Zbirka izraza

hr U hotelu – dolazak   »   fi Hotellissa – saapuminen

27 [dvadeset i sedam]

U hotelu – dolazak

U hotelu – dolazak

27 [kaksikymmentäseitsemän]

Hotellissa – saapuminen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Imate li slobodnu sobu? On----e--l-----lä -a-a-ta h--n-i-a? O___ t_____ v____ v______ h________ O-k- t-i-l- v-e-ä v-p-i-a h-o-e-t-? ----------------------------------- Onko teillä vielä vapaita huoneita? 0
Rezervirao / rezervirala sam sobu. Ol-n ----n--t--uon-en. O___ v_______ h_______ O-e- v-r-n-u- h-o-e-n- ---------------------- Olen varannut huoneen. 0
Moje ime je Miler. Minun -imeni o--M--ler. M____ n_____ o_ M______ M-n-n n-m-n- o- M-l-e-. ----------------------- Minun nimeni on Müller. 0
Trebam jednokrevetnu sobu. H-lu---in -h-en-e--en-hu-n-e-. H________ y__________ h_______ H-l-a-s-n y-d-n-e-g-n h-o-e-n- ------------------------------ Haluaisin yhdenhengen huoneen. 0
Trebam dvokrevetnu sobu. Haluai--n ka----hen--n-----een. H________ k___________ h_______ H-l-a-s-n k-h-e-h-n-e- h-o-e-n- ------------------------------- Haluaisin kahdenhengen huoneen. 0
Koliko košta soba za jednu noć? Mi-ä -------hu-ne -er -ö? M___ m_____ h____ p__ y__ M-t- m-k-a- h-o-e p-r y-? ------------------------- Mitä maksaa huone per yö? 0
Htio / htjela bih sobu s kupaonicom. H--u-i-i---u---e---yl--h-o--el--. H________ h______ k______________ H-l-a-s-n h-o-e-n k-l-y-u-n-e-l-. --------------------------------- Haluaisin huoneen kylpyhuoneella. 0
Htio / htjela bih sobu s tušem. Haluai-----u-ne-- sui---ll-. H________ h______ s_________ H-l-a-s-n h-o-e-n s-i-k-l-a- ---------------------------- Haluaisin huoneen suihkulla. 0
Mogu li vidjeti sobu? Saa-ko n-hdä ----e-n? S_____ n____ h_______ S-a-k- n-h-ä h-o-e-n- --------------------- Saanko nähdä huoneen? 0
Ima li ovdje garaža? O-ko t--l-- au---a-l--? O___ t_____ a__________ O-k- t-ä-l- a-t-t-l-i-? ----------------------- Onko täällä autotallia? 0
Ima li ovdje sef? O-k---ä-ll- kass-kaa---a? O___ t_____ k____________ O-k- t-ä-l- k-s-a-a-p-i-? ------------------------- Onko täällä kassakaappia? 0
Ima li ovdje faks? On-o---ä-lä ----i-? O___ t_____ f______ O-k- t-ä-l- f-k-i-? ------------------- Onko täällä faksia? 0
Dobro, uzet ću sobu. H-vä--o-an --o-e-n. H____ o___ h_______ H-v-, o-a- h-o-e-n- ------------------- Hyvä, otan huoneen. 0
Ovdje su ključevi. T------n a-a--et. T____ o_ a_______ T-s-ä o- a-a-m-t- ----------------- Tässä on avaimet. 0
Ovdje je moja prtljaga. Tä--ä--n m-t-at-var-n-. T____ o_ m_____________ T-s-ä o- m-t-a-a-a-a-i- ----------------------- Tässä on matkatavarani. 0
U koliko sati je doručak? M-n-l-- -n-aa----n--? M______ o_ a_________ M-n-l-a o- a-m-a-n-n- --------------------- Monelta on aamiainen? 0
U koliko sati je ručak? Mo--lta o- p---äl-in-n? M______ o_ p___________ M-n-l-a o- p-i-ä-l-n-n- ----------------------- Monelta on päivällinen? 0
U koliko sati je večera? M-n--ta -- --l-l--n--? M______ o_ i__________ M-n-l-a o- i-l-l-i-e-? ---------------------- Monelta on illallinen? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + finski (1-100) MP3 finski (1-100)
Video nije pronađen!

Stanke su bitne za uspješno učenje

Tko želi uspješnije učiti trebao bi češće napraviti stanku! Do ovog su rezultata došla nova znanstvena istraživanja. Istraživači su ispitivali faze učenja. Pritom su simulirani različiti slučajevi učenja. Najbolje upijamo informacije u malim količinama. Shodno tome, ne bismo trebali nastojati naučiti previše odjedanput. Između nastavnih jedinica bi se uvijek trebala napraviti stanka. Uspješno učenje također ovisi i o biokemijskim procesima. Ti procesi se odvijaju u mozgu. Oni određuju naš optimalan ritam učenja. Kad učimo nešto novo, naš mozak izlučuje određene tvari. Te tvari utječu na aktivnost naših moždanih stanica. Dva različita enzima igraju posebno važnu ulogu pri tome. Oni se oslobađaju prilikom učenja novih sadržaja. No ne oslobađaju se zajedno. Njihovo se djelovanje aktivira nakon nekog vremena. Najučinkovitije ipak učimo kad su oba enzima istovremeno prisutna. Uspjeh se jasno povećava kad napravimo više stanki. Dakle, smisleno je da pojedine faze učenja budu različitog trajanja. Dužina stanki bi također trebala biti različita. Idealno bi bilo da u početku prve dvije stanke traju deset minuta. Zatim slijedi stanka od pet minuta. Nakon toga bi trebala uslijediti još jedna stanka od 30 minuta. U stankama naš mozak učinkovitije memorira nove sadržaje. Za vrijeme stanki bi trebalo napustiti radno mjesto. Osim toga, poželjno je kretati se tijekom stanke. Prošetajte se između učenja! I nemojte imati grižnju savjesti – pritom također učite!
Dali si znao?
Litvanski spada u baltičke jezike. Govori ga više od 3 milijuna ljudi. Oni žive u Litvaniji, Bjelorusiji i Poljskoj. Litvanski je u bližem srodstvu samo s latvijskim. Iako je Litvanija zaista mala zemlja, jezik se dijeli na puno dijalekata. Litvanski koristi latinična slova, ali ima i nekoliko posebnih znakova. Tipična crta ovog jezika je puno duplih vokala. A takođe ima više varijanata vokala kao na primjer kratki, dugi i nazalni. Izgovor litvanskog nije težak. Puno teži je naglasak jer je fleksibilan. To znači da se on orijentira prema gramatičkom obliku slova. Zanimljivo je da je litvanski veoma arhaičan jezik. Smatra se da je to jezik koji se najmanje udaljio od roditeljskog jezika. To znači da još uvijek veoma liči prvom indoeuropskom jeziku. Tko želi znati kako su naši preci govorili, treba učiti litvanski…