Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   ta பருவ காலமும் வானிலையும்

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

16 [பதினாறு]

16 [Patiṉāṟu]

பருவ காலமும் வானிலையும்

[paruva kālamum vāṉilaiyum]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski tamilski Igra Više
Ovo su godišnja doba: இவைக-- --ுவ----்க--. இ___ ப________ இ-ை-ள- ப-ு-க-ல-்-ள-. -------------------- இவைகள் பருவகாலங்கள். 0
ivai-----ar--ak---ṅk--. i______ p______________ i-a-k-ḷ p-r-v-k-l-ṅ-a-. ----------------------- ivaikaḷ paruvakālaṅkaḷ.
Proljeće, ljeto, வ-ந்--ா-ம்-கோ--க்க-ல-் வ_____________ வ-ந-த-ா-ம-,-ோ-ை-்-ா-ம- ---------------------- வஸந்தகாலம்,கோடைக்காலம் 0
V-san-ak-lam-kōṭ-ikk--am V_______________________ V-s-n-a-ā-a-,-ō-a-k-ā-a- ------------------------ Vasantakālam,kōṭaikkālam
jesen i zima. இ----தி-் க-ல----ற்ற--்--ுளிர---ல--. இ_ உ__ கா__ ம___ கு______ இ-ை உ-ி-் க-ல-் ம-்-ு-் க-ள-ர-க-ல-்- ------------------------------------ இலை உதிர் காலம் மற்றும் குளிர்காலம். 0
ila--u--r k-l-- ma-ṟ-- -u-i-k---m. i___ u___ k____ m_____ k__________ i-a- u-i- k-l-m m-ṟ-u- k-ḷ-r-ā-a-. ---------------------------------- ilai utir kālam maṟṟum kuḷirkālam.
Ljeto je vruće. க-ட--்க-ல-- வெப--மா- -ர-க்---். கோ_____ வெ____ இ_____ க-ட-க-க-ல-் வ-ப-ப-ா- இ-ு-்-ு-்- ------------------------------- கோடைக்காலம் வெப்பமாக இருக்கும். 0
K-ṭa-k--la---e------- -r--k--. K__________ v________ i_______ K-ṭ-i-k-l-m v-p-a-ā-a i-u-k-m- ------------------------------ Kōṭaikkālam veppamāka irukkum.
Ljeti sija sunce. க-டைக்-ா----ி-- ச-ரி-ன- ப--கா-ி----ற-ன். கோ_______ சூ___ பி________ க-ட-க-க-ல-்-ி-் ச-ர-ய-் ப-ர-ா-ி-்-ி-ா-்- ---------------------------------------- கோடைக்காலத்தில் சூரியன் பிரகாசிக்கிறான். 0
K-ṭ--k--l-t-il-cūriya--pirakāci-k----. K_____________ c______ p______________ K-ṭ-i-k-l-t-i- c-r-y-ṉ p-r-k-c-k-i-ā-. -------------------------------------- Kōṭaikkālattil cūriyaṉ pirakācikkiṟāṉ.
Ljeti rado idemo šetati. கோ-ைக்---த்தி-் நம-்கு------ச் ச-ல்லுதல--ம-----்----ுப-பம-. கோ_______ ந___ ந____ செ____ மி___ வி_____ க-ட-க-க-ல-்-ி-் ந-க-க- ந-க-க-் ச-ல-ல-த-் ம-க-ு-் வ-ர-ப-ப-்- ----------------------------------------------------------- கோடைக்காலத்தில் நமக்கு நடக்கச் செல்லுதல் மிகவும் விருப்பம். 0
Kō----kā-a--i--n-m---u-----k-a- c-l----- m----u- ---u---m. K_____________ n______ n_______ c_______ m______ v________ K-ṭ-i-k-l-t-i- n-m-k-u n-ṭ-k-a- c-l-u-a- m-k-v-m v-r-p-a-. ---------------------------------------------------------- Kōṭaikkālattil namakku naṭakkac cellutal mikavum viruppam.
Zima je hladna. குள-ர---லம- குளி--ச-------இர-க்கும-. கு_____ கு______ இ_____ க-ள-ர-க-ல-் க-ள-ர-ச-ச-ய-க இ-ு-்-ு-்- ------------------------------------ குளிர்காலம் குளிர்ச்சியாக இருக்கும். 0
Kuḷi--ā-am kuḷir---y--- ----k--. K_________ k___________ i_______ K-ḷ-r-ā-a- k-ḷ-r-c-y-k- i-u-k-m- -------------------------------- Kuḷirkālam kuḷircciyāka irukkum.
Zimi pada snijeg ili kiša. கு-ிர-கா-த்தில் பனி அ----ு -ழை-பெ------். கு_______ ப_ அ___ ம_ பெ_____ க-ள-ர-க-ல-்-ி-் ப-ி அ-்-த- ம-ை ப-ய-ய-ா-்- ----------------------------------------- குளிர்காலத்தில் பனி அல்லது மழை பெய்யலாம். 0
