Zbirka izraza

hr Prošlost 1   »   pl Przeszłość 1

81 [osamdeset i jedan]

Prošlost 1

Prošlost 1

81 [osiemdziesiąt jeden]

Przeszłość 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski poljski igra Više
pisati p---ć p____ p-s-ć ----- pisać 0
On je napisao pismo. On-p--a- l-s-. O_ p____ l____ O- p-s-ł l-s-. -------------- On pisał list. 0
A ona je napisala razglednicu. A--n-----a-- k-r-k-. A o__ p_____ k______ A o-a p-s-ł- k-r-k-. -------------------- A ona pisała kartkę. 0
čitati cz---ć c_____ c-y-a- ------ czytać 0
On je čitao ilustrirani časopis. On ---ta- --l-r--e-c--s-pi-m-. O_ c_____ k_______ c__________ O- c-y-a- k-l-r-w- c-a-o-i-m-. ------------------------------ On czytał kolorowe czasopismo. 0
A ona je čitala knjigu. A --a-czy-ała -si--k-. A o__ c______ k_______ A o-a c-y-a-a k-i-ż-ę- ---------------------- A ona czytała książkę. 0
uzeti w--ąć w____ w-i-ć ----- wziąć 0
On je uzeo cigaretu. O--wz--ł pap-er-sa. O_ w____ p_________ O- w-i-ł p-p-e-o-a- ------------------- On wziął papierosa. 0
Ona je uzela komad čokolade. O-- wzięła---s-kę-cz-k---d-. O__ w_____ k_____ c_________ O-a w-i-ł- k-s-k- c-e-o-a-y- ---------------------------- Ona wzięła kostkę czekolady. 0
On je bio nevjeran, ali ona je bila vjerna. O--b-ł-nie--er-y, --e on- -yła wier--. O_ b__ n_________ a__ o__ b___ w______ O- b-ł n-e-i-r-y- a-e o-a b-ł- w-e-n-. -------------------------------------- On był niewierny, ale ona była wierna. 0
On je bio lijen, ali ona je bila vrijedna. On-by----niwy,--l- ona------pr-co--t-. O_ b__ l______ a__ o__ b___ p_________ O- b-ł l-n-w-, a-e o-a b-ł- p-a-o-i-a- -------------------------------------- On był leniwy, ale ona była pracowita. 0
On je bio siromašan, ali ona je bila bogata. On b-ł--i-dny--ale-on- b--a-bog-t-. O_ b__ b______ a__ o__ b___ b______ O- b-ł b-e-n-, a-e o-a b-ł- b-g-t-. ----------------------------------- On był biedny, ale ona była bogata. 0
On nije imao novaca, nego dugove. O- nie -iał---en------ lecz--ł--i. O_ n__ m___ p_________ l___ d_____ O- n-e m-a- p-e-i-d-y- l-c- d-u-i- ---------------------------------- On nie miał pieniędzy, lecz długi. 0
On nije imao sreće, nego peh. On -i---i-ł--zczęś-ia,--ec----cha. O_ n__ m___ s_________ l___ p_____ O- n-e m-a- s-c-ę-c-a- l-c- p-c-a- ---------------------------------- On nie miał szczęścia, lecz pecha. 0
On nije imao uspjeh, nego neuspjeh. On --e m--ł --k-es-w--l-cz-n--p--odzen--. O_ n__ m___ s________ l___ n_____________ O- n-e m-a- s-k-e-ó-, l-c- n-e-o-o-z-n-a- ----------------------------------------- On nie miał sukcesów, lecz niepowodzenia. 0
On nije bio zadovoljan, nego nezadovoljan. On-ni- --- ---o--lon-- -ec- --ezado---o--. O_ n__ b__ z__________ l___ n_____________ O- n-e b-ł z-d-w-l-n-, l-c- n-e-a-o-o-o-y- ------------------------------------------ On nie był zadowolony, lecz niezadowolony. 0
On nije bio sretan, nego nesretan. On---e---- s-c-ęś--w-,-l----n-e-zc-ęśl--y. O_ n__ b__ s__________ l___ n_____________ O- n-e b-ł s-c-ę-l-w-, l-c- n-e-z-z-ś-i-y- ------------------------------------------ On nie był szczęśliwy, lecz nieszczęśliwy. 0
On nije bio simpatičan, nego antipatičan. On -i- -ył s--pa-yc-ny, -e-- --e--m-a------. O_ n__ b__ s___________ l___ n______________ O- n-e b-ł s-m-a-y-z-y- l-c- n-e-y-p-t-c-n-. -------------------------------------------- On nie był sympatyczny, lecz niesympatyczny. 0

Kako djeca ispravno uče govoriti

Čim se čovjek rodi počinje s drugima komunicirati. Bebe plaču kad nešto žele. S nekoliko mjeseci mogu već govoriti jednostavne riječi. Rečenice s tri riječi govore s gotovo dvije godine. Na početak govorenja kod djece se ne može utjecati. Međutim, može se utjecati na kvalitetu njihovog učenja materinjeg jezika! Zato valja razmotriti nekoliko stvari. Najvažnije prije svega je da dijete uvijek ima motivaciju za učenje. Mora uvidjeti da svojim govorom nešto postiže. Djeca se raduju osmijehu kao pozitivnoj povratnoj informaciji. Veća djeca traže dijalog sa svojom okolinom. Usmjeravaju se na jezik ljudi u svojoj blizini. Stoga je važna jezična razina roditelja i odgojitelja. Djeca također moraju naučiti da je jezik dragocijen! Međutim, pritom bi se uvijek trebala zabavljati. Čitanje naglas pokazuje djeci koliko jezik može biti uzbudljiv. Roditelji bi se što više trebali baviti svojom djecom. Kada dijete doživi mnogo stvari, želi o tome pričati. Djeci koja odrastaju dvojezično potrebna su čvrsta pravila. Moraju naučiti koji jezik se s kime govori. Na taj način njihov mozak uči razlikovati dva jezika. Kad djeca krenu u školu, njihov jezik se mijenja. Uče novi kolokvijalni govor. Tada je važno da roditelji obrate pozornost kako njihovo dijete govori. Istraživanja pokazuju da se prvi jezik zauvijek utisne u mozak. Ono što naučimo kao djeca prati nas cijeli život. Tko kao dijete dobro nauči svoj materinji jezik, kasnije od toga profitira. Ta osoba nove stvari uči brže i bolje – ne samo strane jezike...