Knjiga fraza

bs Godišnja doba i vrijeme   »   fa ‫فصل های سال و آب و هوا‬

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

Godišnja doba i vrijeme

‫16 [شانزده]‬

16 [shânz-dah]

‫فصل های سال و آب و هوا‬

[fasl-hâye sâl va âb o havâ]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski perzijski Igra Više
Ovo su godišnja doba: ‫ا-ن------- -ای--ا-----ند:‬ ‫___ ه_ ف__ ه__ س__ ه______ ‫-ی- ه- ف-ل ه-ی س-ل ه-ت-د-‬ --------------------------- ‫این ها فصل های سال هستند:‬ 0
in-hâ--asl--â-- ----h---a--: i____ f________ s__ h_______ i---â f-s---â-e s-l h-s-a-d- ---------------------------- in-hâ fasl-hâye sâl hastand:
Proljeće, ljeto, ‫-ه--،---ب-ت-ن،‬ ‫_____ ت________ ‫-ه-ر- ت-ب-ت-ن-‬ ---------------- ‫بهار، تابستان،‬ 0
b-h-r, t--e-tân b_____ t_______ b-h-r- t-b-s-â- --------------- bahâr, tâbestân
jesen i zima. ‫-ا----- -مستان.‬ ‫_____ و ز_______ ‫-ا-ی- و ز-س-ا-.- ----------------- ‫پائیز و زمستان.‬ 0
p-i---a z--e--ân p___ v_ z_______ p-i- v- z-m-s-â- ---------------- pâiz va zemestân
Ljeto je vruće. ‫--بس--ن گ-م ا-ت-‬ ‫_______ گ__ ا____ ‫-ا-س-ا- گ-م ا-ت-‬ ------------------ ‫تابستان گرم است.‬ 0
tâbe-t-n--arm----. t_______ g___ a___ t-b-s-â- g-r- a-t- ------------------ tâbestân garm ast.
Ljeti sija sunce. ‫-ر ت-ب---ن خ-رشی- -ی‌--خش-.‬ ‫__ ت______ خ_____ م________ ‫-ر ت-ب-ت-ن خ-ر-ی- م-‌-ر-ش-.- ----------------------------- ‫در تابستان خورشید می‌درخشد.‬ 0
d---t-b-stân k---------mi----ad. d__ t_______ k________ m________ d-r t-b-s-â- k-o---h-d m---â-a-. -------------------------------- dar tâbestân khor-shid mi-tâbad.
Ljeti rado idemo šetati. ‫---ت-ب--ا- -وس--دا-یم پ-ا-ه-ر-ی--ن-م-‬ ‫__ ت______ د___ د____ پ____ ر__ ک_____ ‫-ر ت-ب-ت-ن د-س- د-ر-م پ-ا-ه ر-ی ک-ی-.- --------------------------------------- ‫در تابستان دوست داریم پیاده روی کنیم.‬ 0
d-- tâb--t-n d--st-d-ri- --âde--avi--o---. d__ t_______ d____ d____ p____ r___ k_____ d-r t-b-s-â- d-o-t d-r-m p-â-e r-v- k-n-m- ------------------------------------------ dar tâbestân doost dârim piâde ravi konim.
Zima je hladna. ‫-م-ت----ر--ا---‬ ‫______ س__ ا____ ‫-م-ت-ن س-د ا-ت-‬ ----------------- ‫زمستان سرد است.‬ 0
z---stâ- sard -st. z_______ s___ a___ z-m-s-â- s-r- a-t- ------------------ zemestân sard ast.
Zimi pada snijeg ili kiša. ‫د- ----ا----ف-ی- باران می-ب----‬ ‫__ ز_____ ب__ ی_ ب____ م_______ ‫-ر ز-س-ا- ب-ف ی- ب-ر-ن م-‌-ا-د-‬ --------------------------------- ‫در زمستان برف یا باران می‌بارد.‬ 0
d------es------rf -- b-rân--ib-rad. d__ z_______ b___ y_ b____ m_______ d-r z-m-s-â- b-r- y- b-r-n m-b-r-d- ----------------------------------- dar zemestân barf yâ bârân mibârad.
Zimi rado ostajemo kod kuće. ‫-ر-زمس-ا- ---- دا-ی---ر---ن- ------.‬ ‫__ ز_____ د___ د____ د_ خ___ ب_______ ‫-ر ز-س-ا- د-س- د-ر-م د- خ-ن- ب-ا-ی-.- -------------------------------------- ‫در زمستان دوست داریم در خانه بمانیم.‬ 0
