Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   sv På hotellet – ankomst

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [tjugosju]

På hotellet – ankomst

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Imate li slobodnu sobu? Har-ni et--l--i---ru-? H__ n_ e__ l_____ r___ H-r n- e-t l-d-g- r-m- ---------------------- Har ni ett ledigt rum? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. J-g -ar --s-r-e--t e-- ru-. J__ h__ r_________ e__ r___ J-g h-r r-s-r-e-a- e-t r-m- --------------------------- Jag har reserverat ett rum. 0
Moje ime je Miler. M--t--a-n--r-Mü---r. M___ n___ ä_ M______ M-t- n-m- ä- M-l-e-. -------------------- Mitt namn är Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. Ja----hö--- ett --kel-um. J__ b______ e__ e________ J-g b-h-v-r e-t e-k-l-u-. ------------------------- Jag behöver ett enkelrum. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Ja- -e---e--et- dubb--r--. J__ b______ e__ d_________ J-g b-h-v-r e-t d-b-e-r-m- -------------------------- Jag behöver ett dubbelrum. 0
Koliko košta soba za jednu noć? H-- my---t ko--ar -umm-t-för-en nat-? H__ m_____ k_____ r_____ f__ e_ n____ H-r m-c-e- k-s-a- r-m-e- f-r e- n-t-? ------------------------------------- Hur mycket kostar rummet för en natt? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. J-g -kulle-v-l---ha -t--------d-b-d-um. J__ s_____ v____ h_ e__ r__ m__ b______ J-g s-u-l- v-l-a h- e-t r-m m-d b-d-u-. --------------------------------------- Jag skulle vilja ha ett rum med badrum. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. J-g sk--l---i--- ha-e----um me---us--. J__ s_____ v____ h_ e__ r__ m__ d_____ J-g s-u-l- v-l-a h- e-t r-m m-d d-s-h- -------------------------------------- Jag skulle vilja ha ett rum med dusch. 0
Mogu li vidjeti sobu? K---jag få ---t--på -um---? K__ j__ f_ t____ p_ r______ K-n j-g f- t-t-a p- r-m-e-? --------------------------- Kan jag få titta på rummet? 0
Ima li ovdje garaža? F-nn----t e-------ge ---? F____ d__ e__ g_____ h___ F-n-s d-t e-t g-r-g- h-r- ------------------------- Finns det ett garage här? 0
Ima li ovdje sef? Fi-n- d-t-ett-ka---s-å--här? F____ d__ e__ k________ h___ F-n-s d-t e-t k-s-a-k-p h-r- ---------------------------- Finns det ett kassaskåp här? 0
Ima li ovdje faks? F--n- det-en-f---h-r? F____ d__ e_ f__ h___ F-n-s d-t e- f-x h-r- --------------------- Finns det en fax här? 0
Dobro, uzet ću sobu. Br-, j-g -a- --mm--. B___ j__ t__ r______ B-a- j-g t-r r-m-e-. -------------------- Bra, jag tar rummet. 0
Ovdje su ključevi. Här--- --c-lar-a. H__ ä_ n_________ H-r ä- n-c-l-r-a- ----------------- Här är nycklarna. 0
Ovdje je moja prtljaga. H-- är m-t- b-gag-. H__ ä_ m___ b______ H-r ä- m-t- b-g-g-. ------------------- Här är mitt bagage. 0
U koliko sati je doručak? Vil-e- --d -l-----t----ko-t? V_____ t__ b___ d__ f_______ V-l-e- t-d b-i- d-t f-u-o-t- ---------------------------- Vilken tid blir det frukost? 0
U koliko sati je ručak? V--ken tid--l---d-- l--c-? V_____ t__ b___ d__ l_____ V-l-e- t-d b-i- d-t l-n-h- -------------------------- Vilken tid blir det lunch? 0
U koliko sati je večera? V-l-en-t-d b-ir--e--midd-g? V_____ t__ b___ d__ m______ V-l-e- t-d b-i- d-t m-d-a-? --------------------------- Vilken tid blir det middag? 0

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…