Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   bn ঋতু এবং আবহাওয়া

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

১৬ [ষোল]

16 [Ṣōla]

ঋতু এবং আবহাওয়া

r̥tu ēbaṁ ābahā'ōẏā

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bengalski Igra Više
Ovo su godišnja doba: এই---ো -ল বিভিন-ন -তু এ___ হ_ বি___ ঋ_ এ-গ-ল- হ- ব-ভ-ন-ন ঋ-ু --------------------- এইগুলো হল বিভিন্ন ঋতু 0
ē'ig-l--h-l- -i-----a----u ē______ h___ b_______ r̥__ ē-i-u-ō h-l- b-b-i-n- r-t- -------------------------- ē'igulō hala bibhinna r̥tu
Proljeće, ljeto, ব---ত, গ-----ম ব____ গ্___ ব-ন-ত- গ-র-ষ-ম -------------- বসন্ত, গ্রীষ্ম 0
b----ta- --īṣma b_______ g_____ b-s-n-a- g-ī-m- --------------- basanta, grīṣma
jesen i zima. শ----বং-শ-ত শ__ এ_ শী_ শ-ৎ এ-ং শ-ত ----------- শরৎ এবং শীত 0
ś-raṯ --aṁ --ta ś____ ē___ ś___ ś-r-ṯ ē-a- ś-t- --------------- śaraṯ ēbaṁ śīta
Ljeto je vruće. গ্র-ষ--ক-ল-উ-্ণ ৷ গ্_____ উ__ ৷ গ-র-ষ-ম-া- উ-্- ৷ ----------------- গ্রীষ্মকাল উষ্ণ ৷ 0
g-ī-makāla-uṣṇa g_________ u___ g-ī-m-k-l- u-ṇ- --------------- grīṣmakāla uṣṇa
Ljeti sija sunce. গ-র-ষ্ম-া----ূ---ের ----উ-্----য় ৷ গ্_____ সূ___ আ_ উ___ হ_ ৷ গ-র-ষ-ম-া-ে স-র-য-র আ-ো উ-্-ল হ- ৷ ---------------------------------- গ্রীষ্মকালে সূর্যের আলো উজ্বল হয় ৷ 0
g-ī-makā-- -ūry----ālō-uj-al- -a-a g_________ s______ ā__ u_____ h___ g-ī-m-k-l- s-r-ē-a ā-ō u-b-l- h-ẏ- ---------------------------------- grīṣmakālē sūryēra ālō ujbala haẏa
Ljeti rado idemo šetati. আমরা -্----ম---ে----টতে ভা---সি ৷ আ__ গ্_____ হাঁ__ ভা___ ৷ আ-র- গ-র-ষ-ম-া-ে হ-ঁ-ত- ভ-ল-া-ি ৷ --------------------------------- আমরা গ্রীষ্মকালে হাঁটতে ভালবাসি ৷ 0
ā-a-- grī--akālē--ām̐ṭ--- -h-la---i ā____ g_________ h______ b________ ā-a-ā g-ī-m-k-l- h-m-ṭ-t- b-ā-a-ā-i ----------------------------------- āmarā grīṣmakālē hām̐ṭatē bhālabāsi
Zima je hladna. শ--কাল----্ড--৷ শী___ ঠা__ ৷ শ-ত-া- ঠ-ণ-ড- ৷ --------------- শীতকাল ঠাণ্ডা ৷ 0
ś-t--āla ṭ-āṇ-ā ś_______ ṭ_____ ś-t-k-l- ṭ-ā-ḍ- --------------- śītakāla ṭhāṇḍā
Zimi pada snijeg ili kiša. শী-কা-- বরফ প-়ে বা ---্ট--হয় ৷ শী___ ব__ প_ বা বৃ__ হ_ ৷ শ-ত-া-ে ব-ফ প-়- ব- ব-ষ-ট- হ- ৷ ------------------------------- শীতকালে বরফ পড়ে বা বৃষ্টি হয় ৷ 0
śī-akāl--bara--a-p--ē-b--b--ṣṭ--ha-a ś_______ b______ p___ b_ b____ h___ ś-t-k-l- b-r-p-a p-ṛ- b- b-̥-ṭ- h-ẏ- ------------------------------------ śītakālē barapha paṛē bā br̥ṣṭi haẏa
