Zbirka izraza

hr Brojati   »   ar ‫الأعداد‬

7 [sedam]

Brojati

Brojati

‫7 [سبعة]‬

7 [sbe]

‫الأعداد‬

al'aedad

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski arapski igra Više
Ja brojim: ‫أنا-----‬ ‫___ أ____ ‫-ن- أ-د-‬ ---------- ‫أنا أعد:‬ 0
a-a--aed-: a__ '_____ a-a '-e-a- ---------- ana 'aeda:
jedan, dva, tri ‫--ح------ان، -ل--ة‬ ‫_____ ا_____ ث_____ ‫-ا-د- ا-ن-ن- ث-ا-ة- -------------------- ‫واحد، اثنان، ثلاثة‬ 0
w--d, a-hnan,-t---tht w____ a______ t______ w-h-, a-h-a-, t-l-t-t --------------------- wahd, athnan, thlatht
Brojim do tri. ‫أنا--عد---ى -ل-ث--‬ ‫___ أ__ ح__ ث______ ‫-ن- أ-د ح-ى ث-ا-ة-‬ -------------------- ‫أنا أعد حتى ثلاثة.‬ 0
a--a-'--ad-----aa -------. a___ '_____ h____ t_______ a-a- '-e-d- h-t-a t-a-a-h- -------------------------- anaa 'aeadu hataa thalath.
Ja brojim dalje: ‫أن أ--ب-----د:‬ ‫__ أ____ ا_____ ‫-ن أ-ا-ع ا-ع-:- ---------------- ‫أن أتابع العد:‬ 0
a-- -u-abie-a-e-d: a__ '______ a_____ a-a '-t-b-e a-e-d- ------------------ ana 'utabie alead:
četiri, pet, šest, ‫-ر--ة،-خ-س-- ستة‬ ‫______ خ____ س___ ‫-ر-ع-، خ-س-، س-ة- ------------------ ‫أربعة، خمسة، ستة‬ 0
a--e-, k--st--stt a_____ k_____ s__ a-b-t- k-m-t- s-t ----------------- arbet, khmst, stt
sedam, osam, devet ‫-ب-ة---م--ية---سع-‬ ‫_____ ث______ ت____ ‫-ب-ة- ث-ا-ي-، ت-ع-‬ -------------------- ‫سبعة، ثمانية، تسعة‬ 0
sb-ea---------n-a-,---et s_______ t_________ t___ s-i-a-a- t-a-a-i-t- t-e- ------------------------ sbieata, thamaniat, tset
Brojim. ‫--ا --د.‬ ‫___ أ____ ‫-ن- أ-د-‬ ---------- ‫أنا أعد.‬ 0
an-a -a-d. a___ '____ a-a- '-e-. ---------- anaa 'aed.
Brojiš. ‫أ-تَ --د --أنت--ت---ن.‬ ‫___ ت__ / أ__ ت______ ‫-ن-َ ت-د / أ-ت- ت-د-ن-‬ ------------------------ ‫أنتَ تعد / أنتِ تعدين.‬ 0
a-- tu--du / -n- -ae-i-a. a__ t_____ / a__ t_______ a-t t-e-d- / a-t t-e-i-a- ------------------------- ant tueadu / ant taedina.
Broji. ‫-و-ي-د.‬ ‫__ ي____ ‫-و ي-د-‬ --------- ‫هو يعد.‬ 0
hw -ed. h_ y___ h- y-d- ------- hw yed.
Jedan. Prvi. ‫و---. ---لأ-ل.‬ ‫_____ / ا______ ‫-ا-د- / ا-أ-ل-‬ ---------------- ‫واحد. / الأول.‬ 0
wa------/ a---w-a. w______ / a_______ w-a-d-. / a-'-w-a- ------------------ waahda. / al'awla.
Dva. Drugi. ‫اثن-- ------ن--‬ ‫_____ / ا_______ ‫-ث-ا- / ا-ث-ن-.- ----------------- ‫اثنان / الثاني.‬ 0
a--na- - a--h-an--. a_____ / a_________ a-h-a- / a-t-a-n-a- ------------------- athnan / althaania.
Tri. Treći. ‫ث--------ث--ث-‬ ‫______ ا_______ ‫-ل-ث-/ ا-ث-ل-.- ---------------- ‫ثلاثة/ الثالث.‬ 0
thl-t-a-a/--l---a-th. t_________ a_________ t-l-t-a-a- a-t-a-l-h- --------------------- thlathata/ althaalth.
Četiri. Četvrti. ‫أرب-ة - --را---‬ ‫_____ / ا_______ ‫-ر-ع- / ا-ر-ب-.- ----------------- ‫أربعة / الرابع.‬ 0
a--be-t - a--a----. a______ / a________ a-i-e-t / a-r-a-i-. ------------------- aribeat / alraabie.
Pet. Peti. ‫-مس--- -----س.‬ ‫____ / ا_______ ‫-م-ة / ا-خ-م-.- ---------------- ‫خمسة / الخامس.‬ 0
k-m---- - -lk-amsa. k______ / a________ k-m-s-t / a-k-a-s-. ------------------- khmisat / alkhamsa.
Šest. Šesti. ‫------لسادس-‬ ‫____ ا_______ ‫-ت-/ ا-س-د-.- -------------- ‫ستة/ السادس.‬ 0
stata/ al----i-. s_____ a________ s-a-a- a-s-a-i-. ---------------- stata/ alsaadis.
Sedam. Sedmi. ‫س--ة/----اب--‬ ‫_____ ا_______ ‫-ب-ة- ا-س-ب-.- --------------- ‫سبعة/ السابع.‬ 0
s-i-at----ls---ie. s_______ a________ s-i-a-a- a-s-a-i-. ------------------ sbieata/ alsaabie.
Osam. Osmi. ‫ثما-ي---الث--ن-‬ ‫_______ ا_______ ‫-م-ن-ة- ا-ث-م-.- ----------------- ‫ثمانية/ الثامن.‬ 0
thm-nia-a/-a-t---m-. t_________ a________ t-m-n-a-a- a-t-a-m-. -------------------- thmaniata/ althaamn.
Devet. Deveti. ‫-س--/---ت---.‬ ‫_____ ا_______ ‫-س-ة- ا-ت-س-.- --------------- ‫تسعة/ التاسع.‬ 0
t-i--t-/ a-t--sie. t_______ a________ t-i-a-a- a-t-a-i-. ------------------ tsieata/ altaasie.

