Zbirka izraza

hr U restoranu 4   »   pl W restauracji 4

32 [trideset i dva]

U restoranu 4

U restoranu 4

32 [trzydzieści dwa]

W restauracji 4

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski poljski igra Više
Jedanput pomfrit s kečapom. R---f----- z k---upem. R__ f_____ z k________ R-z f-y-k- z k-c-u-e-. ---------------------- Raz frytki z keczupem. 0
I dvaput s majonezom. I -w--r----z ma-one---. I d__ r___ z m_________ I d-a r-z- z m-j-n-z-m- ----------------------- I dwa razy z majonezem. 0
I triput prženu kobasicu sa senfom. I --zy r--y -ie-zo----i----s- z-musz----ą. I t___ r___ p_______ k_______ z m_________ I t-z- r-z- p-e-z-n- k-e-b-s- z m-s-t-r-ą- ------------------------------------------ I trzy razy pieczoną kiełbasę z musztardą. 0
Kakvo povrće imate? J-k-e m--ą --ństwo-w-rzywa? J____ m___ p______ w_______ J-k-e m-j- p-ń-t-o w-r-y-a- --------------------------- Jakie mają państwo warzywa? 0
Imate li graha? M--- państw- -as-l-ę? M___ p______ f_______ M-j- p-ń-t-o f-s-l-ę- --------------------- Mają państwo fasolkę? 0
Imate li cvjetače? M-ją--aństwo --l-fior? M___ p______ k________ M-j- p-ń-t-o k-l-f-o-? ---------------------- Mają państwo kalafior? 0
Ja rado jedem kukuruz. Lubię kukur-dzę. L____ k_________ L-b-ę k-k-r-d-ę- ---------------- Lubię kukurydzę. 0
Ja rado jedem krastavce. L---ę-ogó---. L____ o______ L-b-ę o-ó-k-. ------------- Lubię ogórki. 0
Ja rado jedem rajčice. Lub----om-d-r-. L____ p________ L-b-ę p-m-d-r-. --------------- Lubię pomidory. 0
Jedete li i Vi rado poriluk? Lu---p-n-/----i---k----o-? L___ p__ / p___ t____ p___ L-b- p-n / p-n- t-k-e p-r- -------------------------- Lubi pan / pani także por? 0
Jedete li Vi rado i kiseli kupus? L--i--an-/ -an- --k-------oną -ap-s--? L___ p__ / p___ t____ k______ k_______ L-b- p-n / p-n- t-k-e k-s-o-ą k-p-s-ę- -------------------------------------- Lubi pan / pani także kiszoną kapustę? 0
Jedete li Vi rado i leću? Lubi-pa- / -ani--e--so-z--i--? L___ p__ / p___ t__ s_________ L-b- p-n / p-n- t-ż s-c-e-i-ę- ------------------------------ Lubi pan / pani też soczewicę? 0
Jedeš li i ti rado mrkvu? L--isz --- -ar-hew-i? L_____ t__ m_________ L-b-s- t-ż m-r-h-w-i- --------------------- Lubisz też marchewki? 0
Jedeš li i ti rado brokulu? Lu--s- -eż-bro-u--? L_____ t__ b_______ L-b-s- t-ż b-o-u-y- ------------------- Lubisz też brokuły? 0
Jedeš li i ti rado papriku? Lubi---te- p-pryk-? L_____ t__ p_______ L-b-s- t-ż p-p-y-ę- ------------------- Lubisz też paprykę? 0
Ja ne volim luk. N---lubi- c-b-l-. N__ l____ c______ N-e l-b-ę c-b-l-. ----------------- Nie lubię cebuli. 0
Ja ne volim masline. N-e --b-----i-ek. N__ l____ o______ N-e l-b-ę o-i-e-. ----------------- Nie lubię oliwek. 0
Ja ne volim gljive. Nie lub-- -r-y-ó-. N__ l____ g_______ N-e l-b-ę g-z-b-w- ------------------ Nie lubię grzybów. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + poljski (1-100) MP3 poljski (1-100)
Video nije pronađen!

Tonalni jezici

Većina govornih jezika u svijetu su tonalni jezici. Kod tonalnih jezika najvažnija je visina tona. Ona određuje značenje riječi i slogova. Stoga je ton usko vezan za riječ. Većina govornih jezika u Aziji su tonalni jezici. Na primjer, među njih spadaju kineski, tajlandski i vijetnamski jezik. U Africi također postoje različiti tonalni jezici. Većina starosjedilačkih jezika Amerike su takođe tonalni jezici. Indoeuropski jezici većinom sadrže tonske elemente. To se, primjerice, odnosi na švedski ili srpski jezik. Visina tona varira u pojedinim jezicima. U kineskom jeziku se razabiru četiri različita tona. Stoga slog ma može imati četiri značenja. To su majka , konoplja, konj i psovati. Zanimljivo je da tonski jezici utječu i na naš sluh. To su pokazala istraživanja o apsolutnom sluhu. Apsolutni sluh je sposobnost točnog identificiranja slušanih tonova. Apsolutni sluh je rijetka pojava u Europi i Sjevernoj Americi. Ima ga manje od 1 na 10.000 osoba. Kod izvornih govornika kineskog jezika situacija je drugačija. Ovdje tu sposobnost ima 9 puta više ljudi. Svi smo imali tu posebnu sposobnost kao mala djeca. Ona nam je zapravo potrebna da bismo naučili ispravno govoriti. Nažalost, kasnije ju većina ljudi izgubi. Visina tonova je naravno važna i u glazbi. To posebno vrijedi za kulture u kojima se govori tonalni jezik. Moraju se točno pridržavati melodije. Inače iz lijepe ljubavne pjesme ispada besmislena pjesmica!
Dali si znao?
Pandžapski jezik spada u indoiranske jezike. On je materinski jezik oko 130 milijuna ljudi. Većina živi u Pakistanu. Ali pandžapski se govori i u saveznoj državi Pendžab. U Pakistanu se pandžapski skoro nikako ne koristi kao pisani jezik. U Indiji je to drukčije, jer jezik tamo ima službeni status. U pandžapskom se koristi vlastito pismo. I ima vrlo dugu književnu tradiciju… Nađeni su tekstovi stari skoro 1000 godina. I s fonološke točke gledišta je pendžapski veoma interesantan. To je tonski jezik. U tonskim jezicima visina naglašenog sloga mijenja njihovo značenje. U pandžapskom naglašeni slog može imati tri različite visine tona. Za indoevropske jezike je to veoma neobično. Zato to čini pandžapski uzbudljivijim!