Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   cs V hotelu – příjezd

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [dvacet sedm]

V hotelu – příjezd

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski češki igra Više
Imate li slobodnu sobu? Má-e v-lné-po--j-? M___ v____ p______ M-t- v-l-é p-k-j-? ------------------ Máte volné pokoje? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Rez--v-va--jsem-si-p-ko-. R_________ j___ s_ p_____ R-z-r-o-a- j-e- s- p-k-j- ------------------------- Rezervoval jsem si pokoj. 0
Moje ime je Miler. J-e------e M----r. J______ s_ M______ J-e-u-i s- M-l-e-. ------------------ Jmenuji se Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Po-ř-b--- j-dno-ů-kový ----j. P________ j___________ p_____ P-t-e-u-i j-d-o-ů-k-v- p-k-j- ----------------------------- Potřebuji jednolůžkový pokoj. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. P--ře-u-----o-----ový ---o-. P________ d__________ p_____ P-t-e-u-i d-o-l-ž-o-ý p-k-j- ---------------------------- Potřebuji dvoulůžkový pokoj. 0
Koliko košta soba za jednu noć? K--i- --oj--t-n pok-j-na----n- n--? K____ s____ t__ p____ n_ j____ n___ K-l-k s-o-í t-n p-k-j n- j-d-u n-c- ----------------------------------- Kolik stojí ten pokoj na jednu noc? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. Chci ---oj-s--oupel---. C___ p____ s k_________ C-c- p-k-j s k-u-e-n-u- ----------------------- Chci pokoj s koupelnou. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. Chci -o----s- ---cho-. C___ p____ s_ s_______ C-c- p-k-j s- s-r-h-u- ---------------------- Chci pokoj se sprchou. 0
Mogu li vidjeti sobu? M-h---en-----j------? M___ t__ p____ v_____ M-h- t-n p-k-j v-d-t- --------------------- Mohu ten pokoj vidět? 0
Ima li ovdje garaža? Mát---a----aráž? M___ t___ g_____ M-t- t-d- g-r-ž- ---------------- Máte tady garáž? 0
Ima li ovdje sef? Máte-t--y-se-f? M___ t___ s____ M-t- t-d- s-j-? --------------- Máte tady sejf? 0
Ima li ovdje faks? M----tady ---? M___ t___ f___ M-t- t-d- f-x- -------------- Máte tady fax? 0
Dobro, uzet ću sobu. Dob-e- c--i t-n -----. D_____ c___ t__ p_____ D-b-e- c-c- t-n p-k-j- ---------------------- Dobře, chci ten pokoj. 0
Ovdje su ključevi. T-dy-j--u----č-. T___ j___ k_____ T-d- j-o- k-í-e- ---------------- Tady jsou klíče. 0
Ovdje je moja prtljaga. T-d---sou-----avaz-dl-. T___ j___ m_ z_________ T-d- j-o- m- z-v-z-d-a- ----------------------- Tady jsou má zavazadla. 0
U koliko sati je doručak? V ko-ik h--in--e p---v-----d---? V k____ h____ s_ p_____ s_______ V k-l-k h-d-n s- p-d-v- s-í-a-ě- -------------------------------- V kolik hodin se podává snídaně? 0
U koliko sati je ručak? V-kol-k---d-- -- -odá-á o---? V k____ h____ s_ p_____ o____ V k-l-k h-d-n s- p-d-v- o-ě-? ----------------------------- V kolik hodin se podává oběd? 0
U koliko sati je večera? V k-li--h---n-s--pod--á ----ř-? V k____ h____ s_ p_____ v______ V k-l-k h-d-n s- p-d-v- v-č-ř-? ------------------------------- V kolik hodin se podává večeře? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + češki (1-100) MP3 češki (1-100)
Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…