K---r---attil paṉi--l-atu---ḻai -e-y-l--. K____________ p___ a_____ m____ p________ K-ḷ-r-ā-a-t-l p-ṉ- a-l-t- m-ḻ-i p-y-a-ā-. ----------------------------------------- Kuḷirkālattil paṉi allatu maḻai peyyalām.
Zimi rado ostajemo kod kuće. க--ிர-க--த்த-----மக-க---ன------தங--ுவது விருப்பம-. கு_______ ந___ ம___ த____ வி_____ க-ள-ர-க-ல-்-ி-் ந-க-க- ம-ை-ி-் த-்-ு-த- வ-ர-ப-ப-்- -------------------------------------------------- குளிர்காலத்தில் நமக்கு மனையில் தங்குவது விருப்பம். 0
Kuḷir-ā---t----ama-ku-maṉ-iyi--t--kuva----ir-p-am. K____________ n______ m_______ t________ v________ K-ḷ-r-ā-a-t-l n-m-k-u m-ṉ-i-i- t-ṅ-u-a-u v-r-p-a-. -------------------------------------------------- Kuḷirkālattil namakku maṉaiyil taṅkuvatu viruppam.
Hladno je. கு-ிர-க-இரு-்கிறத-. கு___ இ______ க-ள-ர-க இ-ு-்-ி-த-. ------------------- குளிராக இருக்கிறது. 0
K--i-āk--ir---iṟa-u. K_______ i__________ K-ḷ-r-k- i-u-k-ṟ-t-. -------------------- Kuḷirāka irukkiṟatu.
Pada kiša. ம-ை-----கிற--. ம_ பெ_____ ம-ை ப-ய-க-ற-ு- -------------- மழை பெய்கிறது. 0
M---- pe------u. M____ p_________ M-ḻ-i p-y-i-a-u- ---------------- Maḻai peykiṟatu.
Vjetrovito je. க-ற----வ--- --ி---ிற--. கா__ வீ_ அ______ க-ற-ற- வ-ச- அ-ி-்-ி-த-. ----------------------- காற்று வீசி அடிக்கிறது. 0
K---u vīci-aṭ----ṟ---. K____ v___ a__________ K-ṟ-u v-c- a-i-k-ṟ-t-. ---------------------- Kāṟṟu vīci aṭikkiṟatu.
Toplo je. வெப-ப-ா--இர-------ு. வெ____ இ______ வ-ப-ப-ா- இ-ு-்-ி-த-. -------------------- வெப்பமாக இருக்கிறது. 0
Vep-am-ka---u--iṟ--u. V________ i__________ V-p-a-ā-a i-u-k-ṟ-t-. --------------------- Veppamāka irukkiṟatu.
Sunčano je. வெ-்-ி--ி-்-ிற-ு. வெ_________ வ-ய-ய-ல-ி-்-ி-த-. ----------------- வெய்யிலடிக்கிறது. 0
Vey--la--kk-ṟ--u. V________________ V-y-i-a-i-k-ṟ-t-. ----------------- Veyyilaṭikkiṟatu.
Vedro je. வ-ப--ம- ம-த-ா- ----்கி---. வெ___ மி___ இ______ வ-ப-ப-் ம-த-ா- இ-ு-்-ி-த-. -------------------------- வெப்பம் மிதமாக இருக்கிறது. 0
Vep-a- -i-am-ka--r-kk-----. V_____ m_______ i__________ V-p-a- m-t-m-k- i-u-k-ṟ-t-. --------------------------- Veppam mitamāka irukkiṟatu.
Kakvo je vrijeme danas? இ--ற- --ுவ-ி-ை எப-படி--ள்ள-ு? இ__ ப____ எ___ உ____ இ-்-ு ப-ு-ந-ல- எ-்-ட- உ-்-த-? ----------------------------- இன்று பருவநிலை எப்படி உள்ளது? 0
I-ṟu--a--v-nil-- e-paṭ- u-ḷ-tu? I___ p__________ e_____ u______ I-ṟ- p-r-v-n-l-i e-p-ṭ- u-ḷ-t-? ------------------------------- Iṉṟu paruvanilai eppaṭi uḷḷatu?
Danas je hladno. இ-்-- -ுள---- உ-்ள-ு. இ__ கு___ உ____ இ-்-ு க-ள-ர-க உ-்-த-. --------------------- இன்று குளிராக உள்ளது. 0
Iṉ-----ḷ---k- u-ḷ-tu. I___ k_______ u______ I-ṟ- k-ḷ-r-k- u-ḷ-t-. --------------------- Iṉṟu kuḷirāka uḷḷatu.
Danas je toplo. இன-ற- -ெ-்-மா----்---. இ__ வெ____ உ____ இ-்-ு வ-ப-ப-ா- உ-்-த-. ---------------------- இன்று வெப்பமாக உள்ளது. 0
I----v--pa-āka-uḷḷ-t-. I___ v________ u______ I-ṟ- v-p-a-ā-a u-ḷ-t-. ---------------------- Iṉṟu veppamāka uḷḷatu.

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...