Zbirka izraza

hr U gradu   »   pl W mieście

25 [dvadeset i pet]

U gradu

U gradu

25 [dwadzieścia pięć]

W mieście

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski poljski igra Više
Htio / htjela bih na željeznički kolodvor. C---ał-y- --Ch-ia-aby----st-ć ---------orz--. C________ / C_________ d_____ s__ n_ d_______ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- d-s-a- s-ę n- d-o-z-c- --------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym dostać się na dworzec. 0
Htio / htjela bih na aerodrom. C--ia-bym----hc--ł--y-------- si- na ---n---o. C________ / C_________ d_____ s__ n_ l________ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- d-s-a- s-ę n- l-t-i-k-. ---------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym dostać się na lotnisko. 0
Htio / htjela bih u centar grada. C---a---m / -hc--ła--m-dost----ię-do-c--t--m -ias-a. C________ / C_________ d_____ s__ d_ c______ m______ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- d-s-a- s-ę d- c-n-r-m m-a-t-. ---------------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym dostać się do centrum miasta. 0
Kako da dođem do željezničkog kolodvora? J-k-d-trę-do d--rca? J__ d____ d_ d______ J-k d-t-ę d- d-o-c-? -------------------- Jak dotrę do dworca? 0
Kako da dođem do aerodroma? Jak ---rę--a----nis-o. J__ d____ n_ l________ J-k d-t-ę n- l-t-i-k-. ---------------------- Jak dotrę na lotnisko. 0
Kako da dođem do centra grada? J-k-d-tr---o--e-t--------t-? J__ d____ d_ c______ m______ J-k d-t-ę d- c-n-r-m m-a-t-? ---------------------------- Jak dotrę do centrum miasta? 0
Trebam taksi. P----e--a-m- je-t ta--ó-k-. P________ m_ j___ t________ P-t-z-b-a m- j-s- t-k-ó-k-. --------------------------- Potrzebna mi jest taksówka. 0
Trebam plan grada. P-tr--bn--mi -es- -la- -ia---. P________ m_ j___ p___ m______ P-t-z-b-y m- j-s- p-a- m-a-t-. ------------------------------ Potrzebny mi jest plan miasta. 0
Trebam hotel. P--r--bny -i---s- --t-l. P________ m_ j___ h_____ P-t-z-b-y m- j-s- h-t-l- ------------------------ Potrzebny mi jest hotel. 0
Htio / htjela bih iznajmiti auto. Chci--by--/-Ch-i-łab-m---po-ycz-- -am---ó-. C________ / C_________ w_________ s________ C-c-a-b-m / C-c-a-a-y- w-p-ż-c-y- s-m-c-ó-. ------------------------------------------- Chciałbym / Chciałabym wypożyczyć samochód. 0
Ovdje je moja kreditna kartica. Tu -est-mo-- k-rta -r-d-t---. T_ j___ m___ k____ k_________ T- j-s- m-j- k-r-a k-e-y-o-a- ----------------------------- Tu jest moja karta kredytowa. 0
Ovdje je moja vozačka dozvola. T--j--t-m-je------ j--dy. T_ j___ m___ p____ j_____ T- j-s- m-j- p-a-o j-z-y- ------------------------- Tu jest moje prawo jazdy. 0
Što ima vidjeti u gradu? Co m-żna --ejrz-ć - --m --eśc-e? C_ m____ o_______ w t__ m_______ C- m-ż-a o-e-r-e- w t-m m-e-c-e- -------------------------------- Co można obejrzeć w tym mieście? 0
Idite u stari grad. P--------jść----s--rówk-.-----e-- pa--- p-n- i-zie-na staró-kę. P_____ p____ n_ s________ / N____ p__ / p___ i____ n_ s________ P-o-z- p-j-ć n- s-a-ó-k-. / N-e-h p-n / p-n- i-z-e n- s-a-ó-k-. --------------------------------------------------------------- Proszę pójść na starówkę. / Niech pan / pani idzie na starówkę. 0
Napravite obilazak grada. P--s-- ---rać się -- prz-ja-dżkę-p--mieści-. P_____ w_____ s__ n_ p__________ p_ m_______ P-o-z- w-b-a- s-ę n- p-z-j-ż-ż-ę p- m-e-c-e- -------------------------------------------- Proszę wybrać się na przejażdżkę po mieście. 0
Idite do luke. P----ę -ó--ć d--p----- - N--ch---- --p-n-----i--d----r--. P_____ p____ d_ p_____ / N____ p__ / p___ i____ d_ p_____ P-o-z- p-j-ć d- p-r-u- / N-e-h p-n / p-n- i-z-e d- p-r-u- --------------------------------------------------------- Proszę pójść do portu. / Niech pan / pani idzie do portu. 0
Napravite obilazak luke. P--szę-wy------i--na-p-zejaż-ż-ę-po---r-ie. P_____ w_____ s__ n_ p__________ p_ p______ P-o-z- w-b-a- s-ę n- p-z-j-ż-ż-ę p- p-r-i-. ------------------------------------------- Proszę wybrać się na przejażdżkę po porcie. 0
Koje još znamenitosti postoje? C- wa-to-jesz-z--z--a-zy-? C_ w____ j______ z________ C- w-r-o j-s-c-e z-b-c-y-? -------------------------- Co warto jeszcze zobaczyć? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + poljski (1-100) MP3 poljski (1-100)
Video nije pronađen!