d---z-me-tâ- -i-h-tar doo----â----da- k--ne--e-â---. d__ z_______ b_______ d____ d____ d__ k____ b_______ d-r z-m-s-â- b-s---a- d-o-t d-r-m d-r k-â-e b-m-n-m- ---------------------------------------------------- dar zemestân bish-tar doost dârim dar khâne bemânim.
Hladno je. ‫--- ‫سرد-----‬ ‫___ ‫___ ا____ ‫-و- ‫-ر- ا-ت-‬ --------------- ‫هوا ‫سرد است.‬ 0
sar---s-. s___ a___ s-r- a-t- --------- sard ast.
Pada kiša. ‫-ا--ن-می‌ب----‬ ‫_____ م_______ ‫-ا-ا- م-‌-ا-د-‬ ---------------- ‫باران می‌بارد.‬ 0
bâ--n-m---rad. b____ m_______ b-r-n m-b-r-d- -------------- bârân mibârad.
Vjetrovito je. ‫-اد--ی-و--.‬ ‫___ م______ ‫-ا- م-‌-ز-.- ------------- ‫باد می‌وزد.‬ 0
b-- m---a-a-. b__ m________ b-d m---a-a-. ------------- bâd mi-vazad.
Toplo je. ‫ه-- ‫گر- -س--‬ ‫___ ‫___ ا____ ‫-و- ‫-ر- ا-ت-‬ --------------- ‫هوا ‫گرم است.‬ 0
g-rm----. g___ a___ g-r- a-t- --------- garm ast.
Sunčano je. ‫هوا--آ-تا---ا-ت-‬ ‫___ ‫______ ا____ ‫-و- ‫-ف-ا-ی ا-ت-‬ ------------------ ‫هوا ‫آفتابی است.‬ 0
âft--- --t. â_____ a___ â-t-b- a-t- ----------- âftâbi ast.
Vedro je. ‫هوا-صاف-ا--.‬ ‫___ ص__ ا____ ‫-و- ص-ف ا-ت-‬ -------------- ‫هوا صاف است.‬ 0
havâ--âf--s-. h___ s__ a___ h-v- s-f a-t- ------------- havâ sâf ast.
Kakvo je vrijeme danas? ‫-وا-ام-و--چطو----ت؟‬ ‫___ ا____ چ___ ا____ ‫-و- ا-ر-ز چ-و- ا-ت-‬ --------------------- ‫هوا امروز چطور است؟‬ 0
havâ emro-------o- as-? h___ e_____ c_____ a___ h-v- e-r-o- c-e-o- a-t- ----------------------- havâ emrooz chetor ast?
Danas je hladno. ‫ام----سر--است-‬ ‫_____ س__ ا____ ‫-م-و- س-د ا-ت-‬ ---------------- ‫امروز سرد است.‬ 0
e-r--- s--d-ast. e_____ s___ a___ e-r-o- s-r- a-t- ---------------- emrooz sard ast.
Danas je toplo. ‫ا-ر-- گرم-است.‬ ‫_____ گ__ ا____ ‫-م-و- گ-م ا-ت-‬ ---------------- ‫امروز گرم است.‬ 0
emr--- ga-m a-t. e_____ g___ a___ e-r-o- g-r- a-t- ---------------- emrooz garm ast.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + perzijski (1-100) MP3 perzijski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti. S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Da li ste to znali?
Grčki spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni grčki sa starogrčkim. Taj antički grčki jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je grčki kao lingua franca. Novogrčki je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi. Razvio se iz starogrčkog. Kad je tačno nastao savremeni grčki, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego starogrčki. Ipak su se u novogrčkom zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se grčkom abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da grčki spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od grčkog...