Zimi rado ostajemo kod kuće. শ--ক--ে-আ--া ঘর-----তে ভালবাস- ৷ শী___ আ__ ঘ_ থা__ ভা___ ৷ শ-ত-া-ে আ-র- ঘ-ে থ-ক-ে ভ-ল-া-ি ৷ -------------------------------- শীতকালে আমরা ঘরে থাকতে ভালবাসি ৷ 0
ś-t-k--ē --a---g---- t--kat- --āla--si ś_______ ā____ g____ t______ b________ ś-t-k-l- ā-a-ā g-a-ē t-ā-a-ē b-ā-a-ā-i -------------------------------------- śītakālē āmarā gharē thākatē bhālabāsi
Hladno je. এখ--ঠ----া ৷ এ__ ঠা__ ৷ এ-ন ঠ-ণ-ড- ৷ ------------ এখন ঠাণ্ডা ৷ 0
ēkha-- ṭhāṇḍā ē_____ ṭ_____ ē-h-n- ṭ-ā-ḍ- ------------- ēkhana ṭhāṇḍā
Pada kiša. এখ---ৃ-্----চ্-- ৷ এ__ বৃ__ হ__ ৷ এ-ন ব-ষ-ট- হ-্-ে ৷ ------------------ এখন বৃষ্টি হচ্ছে ৷ 0
ē--a----r̥-ṭi-hacc-ē ē_____ b____ h_____ ē-h-n- b-̥-ṭ- h-c-h- -------------------- ēkhana br̥ṣṭi hacchē
Vjetrovito je. এখন -ড়- -াওয়-----ে-৷ এ__ ঝ_ হা__ ব__ ৷ এ-ন ঝ-ো হ-ও-া ব-ছ- ৷ -------------------- এখন ঝড়ো হাওয়া বইছে ৷ 0
ēk--n- jhaṛō-hā-ō-ā-ba-ichē ē_____ j____ h_____ b______ ē-h-n- j-a-ō h-'-ẏ- b-'-c-ē --------------------------- ēkhana jhaṛō hā'ōẏā ba'ichē
Toplo je. এ-----ম ৷ এ__ গ__ ৷ এ-ন গ-ম ৷ --------- এখন গরম ৷ 0
ēkhan--g-r--a ē_____ g_____ ē-h-n- g-r-m- ------------- ēkhana garama
Sunčano je. এ-ন রোদ-আছ--৷ এ__ রো_ আ_ ৷ এ-ন র-দ আ-ে ৷ ------------- এখন রোদ আছে ৷ 0
ē--an--rō-a---hē ē_____ r___ ā___ ē-h-n- r-d- ā-h- ---------------- ēkhana rōda āchē
Vedro je. এ----ন----(র---খ-- ক--া--৷ এ_ ম___ (__ খু_ ক__ ৷ এ-ি ম-ো-ম (-ো- খ-ব ক-়-) ৷ -------------------------- এটি মনোরম (রোদ খুব কড়া) ৷ 0
ēṭ- ma--ra----rō-a k---- kaṛā) ē__ m_______ (____ k____ k____ ē-i m-n-r-m- (-ō-a k-u-a k-ṛ-) ------------------------------ ēṭi manōrama (rōda khuba kaṛā)
Kakvo je vrijeme danas? আ- --হা--- -ে-ন? আ_ আ____ কে___ আ- আ-হ-ও-া ক-ম-? ---------------- আজ আবহাওয়া কেমন? 0
āj--ā---ā'--- kē-ana? ā__ ā________ k______ ā-a ā-a-ā-ō-ā k-m-n-? --------------------- āja ābahā'ōẏā kēmana?
Danas je hladno. আজ-ঠ----- পড়---৷ আ_ ঠা__ প__ ৷ আ- ঠ-ণ-ড- প-ছ- ৷ ---------------- আজ ঠাণ্ডা পড়ছে ৷ 0
Āja-ṭ-āṇḍ---a----ē Ā__ ṭ_____ p______ Ā-a ṭ-ā-ḍ- p-ṛ-c-ē ------------------ Āja ṭhāṇḍā paṛachē
Danas je toplo. আজ-ে-গরম প-ছ- ৷ আ__ গ__ প__ ৷ আ-ক- গ-ম প-ছ- ৷ --------------- আজকে গরম পড়ছে ৷ 0
āj-kē --r--a -aṛac-ē ā____ g_____ p______ ā-a-ē g-r-m- p-ṛ-c-ē -------------------- ājakē garama paṛachē

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + bengalski (1-100) MP3 bengalski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...