Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   et Hotellis – saabumine

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [kakskümmend seitse]

Hotellis – saabumine

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Imate li slobodnu sobu? Ka----i- o---hte v--- tuba? K__ t___ o_ ü___ v___ t____ K-s t-i- o- ü-t- v-b- t-b-? --------------------------- Kas teil on ühte vaba tuba? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Ma -es-rv---isin--oa. M_ r____________ t___ M- r-s-r-e-r-s-n t-a- --------------------- Ma reserveerisin toa. 0
Moje ime je Miler. M--n--i -n Mü---r. M_ n___ o_ M______ M- n-m- o- M-l-e-. ------------------ Mu nimi on Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. M-- on -aja-----t---ba. M__ o_ v___ ü____ t____ M-l o- v-j- ü-e-t t-b-. ----------------------- Mul on vaja ühest tuba. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. M-- o- ---- ka-es--tu--. M__ o_ v___ k_____ t____ M-l o- v-j- k-h-s- t-b-. ------------------------ Mul on vaja kahest tuba. 0
Koliko košta soba za jednu noć? K-----lj- -a--ab tu----- ko-ta? K__ p____ m_____ t___ ö_ k_____ K-i p-l-u m-k-a- t-b- ö- k-h-a- ------------------------------- Kui palju maksab tuba öö kohta? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. M- soov-ksi- -a---g--t---. M_ s________ v______ t____ M- s-o-i-s-n v-n-i-a t-b-. -------------------------- Ma sooviksin vanniga tuba. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. Ma-s-ov-ksin d-š-ga --ba. M_ s________ d_____ t____ M- s-o-i-s-n d-š-g- t-b-. ------------------------- Ma sooviksin dušiga tuba. 0
Mogu li vidjeti sobu? K-s m- s-ak-i- tub- näh-? K__ m_ s______ t___ n____ K-s m- s-a-s-n t-b- n-h-? ------------------------- Kas ma saaksin tuba näha? 0
Ima li ovdje garaža? Ka---iin----g-raa-? K__ s___ o_ g______ K-s s-i- o- g-r-a-? ------------------- Kas siin on garaaž? 0
Ima li ovdje sef? K-s-s-in-o- se--? K__ s___ o_ s____ K-s s-i- o- s-i-? ----------------- Kas siin on seif? 0
Ima li ovdje faks? Ka--sii- o- f---? K__ s___ o_ f____ K-s s-i- o- f-k-? ----------------- Kas siin on faks? 0
Dobro, uzet ću sobu. Hä-t-, -- ----n-s---e-t--. H_____ m_ v____ s____ t___ H-s-i- m- v-t-n s-l-e t-a- -------------------------- Hästi, ma võtan selle toa. 0
Ovdje su ključevi. Sii--o--v-t--d. S___ o_ v______ S-i- o- v-t-e-. --------------- Siin on võtmed. 0
Ovdje je moja prtljaga. Si---on-m- ---as. S___ o_ m_ p_____ S-i- o- m- p-g-s- ----------------- Siin on mu pagas. 0
U koliko sati je doručak? Mi--kell -aab-h-m-i-u-öö-i -üü-? M__ k___ s___ h___________ s____ M-s k-l- s-a- h-m-i-u-ö-k- s-ü-? -------------------------------- Mis kell saab hommikusööki süüa? 0
U koliko sati je ručak? M-s -ell saa- lõ---t-----? M__ k___ s___ l_____ s____ M-s k-l- s-a- l-u-a- s-ü-? -------------------------- Mis kell saab lõunat süüa? 0
U koliko sati je večera? M------- s----õh-ust-s-ü-? M__ k___ s___ õ_____ s____ M-s k-l- s-a- õ-t-s- s-ü-? -------------------------- Mis kell saab õhtust süüa? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…