidiš li tamo toranj? Ĉu vi v-d-s-la tur-n ti-? Ĉ_ v_ v____ l_ t____ t___ Ĉ- v- v-d-s l- t-r-n t-e- ------------------------- Ĉu vi vidas la turon tie? 0
Vidiš li tamo brijeg? Ĉ--vi-v--------mo-t-ro--tie? Ĉ_ v_ v____ l_ m_______ t___ Ĉ- v- v-d-s l- m-n-a-o- t-e- ---------------------------- Ĉu vi vidas la montaron tie? 0
Vidiš li tamo selo? Ĉ- ----id---la-vi--ĝon -i-? Ĉ_ v_ v____ l_ v______ t___ Ĉ- v- v-d-s l- v-l-ĝ-n t-e- --------------------------- Ĉu vi vidas la vilaĝon tie? 0
Vidiš li tamo rijeku? Ĉu ---vidas l- ---ero--t--? Ĉ_ v_ v____ l_ r______ t___ Ĉ- v- v-d-s l- r-v-r-n t-e- --------------------------- Ĉu vi vidas la riveron tie? 0
Vidiš li tamo most? Ĉ- v---id-- -a-pon--- ---? Ĉ_ v_ v____ l_ p_____ t___ Ĉ- v- v-d-s l- p-n-o- t-e- -------------------------- Ĉu vi vidas la ponton tie? 0
Vidiš li tamo jezero? Ĉu ---v-d-s-la-l-g----ie? Ĉ_ v_ v____ l_ l____ t___ Ĉ- v- v-d-s l- l-g-n t-e- ------------------------- Ĉu vi vidas la lagon tie? 0
Оna ptica tamo mi se sviđa. Ti- --rd- -l-----a- m-. T__ b____ p_____ a_ m__ T-u b-r-o p-a-a- a- m-. ----------------------- Tiu birdo plaĉas al mi. 0
Sviđa mi se ono drvo tamo. T-u--rbo-plaĉa- a--m-. T__ a___ p_____ a_ m__ T-u a-b- p-a-a- a- m-. ---------------------- Tiu arbo plaĉas al mi. 0
Sviđa mi se ovaj kamen ovdje. Ĉi--iu --------aĉ----l-mi. Ĉ_____ ŝ____ p_____ a_ m__ Ĉ---i- ŝ-o-o p-a-a- a- m-. -------------------------- Ĉi-tiu ŝtono plaĉas al mi. 0
Оnaj park tamo mi se sviđa. T---par---pl-ĉ-s--l-mi. T__ p____ p_____ a_ m__ T-u p-r-o p-a-a- a- m-. ----------------------- Tiu parko plaĉas al mi. 0
Sviđa mi se onaj vrt tamo. Tiu ---den--pl--as----mi. T__ ĝ______ p_____ a_ m__ T-u ĝ-r-e-o p-a-a- a- m-. ------------------------- Tiu ĝardeno plaĉas al mi. 0
Ovaj cvijet ovdje mi se sviđa. Ĉi--iu f---o-plaĉ-s -----. Ĉ_____ f____ p_____ a_ m__ Ĉ---i- f-o-o p-a-a- a- m-. -------------------------- Ĉi-tiu floro plaĉas al mi. 0
Mislim da je lijepo. M- --o-a--t-o--bele--. M_ t_____ t___ b______ M- t-o-a- t-o- b-l-t-. ---------------------- Mi trovas tion beleta. 0
Mislim da je interesantno. Mi-trov-- t-o- i---r-sa. M_ t_____ t___ i________ M- t-o-a- t-o- i-t-r-s-. ------------------------ Mi trovas tion interesa. 0
Mislim da je prekrasno. M---rov-- -ion-b--ega. M_ t_____ t___ b______ M- t-o-a- t-o- b-l-g-. ---------------------- Mi trovas tion belega. 0
Mislim da je ružno. M--t-ov-s--io--mal-ela. M_ t_____ t___ m_______ M- t-o-a- t-o- m-l-e-a- ----------------------- Mi trovas tion malbela. 0
Mislim da je dosadno. M--tro--- ---n-teda. M_ t_____ t___ t____ M- t-o-a- t-o- t-d-. -------------------- Mi trovas tion teda. 0
Mislim da je to strašno. M- --ov-s --on-te--ra. M_ t_____ t___ t______ M- t-o-a- t-o- t-r-r-. ---------------------- Mi trovas tion terura. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + esperanto (1-100) MP3 esperanto (1-100)
Video nije pronađen!

Jezik i poslovice

U svakom jeziku postoje poslovice. Poslovice su važan dio nacionalnog identiteta. Poslovice pokazuju vrijednost i norme jedne zemlje. Njihov oblik je opće poznat i postojan, dakle nepromjenjiv. Poslovice su uvijek kratke i jezgrovite. Često se sastoje od metafora. Mnogo poslovica je također poetske građe. Većina poslovica nam daje savjete i govori o pravilima ponašanja. Neke poslovice su jasno kritične. Poslovice vrlo često koriste stereotipove. One odražavaju karakteristike zemalja i naroda. Poslovice imaju jako dugu tradiciju. Još ih je Aristotel hvalio kao kratke filozofske mudrosti. U retorici i literaturi služe kao važno stilsko sredstvo. Ono što je posebno kod njih je da su uvijek aktualne. U jezikoslovlju se njima bavi zasebna disciplina. Postoji mnoštvo poslovica u mnogim jezicima. Pritom mogu leksički biti slične. Govornici različitih jezika u tom slučaju koriste iste riječi. Bellende Hunde beißen nicht, Perro que ladra no muerde. (DE-ES) Druge poslovice su semantički slične. To znači da je ista ideja izražena drugim riječima. Appeler un chat un chat, Dire pane al pane e vino al vino. (FR-IT) Poslovice nam pomažu razumjeti druge narode i kulture. Najzanimljivije su poslovice koje postoje u cijelom svijetu. One govore o “značajnim” temama” ljudskog života. Te poslovice objedinjuju univerzalna iskustva. One pokazuju da smo svi isti, bez obzira koji jezik govorimo!
Dali si znao?
Latvijski spada u istočnu skupinu baltičkih jezika. Govori ga više od 2 milijuna ljudi. Latvijski je s litvanskim u najužem srodstvu. Ipak, ova dva jezika nisu puno slični. Može se, znači, desiti da se jedan Litvanac i jedan Latvijac sporazumijevaju na ruskom. I struktura latvijskog jezika je manje arhaična od litvanskog. U tradicionalnim pjesmama i stihovima ima još puno starinskih elemenata. Oni ukazuju na srodnost latvijskog u odnosu na litvanski. Latvijski leksički fond je veoma zanimljivo strukturiran. Sadrži puno riječi iz drugih jezika. Kao na primjer iz njemačkog, švedskog, ruskog ili engleskog. Ali neke riječi su takođe tek nedavno stvorene jer su do sada jednostavno nedostajale u jeziku. Latvijski se piše latiničnim slovima i naglasak je na prvom slogu u riječi. Gramatika poznaje puno posebnosti kojih nema u drugim jezicima. Gramatička pravila su, međutim, uvijek jasna i nedvosmislena.