Zbirka izraza

hr Brojati   »   mr संख्या / आकडे

7 [sedam]

Brojati

Brojati

७ [सात]

7 [Sāta]

संख्या / आकडे

[saṅkhyā/ ākaḍē]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski marati igra Više
Ja brojim: मी--ोजत -ह-. मी मो__ आ__ म- म-ज- आ-े- ------------ मी मोजत आहे. 0
mī----a-a ā-ē. m_ m_____ ā___ m- m-j-t- ā-ē- -------------- mī mōjata āhē.
jedan, dva, tri एक- दो---त-न ए__ दो__ ती_ ए-, द-न- त-न ------------ एक, दोन, तीन 0
Ēk-- dō-----īna Ē___ d____ t___ Ē-a- d-n-, t-n- --------------- Ēka, dōna, tīna
Brojim do tri. मी त-----य-त -----आहे. मी ती_____ मो__ आ__ म- त-न-र-य-त म-ज- आ-े- ---------------------- मी तीनपर्यंत मोजत आहे. 0
mī tī-apar--nt- m---t---hē. m_ t___________ m_____ ā___ m- t-n-p-r-a-t- m-j-t- ā-ē- --------------------------- mī tīnaparyanta mōjata āhē.
Ja brojim dalje: मी-प-ढ- म-ज- आह-. मी पु_ मो__ आ__ म- प-ढ- म-ज- आ-े- ----------------- मी पुढे मोजत आहे. 0
M- p---ē -------āh-. M_ p____ m_____ ā___ M- p-ḍ-ē m-j-t- ā-ē- -------------------- Mī puḍhē mōjata āhē.
četiri, pet, šest, चार---ाच---ह-, चा__ पा__ स__ च-र- प-च- स-ा- -------------- चार, पाच, सहा, 0
Cāra- ---a---a-ā, C____ p____ s____ C-r-, p-c-, s-h-, ----------------- Cāra, pāca, sahā,
sedam, osam, devet सात,--ठ- -ऊ सा__ आ__ न_ स-त- आ-, न- ----------- सात, आठ, नऊ 0
sāt---ā-ha, n--ū s____ ā____ n___ s-t-, ā-h-, n-'- ---------------- sāta, āṭha, na'ū
Brojim. मी--ोजत---े. मी मो__ आ__ म- म-ज- आ-े- ------------ मी मोजत आहे. 0
m--m-j-t- --ē. m_ m_____ ā___ m- m-j-t- ā-ē- -------------- mī mōjata āhē.
Brojiš. तू-मो-त-आहेस. तू मो__ आ___ त- म-ज- आ-े-. ------------- तू मोजत आहेस. 0
T- --j-ta-ā--sa. T_ m_____ ā_____ T- m-j-t- ā-ē-a- ---------------- Tū mōjata āhēsa.
Broji. तो मोज--आह-. तो मो__ आ__ त- म-ज- आ-े- ------------ तो मोजत आहे. 0
Tō-mōjat--ā-ē. T_ m_____ ā___ T- m-j-t- ā-ē- -------------- Tō mōjata āhē.
Jedan. Prvi. ए----ह--ा / पह-ल- - पहि-े ए__ प__ / प__ / प__ ए-, प-ि-ा / प-ि-ी / प-ि-े ------------------------- एक, पहिला / पहिली / पहिले 0
Ēka,-p-hilā/ ------/ p----ē Ē___ p______ p______ p_____ Ē-a- p-h-l-/ p-h-l-/ p-h-l- --------------------------- Ēka, pahilā/ pahilī/ pahilē
Dva. Drugi. द-न- -ु--ा---द--री-/---सरे दो__ दु__ / दु__ / दु__ द-न- द-स-ा / द-स-ी / द-स-े -------------------------- दोन, दुसरा / दुसरी / दुसरे 0
d-na, ---a-ā- -us-r-/-d-s-rē d____ d______ d______ d_____ d-n-, d-s-r-/ d-s-r-/ d-s-r- ---------------------------- dōna, dusarā/ dusarī/ dusarē
Tri. Treći. ती-----स---- --सरी----िस-े ती__ ति__ / ति__ / ति__ त-न- त-स-ा / त-स-ी / त-स-े -------------------------- तीन. तिसरा / तिसरी / तिसरे 0
t-na---isarā- t-sa-ī----s-rē t____ T______ t______ t_____ t-n-. T-s-r-/ t-s-r-/ t-s-r- ---------------------------- tīna. Tisarā/ tisarī/ tisarē
Četiri. Četvrti. च--- चौथ- / च--ी-/ चौ-े चा__ चौ_ / चौ_ / चौ_ च-र- च-थ- / च-थ- / च-थ- ----------------------- चार. चौथा / चौथी / चौथे 0
c------au-hā----ut-ī/---u--ē c____ C______ c______ c_____ c-r-. C-u-h-/ c-u-h-/ c-u-h- ---------------------------- cāra. Cauthā/ cauthī/ cauthē
Pet. Peti. पा-.-------/-प--व- / प--वे पा__ पा__ / पा__ / पा__ प-च- प-च-ा / प-च-ी / प-च-े -------------------------- पाच. पाचवा / पाचवी / पाचवे 0
pā--- ------- p---vī/ -ā--vē p____ P______ p______ p_____ p-c-. P-c-v-/ p-c-v-/ p-c-v- ---------------------------- pāca. Pācavā/ pācavī/ pācavē
Šest. Šesti. सहा,-सह--- - सहावी---स---े स__ स__ / स__ / स__ स-ा- स-ा-ा / स-ा-ी / स-ा-े -------------------------- सहा, सहावा / सहावी / सहावे 0
s--ā--sa--v-- --h---- -a-ā-ē s____ s______ s______ s_____ s-h-, s-h-v-/ s-h-v-/ s-h-v- ---------------------------- sahā, sahāvā/ sahāvī/ sahāvē
Sedam. Sedmi. सा-- सातव- - सा--ी / स-तवे सा__ सा__ / सा__ / सा__ स-त- स-त-ा / स-त-ी / स-त-े -------------------------- सात. सातवा / सातवी / सातवे 0
s-ta. S-----/-----vī--sāta-ē s____ S______ s______ s_____ s-t-. S-t-v-/ s-t-v-/ s-t-v- ---------------------------- sāta. Sātavā/ sātavī/ sātavē
Osam. Osmi. आठ- ---- ---ठ-ी----ठ-े आ__ आ__ / आ__ / आ__ आ-. आ-व- / आ-व- / आ-व- ---------------------- आठ. आठवा / आठवी / आठवे 0
āṭ-a.--ṭ---ā--āṭ------ā--a-ē ā____ Ā______ ā______ ā_____ ā-h-. Ā-h-v-/ ā-h-v-/ ā-h-v- ---------------------------- āṭha. Āṭhavā/ āṭhavī/ āṭhavē
Devet. Deveti. नऊ.--व---/ न-वी / न-वे न__ न__ / न__ / न__ न-. न-व- / न-व- / न-व- ---------------------- नऊ. नववा / नववी / नववे 0
n-'-.--av-v-/----a-ī--n-vavē n____ N______ n______ n_____ n-'-. N-v-v-/ n-v-v-/ n-v-v- ---------------------------- na'ū. Navavā/ navavī/ navavē

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + marati (1-100) MP3 marati (1-100)
Video nije pronađen!

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...