Mišljenje i jezik

Naše mišljenje ovisi o našem jeziku. Pri razmišljanju “pričamo” sami sa sobom. Pritom jezik utječe na naš pogled na svijet. No je li moguće jednako razmišljati usprkos različitim jezicima? Ili razmišljamo li drugačije jer govorimo različite jezike? Svaki narod ima svoje jezičko blago. U nekim jezicima nedostaju određene riječi. Postoje narodi koji ne razlikuju između plave i zelene boje. Koriste istu riječ za obje boje. Također lošije raspoznaju boje od ostalih naroda! Ne raspoznaju nijanse boja kao ni sekundarne boje. Ti govornici imaju poteškoća u opisivanju boja. Drugi jezici imaju tek nekoliko riječi za brojeve. Njihovi govornici puno lošije broje. Također postoje jezici koji ne poznaju lijevo i desno . U tim jezicima ljudi raspoznaju sjever i jug, istok i zapad. Oni se mogu jako dobro geografski orijentirati. No pojmove desno i lijevo ne razumiju. Naravno da na naše razmišljanje ne utječe samo jezik. Naše misli također oblikuje okolina i naša svakodnevica. Koja je, znači, uloga jezika? Postavlja li on granice našim mislima? Ili imamo riječi samo za ono o čemu razmišljamo? Što je uzrok, što je posljedica? Sva ova pitanja još uvijek nisu razjašnjena. Ona zaokupljaju znanstvenike koji se bave istraživanjem mozga i jezikoslovce. Međutim, ova tema se tiče svih nas... Ti si ono što govoriš?!
Dali si znao?
Danski je maternji jezik oko 5 milijuna ljudi. Spada u porodicu sjevernogermanskih jezika. To znači da je u srodstvu sa švedskim i norveškim. Jezički fond ova tri jezika je skoro identičan. Tko govori jedan od ovih jezika, razumije znači i druga dva. Neki zato sumnjaju da su skandinavski jezici različiti jezici. To bi mogle biti i regionalne varijante jednog jedinog jezika. Sam danski se dijeli naravno na različita narječja. Njih, međutim, sve više potiskuje standardni jezik. Zato, s druge strane, posebno u gradskim područjima Danske nastaje sve više novih narječja. Nazivaju se i sociolekti. Kod sociolekata izgovor odaje dob i socijalni status govornika. Ovaj fenomen je tipičan za danski jezik. U drugim jezicima je to puno manje izraženo. Međutim, to čini danski posebno uzbudljivim jezikom...