Slavenski jezici

Slavenski jezik je materinji jezik 300 milijuna ljudi. Slavenski jezici spadaju u indoeuropske jezike. Postoji oko 20 slavenskih jezika. Najznačajniji među njima je ruski jezik. Više od 150 milijuna ljudi govori ruski kao materinji jezik. Zatim slijede poljski i ukrajinski s više od 50 milijuna govornika. Slavenski jezici su u lingvistici podijeljeni u različite skupine. Dijele se na zapadnoslavenske, istočnoslavenske i južnoslavenske jezike. Zapadnoslavenski jezici su poljski, češki i slovački. Ruski, ukrajinski i bjeloruski spadaju u istočnoslavenske jezike. Južnoslavenski jezici su srpski, hrvatski i bugarski. Pokraj navedenih postoji još mnogo drugih slavenskih jezika. No njih govori relativno mali broj ljudi. Slavenski jezici potječu od zajedničkog protojezika. Pojedinačni jezici su se od istog razvili relativno kasno. Stoga su mlađi od germanskih i romanskih jezika. Velik dio vokabulara slavenskih jezika je sličan. Za to je zaslužno njihovo relativno kasno odvajanje. Sa znanstvenog gledišta slavenski jezici su konzervativni. Što znači da sadrže još mnogo starih jezičnih struktura. Drugi indoeuropski jezici su izgubili te stare oblike. Slavenski jezici su stoga jako zanimljivi za istraživanje. Njihovim istraživanjem mogu se izvući zaključci o prijašnjim jezicima. Na taj se način istražitelji nadaju da će rekonstruirati indoeuropski. Slavenske jezike karakterizira malo samoglasnika. Osim toga, imaju mnogo zvukova koji se u drugim jezicima ne pojavljuju. Zapadni Europljani imaju zbog toga često poteškoća s izgovorom. Ali ne brinite – sve će biti u redu! Na poljskom: Wszystko będzie dobrze!
Dali si znao?
Hrvatski je južnoslavenski jezik. U bliskom je srodstvu sa srpskim, bosanskim i crnogorskim jezikom. Govornici ovih jezika mogu se bez problema međusobno sporazumijevati. Puno jezikoslovaca su stoga mišljenja da hrvatski uopće nije poseban jezik. Posmatraju ga kao jednu od puno inačica srpskohrvatskog. Oko 7 milijuna ljudi u svijetu govori hrvatski. Jezik koristi latinska slova. Uključujući neke posebne znakove, hrvatska abeceda ima ukupno 30 slova. Pravopis striktno slijedi izgovor riječi. To važi i za riječi koje su preuzete iz drugih jezika. Akcent riječi hrvatskog jezika je melodijski. To znači da je kod naglaska odlučujuća visina slogova. Gramatika ima sedam padeža i nije baš uvijek sasvim jednostavna. Isplati se, međutim, naučiti hrvatski jezik. Hrvatska je predivna zemlja za odmor!