Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   pl W hotelu – przyjazd

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dwadzieścia siedem]

W hotelu – przyjazd

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski poljski igra Više
Imate li slobodnu sobu? Mają -a-s--o--o--- p--ó-? M___ p______ w____ p_____ M-j- p-ń-t-o w-l-y p-k-j- ------------------------- Mają państwo wolny pokój? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Za-e-e---w---- - Zare------a-am---kó-. Z_____________ / Z_____________ p_____ Z-r-z-r-o-a-e- / Z-r-z-r-o-a-a- p-k-j- -------------------------------------- Zarezerwowałem / Zarezerwowałam pokój. 0
Moje ime je Miler. Na--wam s---M--le-. N______ s__ M______ N-z-w-m s-ę M-l-e-. ------------------- Nazywam się Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Po--zebuję -okó--je----s-b--y. P_________ p____ j____________ P-t-z-b-j- p-k-j j-d-o-s-b-w-. ------------------------------ Potrzebuję pokój jednoosobowy. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Po-----u----o--- ---o--bowy. P_________ p____ d__________ P-t-z-b-j- p-k-j d-u-s-b-w-. ---------------------------- Potrzebuję pokój dwuosobowy. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Ile-k-sz---e-p--ój -- ---n---o--? I__ k_______ p____ z_ j____ d____ I-e k-s-t-j- p-k-j z- j-d-ą d-b-? --------------------------------- Ile kosztuje pokój za jedną dobę? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. C-c--łby--/--h--ałab---p-----z --zienk-. C________ / C_________ p____ z ł________ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-k-j z ł-z-e-k-. ---------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym pokój z łazienką. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. Ch-ia-----/-C-c---a-y- p-kój z --y-zn----. C________ / C_________ p____ z p__________ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- p-k-j z p-y-z-i-e-. ------------------------------------------ Chciałbym / Chciałabym pokój z prysznicem. 0
Mogu li vidjeti sobu? C-y mogę---ej-z-ć--o-ój? C__ m___ o_______ p_____ C-y m-g- o-e-r-e- p-k-j- ------------------------ Czy mogę obejrzeć pokój? 0
Ima li ovdje garaža? Cz- jes--tu--- -a--ż? C__ j___ t____ g_____ C-y j-s- t-t-j g-r-ż- --------------------- Czy jest tutaj garaż? 0
Ima li ovdje sef? C----est-tut-j-sej-? C__ j___ t____ s____ C-y j-s- t-t-j s-j-? -------------------- Czy jest tutaj sejf? 0
Ima li ovdje faks? Czy je----ut---faks? C__ j___ t____ f____ C-y j-s- t-t-j f-k-? -------------------- Czy jest tutaj faks? 0
Dobro, uzet ću sobu. D---z-- we-m---e- -okó-. D______ w____ t__ p_____ D-b-z-, w-z-ę t-n p-k-j- ------------------------ Dobrze, wezmę ten pokój. 0
Ovdje su ključevi. Tu s--kl-cze. T_ s_ k______ T- s- k-u-z-. ------------- Tu są klucze. 0
Ovdje je moja prtljaga. Tu j------j -a-aż. T_ j___ m__ b_____ T- j-s- m-j b-g-ż- ------------------ Tu jest mój bagaż. 0
U koliko sati je doručak? O k---e--godzi-i--je---śni-d--ie? O k_____ g_______ j___ ś_________ O k-ó-e- g-d-i-i- j-s- ś-i-d-n-e- --------------------------------- O której godzinie jest śniadanie? 0
U koliko sati je ručak? O kt---j--o--inie --s- --i-d? O k_____ g_______ j___ o_____ O k-ó-e- g-d-i-i- j-s- o-i-d- ----------------------------- O której godzinie jest obiad? 0
U koliko sati je večera? O-kt---j-----ini- -----k-l--ja? O k_____ g_______ j___ k_______ O k-ó-e- g-d-i-i- j-s- k-l-c-a- ------------------------------- O której godzinie jest kolacja? 0

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…